Разговор:Југословенска војска у отаџбини/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Уклонити

Да се не би даље срамотили, боље уклоните делове овог чланка. Цитирам:

На име мајора Бранка Гашпаревића сам наилазио, али нажалост не знам у којим изворима. Важно је да је он био један од командоса. Грешком га у серији Повратак отписаних комунисти стављају још августа 1944. као илегалца у Београду који ради за Немце и Недићеве власти кољући Београђане.

Ово дође као пародија енциклопедијског рада: „Како би Монти Пајтон писао чланак“.

Зашто се игнорише званичан став СФРЈ о четничком покрету? И то је чињеница, макар се многи не слажу са тим ставом.

--Јакша 07:38, 9. мај 2006. (CEST)

Како зашто, па зато што га је писао корисник који себе зове "Циле четник" а на овој Википедији претпоставка невиности иде предалеко, ето зато.

Чланак под хитно средити или обрисати --Dzordzm 07:41, 9. мај 2006. (CEST)

Да преведемо са енглескле википедије? Не знам да ли су ове службе и службице добољно битне да иду у посебан чланак? Овако офрље гледано, не видим да има нешто о идеологији, борбама и злочинима. --BokicaK 09:56, 11. септембар 2006. (CEST)

Па нема баш толико проблематичних ПОВ реченица. Ово личи на инсајдерску причу а обојена је позитивним тоновима зато што је није малко обрадио неко ко има и другачије виђење. Прилично је масовно набрајање неких ствари које личе на чињенице, а оног Гашпаровића, мислим, треба склонити из приче као и још пар других реченица које штрче. У сваком случају не би требало изоставити злочин у Фочи јер је он најозбиљнија мрља у каријери ЈВуО. --  JustUser   JustTalk 11:19, 11. септембар 2006. (CEST)

Rez

Prethodni clanak je premesten ovde.

Trenutni clanak nije neutralan, ali je bolji od prethodnog. Nedostaju poglavlja o zlocinima cetnika, a trebalo bi da se prositi ideologija i istorija. --BokicaK 09:29, 23. октобар 2006. (CEST)

Teško je sakupiti podatke o zločinima četnika jer je JVuO bila legitimna vojska okupirane Kraljevine Jugoslavije (dopuna ustava iz maja 1940. godine) pa je samo kršenje zakona o prekom sudu bio zločin. Sa druge strane, svaka partizanska žrtva je bila ubistvo jer su komunisti i ustaše prema ustavu ove legitimne zemlje bili teroristi sve do Postdamske konferencije 1945. godine. Partizanski zločini tako daleko nadmašuju četničke i jedini ko sa njima po tome može da se poredi su ustaše. Za vreme i posle rata svaki od ovih pokreta tereti se za smrt izmedju 500.000 i milion ljudi što daleko nadmašuje sve ostale poginule na teritoriji Jugoslavije u Drugom svetskom ratu. — Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 18:30, 7. децембар 2011.‎ 89.216.214.165 (разговор)

Заправо, требало би из тог претходног чланка повадити што ваља и спојити са овим постојећим. Добровољци? --Dzordzm 13:08, 23. октобар 2006. (CEST)

У праву си. Нажалост, не могу да активно радим на овом чланку. Само сам га курталисао са моје листе неозбиљних чланака. Мада, пошто је ово превод енглеског чланка, а тамо су четници дати уопштено, па не знам да ли су пећанчеви четници били ЈВУО. --BokicaK 17:31, 23. октобар 2006. (CEST)

Право име овог чланка би било Равногорски покрет. Краљевска југословенска војска у отаџбини је други појам који би се могао користити, али је предугачак као и садашњи, који изоставља придјев "краљевска" врло битна разлика у овом случају. --Славен Косановић {разговор} 17:59, 23. октобар 2006. (CEST)

• Ма ви људи лупате глупости! Немате појма и преводите са енглеских чланака који су писале усташе!

Посебно се БокицаК истиче са својим баљезгаријама! Ја не ѕнам које он има образовање да би писао о томе. --Branko1408 17:30, 30. октобар 2006. (CET)

Objasni se. BokicaK 06:26, 31. октобар 2006. (CET)

---

Политичари као што су Вук Драшковић и Војислав Шешељ су организовали паравојне јединице и тражили да Срби користе силу да би решили националистичке рензије у Југославији и да би осигурали да територије које су насељавали Срби у другим југословенским републикама остану са Србијом. Током југословенских ратова који су следили, многе српске паравојне јединице су називале себе четницима, а Хрвати и Бошњаци су често користили ту реч да опишу било какву српску оружану јединицу, било регуларну или паравојну.

Горњи исјечак нема никакве везе са темом чланка, (можда као занимљивост), али не да би стајао у уводу. Четнички покрет је постојао током Другог свијетског рата и завршио своје дјеловање његовим окончањем. Све касније ”верзије” и покушаји оживљавања овог покрета на било који начин, су обичне манипулације и фантазије, појединаца и група. Покрет је настао у тачно одређеним историјским околностима у којима се налазио српски народ, имао свој зачетак, тачно дефинисан циљ, успон и пад... --Славен Косановић {разговор} 20:51, 3. новембар 2006. (CET)

Text je prevod engleskog clanka, gde je dato uopsteno. Ne mora da stoji u uvodu, ali ne kao zanimljivost vec u poglavlje sadasnjost. BokicaK 05:47, 4. новембар 2006. (CET)

E, pa ondaj Dincicev tekst je solidno sadrzajan. Mnogo toga se da iskoristiti. Dincic je, inace, istoricar i voli o svima da pise u pozitivnom (a ne nepristrasnom) tonu. Ali, tamo ima vise informacija nego u postojecem clanku. --Милош Ранчић (р|причај!) 22:05, 2. децембар 2006. (CET)

Usput, citao sam neke clanke u okolini ovog i tragicni su. --Милош Ранчић (р|причај!) 22:05, 2. децембар 2006. (CET)

Није да је баш битно у овој расправи, али четници су настали много пре Другог светског рата. Акали су се они са Турцима/Бугарима/киме-већ по Македонији, и којекуде :) -- Обрадовић Горан (разговор) 22:12, 2. децембар 2006. (CET)

Динчићев текст јесте опширан, али ту пише о споредним стварима и прилично неповезано. Оно што ваља у тексту сам покушао убацити овде, али онда уклапање тих делова тежак посао и окануо сам се тога. Исто је и са оним цитатом који је Славен написао. Оно што недостаје овде сам већ споменуо горе. BokicaK ^{Got something to say?} 19:55, 3. децембар 2006. (CET)

Због недостатка литературе и времена не могу да довршим текст, чекам да се појави корисник да се озбиљно позабави овом темом. Њему бих придодао Фауста са хрватске википедије, а верзију око које не би било спорења би било лепо пребацити на хрватску и босанску, уместо оних, усуђујем се рећи, траги-комедија. BokicaK ^{Got something to say?} 19:55, 3. децембар 2006. (CET)

Моје ситне измене

1. Крајем 1980их, четници су незванично рехабилитовани и прогон њихове литературе и иконографије је прекинут.

Склонио сам напомену када је Слободан Милошевић дошао на власт јер произилази да је он подржавао четнике,што је чиста глупост.

Заменио сам Нове опозиционе странке са Неке(СРС и СПО) опозиционе странке, јер се ДС са почетка `90 и све што је из њега потом изашло никада није отворено подржао дражине четнике.

2.Четници или Комите су првобитно основани као резултат борбе против Отоманског царства.

Додао сам Комите,јер је то устаљенији назив и избацио македонске борбе јер су се Комите бориле у Старој Србији(Рашка област+Косово и Метохија+север републике Македоније) и другде,а не искључиво на простору Македоније.Додао сам и напомену да је ВМРО,бугарска тј. пробугарска.

3.Четнички покрет је по духу био српски патриотски, ројалистички и великосрпски<!--, што је с обзиром на историју и савремену ситуацију, уједно значило и антинемачки-->.

То не произилази једно из другог.И мита Богомољац је био све то,па је подржавао кога је подржавао.

4.Ово је највише захваљујући српском про-монархистичком политичару и садашњем министру иностраних послова Вуку Драшковићу<!--, који се борио против српског ултранационализма и Милошевићеве владавине-->.

Вук се борио против ултранационализма???Како,где???Шта је уопште српски ултранационализам?

Какве везе има његова борба против Милошевића са рехабилитацијом четника?

Црни Бомбардер!!! (†) 04:38, 3. јануар 2007. (CET)

Kodeks

Maknuo sam ovaj tekst, jer ga smatram neenciklopedijskim. Ako ima neki sajt sa ovom zakletvom, bolje ga je linkovati u spoljasnjim vezama ili staviti na izvornik. --BokicaK ^{Got something to say?} 10:43, 17. јануар 2007. (CET)

Југословенска војска у Отаџбини је био покрет отпора против нацистичких окупатора у Краљевини Југославији за време Другог светског рата. Био је први масован покрет отпора против Немаца у поробљеној Европи. Основан је 13. маја 1941. године на Равној Гори од стране официра и подофицира југословенске војске који су избегли заробљавање током априлског рата и одбили да признају капитулацију земље. Командат је био пуковник а касније генерал Драгољуб Михаиловић.

Мањи хируршки захват

Исекао сам следећи пасус:

"Током и након Другог светског рата, комунистичка власт у Југославији је повремено доказивала четничку сарадњу или неутралност са силама Осовине. Понекад су фалсификоване слике било лаке за примећивање. На пример, на омоту књиге која говори о сарадњи четника са окупаторима се налази слика која показује немачког официра са четницима. Међутим, оригинална слика из фебруара 1944. је преживела. "

Разлог: бема задовољавајући квалитет. Изјава "комунистичка власт повремено је доказивала..." не тврди практично ништа (ко, кад, где, како). Фалсификат који се наводи касније не доприноси разјашњењу, јер се ради о публицистици, а не о доказном поступку власти. Наведена фотографија није никад служила као доказ ни на једној званичној инстанци (на пример, суђењу, којих је било много). Питање односа ЈВУО са осовином је питање хиљада и хиљада докумената и сведочења, југословенских, савезничких и осовинских, а не једне слике.--Gorran 22:03, 28. април 2007. (CEST)

Feliks

Interesantan lik u ravnogorskom pokretu za koji nisam mogao naci podatke na Wikipediji .Mozda bi trebalo uvrstiti njegovu skracenu biografiju:

Zvonimir Zvonko Vuckovic 'Feliks' ( 1916 - 2004 ) Čin:

   * Poručnik JV
   * Kapetan JVUO
   * Pukovnik JVUO

Odlikovanja:

   *

Umro: 21. prosinca 2004. godine u Kaliforniji Položaji:

   *
   * Vojno-geografski institut
   *
   * do 1941 - Kraljevska Garda JV
   * 1941 - Komandant Takovskog četničkog (ravnogorski) odreda
   * Komandant 1. ravnogorskog korpusa

Biografija:

Rođen je 1916, u Bijeljini. Poslije muževe smrti majka mu se preudala za potpukovnika (kasnije generala) Aleksandra Vučkovića koji je posinku dao prezime.

Završio je vojnu akademiju 1936. godine, a do rata je služio u Zagreb i Vojno-geografskom institutu.

Kao poručnik je 15. ožujka 1941 u znak protesta zbog pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu pobjegao je sa još dvojicom oficira u Grčku da se bori protiv Talijana i službeno je bio proglašen za dezertera. Posle 27. ožujka se vraća taman na vrijeme za bombardiranje i kapitulaciju. Pridružuje se Dragoljubu Draži Mihailoviću i njegovoj Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini (u narodu poznati kao Dražini četnici i Ravnogorski pokret) i činjenica je da ga je Draža najviše cijenio i ostavio u Srbiji kada je prvi put išao u Bosnu Titovim stazama.

Vučkovićev Prvi ravnogorski korpus organizirao je evakuaciju oko 500 savezničkih pilota (posade oborenih američkih bombardera i 3 RAF-ova pilota lovca) sa aerodroma (provizornog) u selu Pranjani u misiji Halyard.

Kao komandanta korpusa ga je izgurala desna struja u Ravnogorskom pokretu (optužba je bila da je rozikast i mek prema Hrvatima) pa je zato i poslat u Italiju.

Najopasnija situacija u kojoj se našao je kada su ga po dolasku avionom u Bari Englezi slučajno (?) dovezli pred sjedište NOVJ vojne misije. Zbog engleskih uniformi nije video zvijezde na kapama. Ovi su se uz obaveznu 'majku četničku' zgrabili puške, a Vučković je nestao niz ulicu zahvaljujući bogu što su stražari Dalmatinci a ne Crnogorci ili neki drugi koji se ne bi libili da pucaju niz ulicu i pored brojnih prolaznika. Ostaje u emigraciji.

Rajica Panic

prelazak pripadnika JVuO preko planine Borja-moguća grobna mjesta

Tragom naredbe glavnog staba JVuO od 23.04.1945god.dosao sam do meni nepoznatih podataka o boravku JVuO na teritoriji opštine Teslić(nekih sela na području pomenute opštine,prelazak jedinica JVuO preko planine Borja). Upoređivanjem pomenute naredbe sa izjavama mještana (još su živi)došao sam do određenih saznanja o mogućim grobnim mjestima sahranjenih pripadnika JVuO na lokalitetu brda Mali Tajan i lokalitetu sela Buletić-zaseok Radonići. Po naredbi glavnog štaba od 23.04.1945.god. na tom lokalitetu boravio je glavni štabJVuO,Gorska garda ,centralna bolnica itd... Neznam dali je ovo prava stranica za ovaj tekst,a ako jeste rado bih podijelio određena saznanja o ovom dijelu BOSANSKE GOLGOTE jer je bila golgota u pravom smislu te riječi. konstruktor@prijedor.com

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 109.165.206.173 (разговор • доприноси) | 14:14, 16. мај 2010

Mali podatak

31. avgusta 41ve, Jadarski četnički odred, pod komandom potpukovnika Veselina Misite (1904-1941), oslobodio Loznicu. To je prvo oslobađanje grada u Jugoslaviji i prva predaja nemačkog garnizona. Imam 17 godina, ovaj podatak sam našao u mom udžbeniku za Istoriju, naravno nisam stručnjak, ali ako je tačan, mislim da treba da se ovde nalazi.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.223.52.120 (разговор • доприноси) | 19:06, 13. септембар 2010

Postoje velike razlike izmedju SRS-a i SNS-a i SPO-a, molim da se to ne poistovecuje, SPO nije cetnicka stranka vec je monarhisticka stranka koja ima veze sa srpskom obnovom a ne cetnickom. Seselja i Nikolica ne marim da vidim a podrzavam Vuka Draskovica. Zato pravite razliku.

Komentar

Овом чланку треба потпуно сређивање а не само да се реши питање покварених веза, не знам чак ни како су овде успели да залутају Драшковић и Шешељ?! --MzP (разговор) 14:01, 13. фебруар 2012. (CET)

Podela cetnika

Након неколико почетних окршаја са окупаторским силама Осовине, четници су се поделили[тражи се извор од 01. 2010.], од којих се један део борио против Немаца, док се други сконцентрисао на борбу против комунистичких партизана, понекад сарађујући са Италијанима (који су понудили заштиту од усташких злочина), а понекад чак и са немачким и усташким снагама

Neosporno je da su cetnici tokom 1941 ucestvovali u oslobodjenju vise gradova, ali koliko mi je poznato, sve do bitke na Lijevca Polju 1945 (do koje je doslo nesporazumom sa NDH) nije bilo operacija protiv okupatora. Time cinjenicno otpada navedena recenica. --vox (разговор) 20:10, 19. септембар 2015. (CEST) J Било је и борби четника против Немаца и после 1941, али то је занемариво у односу на партизански отпор. Када се подвуче црта, четници су више били у служби окупатора, него што су му сметали.-- Bojan  Razgovor  21:01, 19. септембар 2015. (CEST)

У

Сви пишу "ЈВуО", а треба "ЈВО". Од када се предлог унутар неког имена/назива уноси и у скраћеницу?!?! 91.148.78.50 (разговор) 18:00, 29. мај 2018. (CEST)