Радослав Миленковић

Радослав Миленковић
Радослав Миленковић
	Радослав Миленковић
Лични подаци
Пуно име	Радослав Миленковић
Друга имена	Рале
Датум рођења	17. фебруар 1958. (66 год.)
Место рођења	Нови Сад, ФНРЈ
Занимање	глумац
Рад
Битна улога	Четврти човек — бизнисмен; Кориолан — политичар; Дара из Јасеновца — добродржећи господин; Светозар Марковић — Лаза Пачу Вратиће се роде — Рака;
	Веза до IMDb-а
Еми
Награде
Еми	златни глобус =

Радослав Рале Миленковић (Нови Сад, 17. фебруар 1958) српски је филмски, телевизијски и позоришни глумац и позоришни редитељ.

Живот и рад

Радослав „Рале“ Миленковић рођен је 17. фебруара 1958. године у Новом Саду, где је завршио основну и средњу школу.^[1] Године 1980. дипломирао је глуму на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Бранка Плеше, а позоришну режију 1990. на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Дејана Мијача.^[2]

Глумачки рад

Глумио је у великом броју филмова и позоришних представа. Своју прву позоришну улогу остварио је 1977. године у представи „Тантантадруј”, у режији Петра Зеца, у београдском позоришту Двориште, док је прва филмска улога била улога Луке у филму „Широко је лишће”, у режији Петра Латиновића.^[1]

На самом почетку глумачке каријере, 1982. године, са Сретеном Мокровићем основао у Загребу Театар ММ, а од 1984. до 1987. био је члан глумачког ансамбла загребачког Театра ИТД. Од 1987. до 2005. године био је стални члан глумачког ансамбла Југословенског драмског позоришта у Београду.^[2] Одиграо је и бројне улоге у другим београдским позориштима (Атеље 212, Београдско драмско позориште, Звездара театар, Народно позориште у Београду), као и у Српском народном позоришту у Новом Саду.^[1]

Редитељски рад

Режирао је у бројним позориштима Југославије, а касније Србије, као и у позориштима у Мађарској, Шведској,^[3] Хрватској и Македонији Од 2005. године стални је редитељ драме Српског народног позоришта.^[2]

Педагошки рад

Педагошким радом на Академији уметности у Новом Саду Радослав Миленковић бавио се од 1989. до 1993. године на предметима глума и дикција. Од 2009. бави се педагошким радом на Високој школи драмских уметности у Капошвару у Мађарској.^[2] Током маја и јуна 2005. и маја 2006. водио глумачку радионицу Altum silentium – Тишина у глумчевој уметности, одржаној у Малмеу (Шведска).^[4]

Остала ангажовања на филму и у позоришту

Од 1995. до 1996. године био је директор драме Српског народног позоришта. Године 2001. био је директор 36. Фестивала глумачких остварења „Филмски сусрети” у Нишу. Од 2006. до 2007. био је уметнички саветник Народног позоришта „Тоша Јовановић” у Зрењанину, a од 2010. уметнички саветник Установе културе „Вук Караџић” у Београду.^[2]^[1]

Књижевни рад

Радослав Миленковић бави се и књижевним радом. До сада је објавио две књиге поезије:

„Тачка. Пепео. Поезија.", Матица српска, Нови Сад, 1982. година
„Крхотине“, Кровови, Сремски Карловци, 1993. године.^[1]

За позоришно и радио извођење драматизовао је дела Матије Бећковића, Радоја Домановића, Стевана Сремца, Ранка Маринковића, Александра Грина, Франца Кафке, Михаила Булгакова.^[4]

Награде и признања

Добитник је најзначајнијих награда за глуму и режију на бројним фестивалима у Србији и бившој Југославији.

Одабрана театрографија

Глумац

Подземљич, Цирил Космач: „Тантантадруј“, режија Петар Зец (Позориште Двориште, Београд, 1977)
Мафио, Алфред Мисе: „Лоренцаћо“, режија Бранко Плеша (Југословенско драмско позориште, Београд, 1978)
Нат Бартлет, Јуџин О’Нил: „Светионик“, режија Милан Белегишанин (Трибина младих, Нови Сад, 1978)
Гара, Душан Ковачевић: „Лимунација“, режија Дејан Мијач (Југословенско драмско позориште, Београд, 1979)
Грађанин, Жан Пол Сартр: „Ђаво и господ Бог“, режија Миленко Маричић (Југословенско драмско позориште, Београд, 1979)
Кловн, Семјуел Бекет: „Уздах“, режија Милан Белегишанин (Академско позориште Промена, Нови Сад, 1979)
Чипола, Томас Ман: „Марио и мађионичар“, режија Милан Белегишанин (Академско позориште Промена, Нови Сад, 1980)
Кирил, Живко Чинго: „Пасквелија“, режија Љубиша Георгијевски (Српско народно позориште, Нови Сад, 1980)
Јован Заведејев, Леонид Андрејев: „Јуда Искариотски“, режија Милан Белегишанин (Академско позориште Промена, Нови Сад, 1980)
Феликс, Деана Лесковар: „Слике жалосних доживљаја“, режија Слободан Унковски (Српско народно позориште, Нови Сад, 1981)
Гробаров момак и Дух, Едвард Бонд: „Лир“, режија Љубиша Георгијевски (Дубровачке љетне игре, Дубровник, 1981)
Тасин, Душан Јовановић: „Ослобођење Скопља“, режија Љубиша Ристић (Загреб, 1981)
Син, Славомир Мрожек: „Пешице“, режија Миро Међиморец (Театар ИТД. Загреб, 1982)
Глумац 1, Матија Бећковић: „Излаз“, режија Радослав Миленковић и Сретен Мокровић (Театар ММ, Загреб, 1982)
Сјен Полидора, Марин Држић: „Хекуба“, режија Ивица Бобан (Дубровачке љетне игре, Дубровник, 1982)
Пит, Едвард Бонд: „Спасен“, режија Раде Шербеџија (Група Актер, Загреб, 1983)
Матеј, Горан Стефановски: „ХИ–ФИ“, режија Миро Међиморец (ЦКД, Загреб, 1983)
АА, Славомир Мрожек: „Емигранти“, режија Радослав Миленковић и Сретен Мокровић (Театар ММ, Загреб, 1983)
Монодрама, Радоје Домановић и Владислав Петковић Дис: „Наши дани“, режија Радослав Миленковић (Театар ММ, Загреб, 1982)
Јовица, Бранко Ћопић: „Ратнички растанак“, режија Егон Савин (Звездара театар, Београд, 1984)
Слим, Џон Хедли Чејс: „Грисонова банда“, режија Душан Јовановић (РАНС Моша Пијаде, Загреб, 1985)
Маринко, Александар Поповић: „Пазарни дан“, режија Горан Марковић (Звездара театар, Београд, 1985)
Поручник Тасић, Душан Ковачевић: „Свети Георгије убива аждаху“, режија Егон Савин (Српско народно позориште, Нови Сад, 1986)
Лењин, Агнета Плејел: „Госпођа Колонтај“, режија Ивана Вујић (Југословенско драмско позориште, Београд, 1987)
Себастијан, Вилијам Шекспир: „Олуја“, режија Дејан Мијач (Југословенско драмско позориште, Београд, 1987)
Војдан, Горан Стефановски: „Сан летње ноћи“, режија Слободан Унковски (Звездара театар, Београд 1987)
Чапајев, Слободан Селенић: „Ружење народа у два дела“, режија Дејан Мијач (Југословенско драмско позориште, Београд 1987)
Данијел Леверкин, Борислав Пекић: „Беснило“, режија Јовица Павић (Београдско драмско позориште, Београд, 1988)
Душан Голић, Синиша Ковачевић: „Ново је доба“, режија Егон Савин (Београдско драмско позориште, Београд, 1988)
Лепршић, Јован Стерија Поповић: „Родољупци“, режија Дејан Мијач (Југословенско драмско позориште, Београд, 1988)
Радојко, Добрица Ћосић: „Ваљевска болница“, режија Дејан Мијач (Југословенско драмско позориште, Београд, 1989)
Џон, Дејвид Мамет: „Живот у позоришту“, режија Лари Запиа (Југословенско драмско позориште, Београд, 1989)
Рјумин, Максим Горки: „На летовању“, режија Егон Савин (Југословенско драмско позориште, Београд, 1990)
Ђакон Авакум, Александар Поповић: „Кус петлић“, режија Бранко Плеша (Звездара театар, Београд, 1990)
Клаудије, Вилијам Шекспир: „Хамлет“, режија Laszlo Babarcy (Дубровачке љетне игре, Дубровник, 1990)
Срђа Злопоглеђа, Александар Поповић: „Бела кафа“, режија Бранко Плеша (Југословенско драмско позориште, Београд 1991);
Иследник, Синиша Ковачевић: „Ђенерал Милан Недић“, режија Јовица Павић (Звездара театар, Београд, 1992)
Доктор Потић, Гордан Михић: „Последња потера за златом“, режија Бранислав Мићуновић (СКЦ, Београд, 1992)
Витез Ендру Језолики, Вилијам Шекспир: „Богојављенска ноћ“, режија Јагош Марковић (Југословенско драмско позориште, Београд, 1992)
Ал, Стив Тешич: „На отвореном путу“, режија Мерима Исаковић (Група Open Road, Београд–Москва, 1993)
Поволни, Карл Краус: „Последњи дани човечанства“, режија Горчин Стојановић (Југословенско драмско позориште, Београд, 1994);
Деда, Новица Савић: „Како потаманити гамад“, режија Бранко Плеша (Звездара театар, Београд, 1994)
Судија Оверду, Бен Џонсон: „Вартоломејски вашар“, режија Ирфан Менсур (Југословенско драмско позориште, Београд, 1995)
Филип Трнавац, Љубомир Симовић: „Путујуће позориште Шопаловић“, режија Егон Савин (Српско народно позориште, Нови Сад, 1995)
Ваља, Људмила Петрушевска: „Чинцано за Смирнову“, режија Виталиј Дворцин (Југословенско драмско позориште, Београд, 1995)
Љубић, Горан Марковић: „Турнеја“, режија Милан Караџић (Атеље 212, Београд, 1996)
Клеант, Молијер: „Тартиф“, режија Laszlo Babarcy (Народно позориште, Београд, 1997)
Луј, Жан Пол Сартр: „Прљаве руке“, режија Радослав Миленковић (Југословенско драмско позориште, Београд, 2000)
Тецудзин Аоки, Александар Галин: „Конкурс“, режија Радослав Миленковић (Београдско драмско позориште, Београд, 2001)
Старац, Ежен Јонеско: „Столице“, режија Радослав Миленковић (Позориште „Добрица Милутиновић“, Сремска Митровица, 2001)
Рајко Кокорајко, Милош Радовић: „Малаксија“, режија Бранимир Брстина (Звездара театар, Београд, 2010)
Вучко, Душан Ковачевић: „Кумови“, режија Душан Ковачевић (Звездара театар, Београд, 2012)^[4]

