Галица

насеље у Вучитрну, Косовскомитровачки округ, Србија

Галица (алб. Galicë) је насеље у општини Вучитрн на Косову и Метохији. Према попису становништва на Косову 2011. године, село је имало 2344 становника, већину становништва чине Албанци.[1][а] Историјски и географски село Галица припада Дреници.

Галица
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаВучитрн
Становништво
 — 2011.234
Географске карактеристике
Координате42° 47′ 01″ С; 20° 51′ 52″ И / 42.7836° С; 20.8644° И / 42.7836; 20.8644
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина644 m
Галица на карти Србије
Галица
Галица
Галица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број42000
Позивни број+383 (0)28
Регистарска ознака02

Географија

уреди

Галица је полупланинско село, разбијеног типа са листопадном шумом, ливадама и пашњацима погодно за сточарство. Оранице са смоничавом и растреситом земљом, на којој успевају све житарице. Смештено на падини планине Чичавице, удаљено 14,5 км од Вучитрна.[2] Сеоско насеље Галица налази се у подножју брдовитог земљишта, а старога је датума. Галица је насеље џематског типа, а сачињавају га махале, које се називају према најбројниј нм кућама једнога рода. У атару села постоје два гробља, једно старовремско ,,Vorre tё vaktit tё moqum”, познато је под именом као ,,vorre kauri’’. Друго је гробље новијег доба. До данашњег села, постоје трагови старог сеоског насеља, које је напуштено.[3]

Историја

уреди

Према катастарском попису области Бранковића из 1455. године, наводи се село Калица, тј. данашње село Галица у Дреници, са ЗО кућа.50 У попису се наводи само виноградарство у овом селу, чија је производња износила 500 чаброва годишње, са ушуром од тога у износу од 50 чворова.[4] Ово село је некада било заселак села Дубовца све до 1937, када је један индустријалац из Хрватске отворио рудник магнезита и тада се назвало као засебно село Галица. Рудник је више пута отваран и затваран, те је радничка колонија више пута обнављана. Пооследњи пут је рудник затворен 1961, а пошта је затворена 1970. Зграде управе рудника и радничке колоније су распродате, а управна зрада је остављена основној школи.[2]

Од 1925. до 1928. населиле су се 4 куће насељеника на добијеној земљи од државе. Гробље је у Дубовцу и уништено је.[2]

Порекло становништва по родовима

уреди

Подаци о броју кућа и пореклу становништва су из 1935. године.[5]

Албанци

  • Љаовић (7 кућа), од фиса Куч. Од овога рода 1 домаћинство је одсељено у Албанију почетком 20. века.
  • Шабани (3 куће), од фиса Куч.
  • Силај (2 куће), од фиса Куч.
  • Аџај (4 куће), од фиса Куч, (називају их и Фетовић). Од овога рода 2 куће су одсељене 1927. године у Вучитрн.
  • Мемети (3 куће), од фиса Куч.
  • Алили (3 куће), од фиса Куч. Године 1930. од овога рода одсељена су 2 домаћинства: једно у Вучитрн, а друго у Косовску Митровицу.
  • Алити (4 куће), од фиса Куч.

Сви наведени албански родови су од једног братства Делију, из села Горње Коратице, у Дреници, одакле су се доселили 1835. године.

Цигани (Мађупи)

  • Ћупрлије (3 куће), од фиса Куч, досељени су из села Микушнице, у Дреници, а тамо из дреничког села Чубреља. Раније су били без фиса, који су примили у Галици.

Срби и Црногорци (колонисти)

  • Радуловић (1 кућа), славе Св. Јована Крститеља, прислужују Малу Госпојину. Досељени су из Кривошија, а старином су од Чева.
  • Лечић (1 кућа), славе Св. Арханђела Михаила. Досељени су из села Љубомира, код Билеће.

Учесници ослободилачких ратова 1912—1918

уреди

Одсељени 1941-93

уреди

Свега 6 домаћинстава са 28 чланова. Данас у овом селу живи претежно албанско становништво.

Демографија

уреди

Према попису становништва из 1914. године..[6] Галица је имала 204 становника. Према попису становника из 1921. године, Галица има 150 становника, са 32 домаћинства.[7]

Популација (ист.): Галица
Година191419211948195319611971198119912011
Становништво204150287306378443446491234
Еволуција становништва

Напомене

уреди
  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце

уреди
  1. ^ „Попис становништва 1948-2011”. 2014. Приступљено 11. фебруар 2018. 
  2. ^ а б в г д Анђелић 1997, стр. 87.
  3. ^ Вукановић 2005, стр. 260.
  4. ^ Област Бранковића Сарајево, 1972, стр. 88.
  5. ^ Вукановић, Татомир (1998). Дреница-друга српска Света Гора. Београд: Приштина:Музеј у Приштини:Народна и универзитетска библиотека.  COBISS.SR 1024065947
  6. ^ М. А. Вујачић, Речник места у ослобођеној области Старе Србије, Београд, 1914, код те речи.
  7. ^ Речник мecтаa Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Београд, 1925.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди