Разговор:Исус/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Nov clanak

Evo samo da navedem nekoliko stvari sa pocetka clanka, posto clanak jos nije zavrsen, detaljnije cu kad bude gotov.

• Исус или Исус Христос (8–2 пре нове ере до 29–36 нове ере)[2]

Pa pobogu mogao si u uvodu barem da stavis hriscansko verovanje da je rodjen 0 godine jer se od njega i racuna nova era. Zar to i nije najprihvacenije. To ovde nije ni spomenuto. I takodje da je umro 33 godine nove ere je moglo da bude naznaceno. dalje:

• У Западном хришћанству традиционално се слави 25. децембра као Божић, датум чији се најранији корени могу пронаћи у 330. години међу Римокатоличким хришћанима. Пре тога славио се 6. јануара, као део Теофаније[9] познате и као Богојављење, у сећање, не само на Исусово рођење, већ и дан када га је Јован Крститељ крстио у реци Јордан, као и можда још неке догађаје везане за Исусов живот. Већина Православних хришћана слави Божић 7. јануара, јер се придржавају старог Јулијанског календара, по коме се 7. јануар поклапа са 25. децембром Грегоријанског календара који је данас најкоришћенији.

ovde ima nekoliko gresaka 330 godine nisu postojali rimokatolicki i pravoslavni hriscani vec je do 1054 godine to bila jedna crkva. Mozda je autor hteo da kaze da je to u rimu bilo tako. Ako ne trebalo bi ukloniti taj deo recenice. Iz ove poslednje recenice se stice utisak da slave 7. januara po julijanskom kalendaru. Treba skroz promeniti ovo i napomenuti da i jedni i drugi slave 25. decembra samo sto neki pravoslavci i dalje koriste julijanski kalendar (grci su npr. presli na gregorijanski) tako da njima bozic pada 7. januara po gregorijanskom kalendaru, mada je za njih to 25. decembar. Ovo по коме се 7. јануар поклапа са 25. децембром Грегоријанског календара који је данас најкоришћенијиse uopste ne slaze, valjda bi trebalo po kome se 25 decembar poklapa sa 7. januarom gregorijanskog.

• Dalje pominjanje ucenjaka i fraza tipa Учењаци шпекулишу да је датум прославе променила Римокатоличка црква... je skroz los jer ispada da ucenjaci (pametni ljudi) misle to, a da smo svi ostali laici i da nista neznamo. A podsetio bih da su i teolozi ucenjaci. Znaci treba staviti neki naucnici smatraju da je bilo to i to. Takodje u recenici Учењаци шпекулишу да је датум прославе променила Римокатоличка црква како би покушала да њиме замени римски фестивал Сатурналија (прецизније, рођендан римског бога по имену Sol Invictus). je verovatno opet doslo do greske i ne misli se na rimokatolicku crkvu nego na zajednicku hriscansku crkvu (koja se, opet ponavljam, raspala tek 1054. godine, a bozic se 25. decembra verovatno slavi i pre tog datuma), mada za ovo nisam 100% siguran, trebalo bi proveriti.
• Умро је 28. или 29. год. н.е, када је Ирод Антипа био марионетски цар. Рођен је у Витлејему, а одрастао у Назарету галилејском. рођен од Девице Марије у време владавине Ирода Великог (око 5. или 6. год. пре н.е.),

I ovo stoji u odeljku „О животу и делу Исуса Христа према Светом Писму“. Pa valjda se zna da je umro u 33 godini zivota i da je rodjen 0 godine.

Takodje bi bilo dobro da se prvi deo napise malo neutralnije i da se tamo gde stoji naucnici smatraju to i to stavi: , a hriscanski teolozi smatraju to i to. Znaci recenice tipa . Неки учењаци наглашавају да Лукини описи пастирских активности у време Исусовог рођења наводе на закључак да се оно догодило у пролеће или лето.[10] su ok, ali trebalo bi dodati i to da hriscanska crkva smatra da je rodjen 25. decembra.

Eto za sada toliko, kada clanak bude gotov nastavicu sa primedbama --Јован Вуковић (р) 21:13, 6. новембар 2007. (CET)

• I da da kazem da ovo nikako nije napad na autora clanka. Mislim da je posao koji radi odlican i da je predhodni clanak bio uzasan. Ali samo konstatujem da engleski clanak koji on prevodi i nije najbolji, a u nekim delovima cak i pov. Ovo su konstruktivne primedbe koje imaju za cilj poboljsanje kvaliteta clanka. Meni kao hriscaninu se neke recenice odmah zapale za oko kao pov. Dok i hriscani i ateisti ne budu citali clanak bez primedbi to znaci da ima nesto lose (naravno podrazumeva se da obe strane poznaju neka osnovna viki pravila i da teze neutralnosti, a ne svojoj strani. --Јован Вуковић (р) 21:18, 6. новембар 2007. (CET)

Super što si izneo ove primedbe. Moja namera i jeste bila da kako kažeš i hrišćani i ateisti (a dodao bih i svi ostali) mogu da čitaju članak bez primedbi. Svestan sam da neke stvari verovatno nisam najbolje preveo, pa sam se i nadao da će se javiti neko s konstruktivnim primedbama.

• Što se tiče godine rođenja. U kodu s Vikipedije na engleskom stoji: PLEASE DO NOT CHANGE THE WAY DATES ARE EXPRESSED IN THIS ARTICLE. Things are the way they are due to a long struggle to attain consensus, and unless you have attained consensus with other editors via the talk page of this article should remain AS IS. Thank you! Pretpostavljam da su se tamo dosta "krvili" pa su došli do nekog objektivnog članka i nama olakšali posao. Nisam do sada u ovome što sam prevodio primetio pov. Mada ne mora da znači.
• Roman Christians sam po inerciji preveo Rimokatolički, a vidim da je trebalo rimski. Vidim da sam se i za kalendar malo zbunio i ispraviću i to.
• Rečenica Учењаци шпекулишу да је датум прославе променила Римокатоличка црква како би покушала да њиме замени римски фестивал Сатурналија (прецизније, рођендан римског бога по имену Sol Invictus) je prevod rečenice Scholars speculate that the date of the celebration was moved by the Roman Catholic Church in an attempt to replace the Roman festival of Saturnalia (or more specifically, the birthday of the Roman god Sol Invictus), gde link vodi na rimokatoličku crkvu.
• Tu se javlja i reč scholars koja može da znači đak, učen čovek, stipendista, stipendist, učenjak, učenik, naučnik, učen, a učenjak je učen čovek, naučnik, profesor itd. Trebalo bi da je uz to i pametan, ali mu to nije osnovno značenje.
• Deo О животу и делу Исуса Христа према Светом Писму je ostao iz starog teksta, pa ga nisam dirao dok ne stignem dotle.
• Hrišćanska crkva smatra da je rodjen 25. decembra bi moglo da stoji ukoliko sve hrišćanske crkve to smatraju, i ako postoje reference za to. Mada hrišćanskih crkava ima popriličan broj, pa nisam siguram da postoji neki opšti konsenzus što se tiče datuma njegovog rođenja. Zbog toga mislim da je bolje da prvo idu istorijske i naučne činjenice, pa zatim deo u kome idu verska tumačenja hrišćanskih i drugih religija ponaosob.

Hvala na kritici i ako imaš još neke primedbe samo reci. --loshmi 01:41, 7. новембар 2007. (CET)

Ево ме опет :). Када будем имао мало времена потражићу референце за годину рођења. Мада сам сигуран да сам на веронауци учио да је Исус рођен задње године, дана, минута и секунде старе ере. За Сатурналију би требали да нађемо референцу, али нека стоји мало, док се не заврши чланак, па после можемо да га прерађујемо. Што се тиче учењака/научника/шта год у реченици „Учењаци шпекулишу да је датум прославе променила Римокатоличка црква како...“ и даље мислим да није у реду. И теолози су научници, а било ког теолога да питаш рећи ће ти да је исус васкрсао, чинио чуда итд, а вероватно се неће сложити са тврдњама осталих научника, тако да бих ја покушао да ставим нешто друго, као нпр. неки световни научници или само неки научници. Наравно убудуће би требало наћи референцу за неке хришћанске научнике и додати други део реченице у коме стоји шта они сматрају поводом тога. Кад завршиш са преводом такође ћу мало изменити ону реченицу о православном божићу. Треба нагласити да неки православни такође славе божић 25 децембра, а да он по грегоријанском (световном) календару пада 7. јануара.

Е сад у делу који си додао после мојих примедби немам нешто примедби. Само цар кога си навео као херод велики је код нас највероватније познат као Ирод Велики, или само Ирод. И на чланку Списак јеврејских владара стоји Ирод Велики. --Јован Вуковић (р) 23:36, 9. новембар 2007. (CET)

Да, Ирод, променићу. Што се тиче године рођења. С обзиром да се до тог датума дошло више од 500 година после Исусове смрти, према израчунавањима Дионизија Малог, не мора да значи да је то и заиста права година (приближна вероватно јесте). Међутим, то истраживање је за последицу имало то да се по њему пређе на ново рачунање времена, па се то веровање усталило. Многи научници су касније вршили нова истраживања и дошли до нових теорија. Због тога мислим да би требало да стоји могући распон године рођења и смрти. Мислим да од Православаца само Грци славе божић 25. децембра. Али можемо то да додамо у референце, пошто мислим да то није битно посебно истицати у самом чланку о Исусу (пре би требало да иде у чланак о Божићу) јер стоји већина Православаца (односно не сви). Пошто реч учењак можда заиста прави забуну заменићу је са научник. --loshmi 23:36, 11. новембар 2007. (CET)

Ко зна, можда буде и сјајан чланак—Филип Кнежић (разговор) 15:25, 8. децембар 2007. (CET)

Će da vidimo:) --loshmi (разговор) 01:50, 13. децембар 2007. (CET)

Sugestije

1. Rimokatolički hrišćani. Do 1054. godine termini "rimokatolički" "ortodoksni" ili "pravoslavni" se odnose na jedno te isto - hriscanstvo koje je bilo zasnovano na nikejskom ucenju, ya razliku od npr. arijanizma i drugih "jeretickih" ucenja koje glavna crkva nije priznavala... U stranim jezicima se obicno to kaze rimokatolicka vera, rimokatoličko hrišćanstvo, alii se zapravo ne odnosi na današnju katoličku crkvu kakvu je mi poznajemo. Ja sam to rešila fusnotom u člancima gde je to trebalo objasniti, jer sam smatrala da je neophodno. Može se videti ovde: Визиготски краљеви u delu Napomene. Mislim da bi i ovde to tako trebalo rešiti.

2. Scholars speculate .... Scholars su naucnici u danasnjem jeziku. speculate nije špekulišu, jer špekulisati u srpskom nema isto značenje kao u npr. engleskom. U srpskom se to prevodi kao smatraju, pretpostavljaju, misle, i sl. U srpskom, špekulisanje je usko vezano za špekulaciju tj. poslove u mutnom, kako bi se izvukla neka dobit, što to ovde nikako nije slučaj.

3. Na samom početku, iza godina fale tačke, i treba crta a ne crtica između njih.

Nadam se da se ove moje primedbe neće pogrešno protumačiti. Poz. --Јагода kaži 20:00, 12. децембар 2007. (CET)

@ Maduixa, hvala na primedbama. Ispraviću. --loshmi (разговор) 01:50, 13. децембар 2007. (CET)

Sad sam proverio i ispravio. Crta između godine jeste bila crta (−), dok je crtica u stvari (-). Postoji i duža crta (—), ali ne mogu sada tačno da se setim gde se sve upotrebljava. Što se tiče spekulacije, nisam siguran da ima samo značenje mutnih radnji, ali sam proverio da je pridev spekulativan sinonim za teoretski, pa sam na osnovu toga spekulisanje zamenio s teoretisanje. --loshmi (разговор) 03:21, 13. децембар 2007. (CET)

Типографска правила су оваква. Цртица (-) се користи унутар речи, рецимо радио-предајник (не знам да ли је овај пример исправан, али у том фазону). Ен-цртица (–) се користи за распоне између година. Ем-цртица (—) се користи за прекид унутар реченице — као на пример овде. Ем цртица и ен цртица су добила имена по томе што би ширина ем цртице требало да буде једнака ширини латиничног слова m, а ширина ен цртице ширини латиничног слова n. Шта све човек научи користећи ТеХ :) Што се scholars тиче, најприближнији превод је "учени људи", али то вероватно звучи помало архаично. Научници је нешто другачије (scientists), али у преводу не можеш увек ићи на 1-1, тако да није толики проблем. --Dzordzm (разговор) 04:16, 13. децембар 2007. (CET)

И забога немој тај превод "теоретишу". Радије, рецимо, "разматрају могућност". Глагол speculate подразумева да је нешто једна од могућих хипотеза, нешто о чему они размишљају, али не и радна хипотеза односно општеприхваћено очекивање. --Dzordzm (разговор) 04:20, 13. децембар 2007. (CET)

@ Vojvoda, kako trenutno uglavnom samo radim na ovom kilometarskom članku, koji do sada već ima preko pedeset, često veoma opširnih referenci, mislim da je nekorektno da u njega ubacuješ šablon dok su radovi u toku, i to na rečenici koja nije sporna. Mogao si da daš neku primedbu na stranici za razgovor. --loshmi (разговор) 01:50, 13. децембар 2007. (CET)

---

Не знам каква су типографска правила, али знам да у правопису не постоје ТРИ него ДВЕ врсте "црта" — једно се зове црта (—) а друго се зове цртица (-). Црта треба да буде двоструко дужа од црте. Црта се може користити са и без белина иза и испред исте и о томе постоји поглавље у Правопису. Цртица се никад не користи са белинама испред и иза исте и користи се у сложеницама где оба дела имају подједнаку важност (Арапско-израелски преговори, нпр.).

Цртицу имам и на тастатури, а црту испод едит прозора. Сад, мене мало збуњује што има две црте, заправо и не знам шта је ова средња (−) нити чему служи. Ја увек користим ову велику (—), чисто да не буде забуне.

Што се тиче speculate, евентуално би наша реч могла бити спекулисати а не шпекулисати. Ето, кад стигнем кући поподне, погледаћу и у речник, да видимо шта све шпекулисати може да значи. Ја, да сам на твом месту, оставила бих "научници претпостављају". Учени људи јесте најтачнији превод, јер се та реч односи на било кога ко је учен, образован, али овде не звучи добро. Можда би могло да се каже стручњаци — стручњаци јесу учени људи из одређене области....--Јагода kaži 10:39, 13. децембар 2007. (CET)

Хм, сад сам видела да је ова што ја не знам шта је дупло дужа од цртице на тастатури, а ова велика да је три пута дужа, ако не и четири... А можда је ово што ја не знам шта је цртица (−), јер то јесте дупло мање од ове велике црте (—)?--Јагода kaži 10:42, 13. децембар 2007. (CET)

Чиста радозналост: Има ли неки посебан разлог зашто код нас стоји 8—2. пре н. е., а код Енглеза 7—2. пре н. е.?--Јагода kaži 10:48, 13. децембар 2007. (CET)

Шпекулисати

Ево, Клајн-Шипка:Речник страних речи и израза, стр. 1483

"Шпекулисати: 1. Трговина која рачуна на брзу и лаку зараду често уз коришћење незаконитих средстава. 2. в. спекулација

Спекулација: 1. духовно, мисаоно разматрање, размишљање, 2. нагађање, претпоставка.

Затим:

Спекулисати: 1. размишљати, разматрати, теоретисати, 2. нагађати, претпостављати.

Дакле, са Ш сигурно није. Прво значење "шпекулисати" је "лов у мутном". Ако баш желиш да задржиш ту реч, онда је свакако боље "спекулисати" са С, међутим, мислим да је то превише непозната реч за ШНМ, а Википедија тежи ка томе да се користи не превише закукуљен и замумуљен језик, тако да је ипак најбоље да се одлучиш за неку од варијанти које се дају у објашњењу речи "спекулисати". Обрати пажњу: теоретисати је тек на трећем, последњем месту. Осим тога, мислим да у овом контексту, пре би одговарало значење под бр. 2. --Јагода испеци па реци 22:48, 14. децембар 2007. (CET)

Evo, upravo sam odgovarao, ali su nam se sukobile izmene. Dakle...

U tipografiji postoji crta i crtica. Crtica (-) je onaj obični minus na tastaturi. Postoji dve vrste crta: obična (−) i duža (—). Dzordzm je dao dobre primere upotrebe duže i kraće crte.

Što se tiče godine rođenja, pretpostavljam da je to u međuvremenu promenjeno pa ču proveriti istoriju izmena na engleskoj.

Što se tiče prevoda pojedinih reči...

Speculate : špekulisati, razmišljati, računati na, mudrovati, umovati, mozgati, istraživati

Pogledao sam Filozofski rečnik Branka Pavlovića i našao sledeću definiciju:

Spekulacija (L. Speculatio; E. Speculation; F. Spéculation; H. Speculation; R. Спекулация). U stvaranju latinske filozofske terminologije, Boetije (Boethius, 480-525) je terminom speculatio prevodio grčki izraz θεωρία (theoria = umno ili duhovno gledanje; posmatranje), tako da je speculatio značila isto što i ranija reč contemplatio (kontemplacija, bios theoretikos = vita contemplativa). No, u latinskom jeziku speculator je "uhoda" ili "istraživač", specula je istovremeno "slaba nada" i "ono što je visoko", a speculum je "ogledalo", što omogućava višeznačnu upotrebu reči speculatio.

Mislim da je reč spekulacija u redu pošto je sinonim za teoriju. Mada, pošto može da ima i negativno značenje, možemo je zameniti sa "razmatraju mogućnost" ili "pretpostavljaju" (ili oba, zavisno od konteksta), kako bi se izbegla eventualna dvosmislenost.

Scholars sam najpre preveo kao učenjak, ali je Jovan mislio da to nije najrazumljiviji prevod. Pitao sam neke prijatelje šta podrazumevaju pod njom — odgovor je uglavnom bio naučnik ili profesor, a ređe štreber ili sveznalica. Pitao sam i Claudusa Gothicusa, pošto se bavi istorijom, i po njemu je scholar "Учењак, познавалац, научник, критичар, итд".

Po meni je u redu učenjak ili naučnik. Stručnjak mi nije odgovarajući prevod, jer bi trebalo stručnjaci u oblasti (nečega). Problem sa sinonimima je to što jedna reč zvuči nekom ovako, a drugom onako. Ili da napravim odrednicu učenjak, pa objasnim moguća značenja reči. --loshmi (разговор) 23:47, 14. децембар 2007. (CET)

---

Како год хоћеш. Ја сам већ рекла да ми се у овом контексту не свиђа учењак, јер делује превише архаично да би се употребило за савремене научнике. Стручњаци -- мислим да се подразумева "у области науке која се бави животом Исуса Христа, што би било, историчари, "христолози" (ако тако нешто уопште постоји) -- хоћу да кажем, логично је закључити да се ради о одговарајућим научницима -- сигурно нећу мислити на хемичаре или математичаре кад говорим о историји. Но, сасвим је одговарајуће и научник. Без икаквих проблема може да се уклопи. Научници претпостављају.... Сасвим ок.

Постоје извесни проблеми са тим наизглед сличним а ипак различитим речима у два језика... Да ли си знао да реч санкционисати у ствари значи "дозволити", и то не само у српском језику? Видиш, изгледа да с друге стране, само у нашем језику шпекулисати има и то негативно значење, поред оног о размишљању, разматрању и сл. Мислим да је до тог значења дошло на основу веровања да свако ко много размишља сигурно смишља неку превару... --Јагода испеци па реци 00:03, 15. децембар 2007. (CET)

ПС: Чему онда служе те две црте, кад их српски правопис не разликује? Можда је то тако у енглеској типографији, али енглески нема везе са српским.... --Јагода испеци па реци 00:04, 15. децембар 2007. (CET)

Nastavak rasprave o upotrebi crte i crtice prebačen na Википедија:Трг/Правописна питања --loshmi (разговор) 01:11, 16. децембар 2007. (CET)

потребно преименовати

Исус Христос није неутралан назив чланка, већ је то назив који подразумева да је Исус био Христ (односно Месија), што је једно религиозно виђење, које нпр. раздваја хришћанство од јудаизма. У складу са политиком неутралности, чланак је потребно преименовати. Световни назив чланка би био Исус Назарећанин, Исус из Назарета или једноставно Исус.--Дамјан /разговарајмо/ 04:54, 9. октобар 2008. (CEST)

Slažem se. Po meni je Isus, najbolje rešenje. --loshmi (разговор) 15:00, 9. октобар 2008. (CEST)

Не водимо се овде само неутралношћу, него и како се то каже у српском језику. Ако будете ишли том логиком, одмах бисте могли поскидати и префикс „свети“ у свим чланцима који говоре о свецима. --Дарко Максимовић (разг.) 22:56, 18. јануар 2009. (CET)

То, дакле, значи, све ове: Свети Сава, Света Јоана, Света Луција, Свети Валентин, Свети Вид, Свети Марин, Свети Силуан, Свети Христифор. Чак и ови случајеви су, ипак, мањи од увријеженог и најпознатијег могућег имена личности о којој говоримо. Да одагнам могуће предрасуде: нисам вјерник и не говорим са те стране. Међутим, мислим да је приједлог, уз дужно поштовање према Лошмију и Дамјану, бесмислен. --Дарко Максимовић (разг.) 02:42, 19. јануар 2009. (CET)

Не разумем, зашто је бесмислено назвати чланак Исус? --Дамјан /разговарајмо/ 03:39, 19. јануар 2009. (CET)

На хришћанским страницама преовлађује назив Исус Христос, док се у научној литератури користе и други називи. У Енциклопедији живих религија, коју је објавио Нолит 2004. године, чланак о Исусу је једноставно насловљен Исус. Што се тиче осталих википедија, сутуација је таква, да на свим језицима на којима је чланак о Исусу изабран за сјајни (укључујући немачки, шпански, хрватски, баскијски и португалски), стоје називи Исус или Исус из Назарета, јер су то световни називи. Ни један од изабраних чланака није насловљен Исус Христос. Са ПОВ насловом чланак не може проћи као сјајни. --Дамјан /разговарајмо/ 23:40, 7. фебруар 2009. (CET)

Старе расправе

Овај чланак узима за истину оно што пише у Библији, што није у реду. Библија није вјеродостојан извор информација за једну енциклопедију. Не смије овдје писати да је он син божији. --Ninja 05:58, 13 Феб 2005 (CET)

Neka mi neko odgovori zasto biblija nije verodostojan izvor za enciklopedeiju. Wikipedia prosto odise ateizmom.--Србски витез 19:12, 5. јун 2007. (CEST)

Wikipedia "odiše ateizmom" zato što je objektivna enciklopedija, a ateizam je objektivan zaključak na osnovu postojećih dokaza i argumenata za postojanje bilo čega natprirodnog.-- Pedja  (kaži slobodno, прилози, датотеке) 09:54, 7. јануар 2014. (CET)

---

У потпуности се слажем са Сашом (Ninjom). Слободно промени садржај чланка. Пре тога, саветовао би ти да се посаветујеш са аутократом - аутором овог чланка. --M. Покрајац 11:50, 13 Феб 2005 (CET)

• Може се погледати и како су то урадили на осталим Википедијама. Зарад неке објективности вероватно је боље да стоји нешто у стилу "према хришћанском веровању, Исус је син Божији" итд. --Ђорђе Стакић 12:57, 13 Феб 2005 (CET)

Мало сам измијенио текст. Ево једна расправа о Исусу као историјској личности. Има 6 страна, у zip формату је; ако нема екстензије, само допишите .zip. Биће занимљива ономе ко буде правио мало опширнији чланак о њему. Напомињем да је заштићена ауторским правима, вјероватно од стране Microsofta. --Ninja 17:00, 13 Феб 2005 (CET)

---

С обзиром на потребу неутралности на овом чланку, додао сам на њега поднаслов "Православно учење" и линк на страницу која је сврстана у категорију "Православље". Уколико у овоме видите проблем, јавите се. ПОздрав.

Влада 20:33, 5 Апр 2005 (CEST)

Ускрснуће или васкрснуће

Зар није српска ријеч васкрснуће, а не ускрснуће? -- Марко Dic,amice 11:44, 15. април 2012. (CEST)

Не. Имали смо ову расправу прије неких годину дана. Ускрс је народна ријеч у српском језику, док је васкрс/васкрсење црквенословенска ријеч. Мислим да Клајн у свом ријечнику пише да нема разлога да се облику васкрс даје предност над обликом ускрс. У Србији се већином користи ускрс, док се у Републици Српској већином користи васкрс. Све у свему, мислим да је закључено да није дозвољено мијењати из једног облика у други. Дакле, ако негдје пише ускрс, онда не треба мијењати у васкрс и обрнуто.--В и к и в и н д 11:51, 15. април 2012. (CEST)

Како и сам кажеш у Рпублици Српској се користи Васкрс. Према томе и то је равноправан народни облик, а не само црквени. То што су у Србији потиснули традицију па се поздрављају са "Сретан Ускрс" не значи да је то једини народни израз. И како рече нема разлога да се даје предност Васрсу, али нема ни да се даје Ускрсу. Клајн је ваљда хтио рећи да нема потребе да некога исправљате ако каже Ускрс, а не да је то "исправније". -- Марко Dic,amice 12:08, 15. април 2012. (CEST)

Marko, ne pričaj gluposti, molim te. Živiš u Bosni, a znaš da je u Srbiji potisnuta tradicija? Sretan Uskrs se možda koristi u nekim selima bogu iza nogu. Ljudi se ovde pozdravljaju sa Hristos vaskrse/voskrese. --Boleyn 12:13, 15. април 2012. (CEST)

Камо среће да је само на селима, али нека ти буде. Извињавам ти се ако сам те увриједио, али бих те молио да убудуће пазиш кад етикетираш да је неко из Босне. Мене као Херцеговца то вријеђа. Још једном извињење уз поздрав: Христос васкрсе.-- Марко Dic,amice 12:21, 15. април 2012. (CEST)

Ја сам управо то и рекао, да цитирам себе:

„ Све у свему, мислим да је закључено да није дозвољено мијењати из једног облика у други. Дакле, ако негдје пише ускрс, онда не треба мијењати у васкрс и обрнуто. ”

--В и к и в и н д 12:45, 15. април 2012. (CEST)

Nek neko napise kad je rodjen i kad je umro, sa desne strane! — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Sanjchy905 (разговор • доприноси) | 18:34, 10. јул 2014.‎

Isus kao avatar u hinduizmu?

Voleo bih referencu pored tvrdnje da se Isus smatra avatarom u hinduizmu, posto mi zvuči poprilicno neverovatno i bliže nekakvom nju ejdž konceptu nego hinduizmu.

— Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 77.243.22.5 (разговор) 18:35, 9. јануар 2013. (CET/CEST)

Грешка

Ниједан муслиман на свијету не сматра Исуса пророком. Сматрају га Послаником, као што сматрају и Мојсија прије и Мухамеда послије. — Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 31.223.159.248 (разговор) 25. децембар 2014. у 10:30 (CET/CEST)

Пророк и значи посланик, дакле сматрају га послаником, у овом случају малим почетним словом за ислам (ако је великим а без имена после, онда мисле на Мухамеда).  — Обсусер✉ 17:33, 30. јул 2017. (CEST)

Недовољно тачан (непрецизан) наслов

За нас Православне хришћане најпримјереније је да наслов буде: Исус Христос, а не само Исус. Било је још Исуса, али је један Христос.

И наше, православно, Вјерују гласи: ...и у једнога Господа, Исуса Христа, Сина Божијег...

Видим да код православних Руса, Бугара, Грка, Македонаца... стоји Исус Христос. Исто тако, примећујем да је код инославних у наслову само Исус (изузев Словенаца и Пољака). Христољуб 2 (разговор) 23:29, 7. фебруар 2016. (CET)

Ово није православна Википедија него језичка верзија Википедије на српском језику. За промену наслова треба концензус.

Такође, треба пазити на правопис (посебно велико почетно слово).  — Обсусер✉ 17:33, 30. јул 2017. (CEST)

Колико сам ја приметио, постоје Исус Навин и Исус-Јуст. У реду онда, хајде да Стефану Немањи одузмемо Стефан, јер је то такође титула као и Христос. Иначе, гугл показује да је више претражено „Исус Христос” него само „Исус”. --MilosHaran (разговор) 21:43, 30. јул 2017. (CEST)

Нема везе, ово је главни чланак о Исусу као таквом; може се у увод додати ако сте тражили помоћу одговарајућег шаблона итд. Није аналогно са Стефаном Немањом, неупоредиво. Можда је више претражено „Исус Христос” (438.000) или „Isus Hristos” (480.000) или чак „Isus Hrist” (120.000) или „Isus Krist” (330.000) али како год све скупа није више него „Isus” (5.390.000) — а латиница и ћирилица су равноправна писма у српском. — Обсусер✉ 22:02, 30. јул 2017. (CEST)