Редитељ

Матија Бећковић: „Излаз“ (Театар ММ, Загреб, заједно са Сретеном Мокровићем 1982)
Славомир Мрожек: „Емигранти“ (Театар ММ, Загреб, заједно са Сретеном Мокровићем 1983)
Домановић - Дис - Миленковић: „Наши дани“ монодрама (Театар ММ, Загреб 1984)
Славомир Мрожек: „Стриптиз“ ([[Српско народно позориште, Нови Сад 1985)
Домановић - Миленковић: „Вођа” (Казалишна радионица ДАНГА, Ријека, 1985)
Мјуреј Шизгал: „Тигар“ (Позориште „Добрица Милутиновић”, Сремска Митровица, 1986)
Семјуел Бекет: „Срећни дани“ - „Кораци“ (Позориште „Добрица Милутиновић”, Сремска Митровица, 1986)
Марша Норман: „Лаку ноћ, мајко“ (Југословенско драмско позориште, Београд, 1987)
Павел Кохоут: „Пех под кровом“ (Мало позориште „Душко Радовић“, Београд, 1989)
Петер Вајс: „Патње господина Мокинпота“ (Српско народно позориште, Нови Сад, 1991)
Павел Кохоут: „Рат у спаваћој соби“ (Српско народно позориште, Нови Сад, 1991)
Лаза Костић: „Међу јавом и мед сном“ (Српско народно позориште Нови Сад, 1991)
Алфред Жари: „Краљ Иби“ (Театар „Јоаким Вујић“, Крагујевац, 1991)
Роже Витрак: „Виктор или деца на власти“ (Народно позориште, Ниш, 1991)
Радоје Домановић - Миленковић: „Вођа” (Српско народно позориште, Нови Сад, 1992)
Аугуст Стринберг: „Отац“ (Атеље 212, Београд, 1993)
Александар Поповић: „Мртва тачка“ (Звездара театар, Београд, 1994)
Николај Кољада: „Мурлин Мурло“ (Српско народно позориште, Нови Сад, 1996)
Људмила Разумовска: „Кући“ (Атеље 212, Београд, 1997)
Славомир Мрожек: „Танго“ (Народно позориште „Љубиша Јовановић“, Шабац, 1997)
Петер Вајс: „Мара – Сад“ (Народно позориште, Сомбор, 1997)
Николај Кољада: „Мурлин Мурло“ (Позориште „Чики Гергељ“, Капошвар, Мађарска 1997)
Горан Стефановски: „Тетовиране душе“ (Народно позориште „Љубиша Јовановић“, Шабац, 1998)
Христо Бојчев: „Пуковник птица“ (Југословенско драмско позориште, Београд, 1998)
Еден фон Хорват: „Дон Жуан се враћа из рата“ (Народно позориште, Суботица, 1998)
Максим Горки: „Малограђани“ (Београдско драмско позориште, Београд, 1998)
Мартин Мекдона: „Лепотица Линејна“ (Позориште „Чики Гергељ“, Капошвар, Мађарска 1998)
Николај Кољада: „Кокошка“ (Народно позориште „Љубиша Јовановић“, Шабац 1999)
Небојша Ромчевић: „Лаки комад“ (Народно позориште „Љубиша Јовановић“, Шабац, 1999)
Франц Ксавер Крец: „Нагон“ (Атеље 212, Београд, 2000)
Жан Пол Сартр: „Прљаве руке“ (Југословенско драмско позориште, Београд, 2000)
Владимир Набоков: „Позив на погубљење“ (Народно позориште „Љубиша Јовановић“, Шабац, 2000)
Александар Галин: „Конкурс“ (Београдско драмско позориште, Београд 2001)
Ежен Јонеско: „Столице“ (Позориште „Добрица Милутиновић”, Сремска Митровица, 2001)
Николај Кољада: „Полонеза Огињског“ (Народно позориште, Ниш, 2001)
Олег Богајев: „Мртве уше“ (Позориште „Чики Гергељ“, Капошвар, Мађарска, 2002)
Молијер: „Жорж Данден“ (Народно позориште, Лесковац, 2002)
Питер Шефер: „Амадеус“ (Позориште „Чики Гергељ“, Капошвар, Мађарска 2002)
А. Н. Островски: „Шума“ (Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, 2003)
Жан Клод Дано: „Ручни рад“ (Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, 2003)
Едвард Бонд: „Нигде никог немам“ (Народно позориште, Сомбор, 2003)
Јануш Гловацки: „Четврта сестра“ (Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, 2003)
Волтер – Бернштајн: „Кандид“ (Позориште „Чики Гергељ“, Капошвар, Мађарска, 2004)
Антон Павлович Чехов: „Три сестре“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска, 2004)
Едвард Бонд: „Нигде никог немам“ (Театар Театрон, Малме–Лунд, Шведска, 2004)
Милош Кречковић: „Ноћ лудака у Господској улици“ (Народно позориште, Сомбор, 2004)
Молијер: „Учене жене“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска 2004)
Марина Кар: „Код мочваре мачака“ (Национални театар, Будимпешта, Мађарска, 2005)
Ерне Сеп: „Љубичасти багрем“ (Новосадско позориште, Нови Сад, 2005)
Марин Држић: „Дундо Мароје“ (Српско народно позориште, Нови Сад, 2005)
Јануш Гловацки: „У лову на бубашвабе“ (Театар Театрон, Малме–Лунд, Шведска, 2005)
Еден фон Хорват: „Дон Жуан се враћа из рата“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска, 2005)
Молијер: „Учене жене“ (Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, 2006)
Антон Павлович Чехов: „Галеб“ (Новосадско позориште, Нови Сад, 2006)
Жан Клод Дано: „Ручни рад“ (Народно позориште, Куманово, Македонија, 2006)
Антон Павлович Чехов: „Вишњик“ (Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, 2006)
Антон Павлович Чехов: „Вишњик“ (Национални театар, Мишколц, Мађарска, 2006)
Славомир Мрожек: „Танго“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска 2007)
Александар Галин: „Аудиција“ (Позориште „Чики Гергељ“, Капошвар, Мађарска 2007)
Александар Галин: „Аудиција“ (Новосадско позориште, Нови Сад, 2007)
Карло Колоди: „Пинокио“ (Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, 2007)
Молијер: „Братство лицемера“ (Национални театар Мишколц, Мађарска, 2007)
Лиц Хибнер: „Грета, страница 135“ (Театар Театрон, Малме–Лунд, Шведска, 2007)
Албер Ками: „Неспоразум“ (Српско народно позориште, Нови Сад, 2007)
Шарлота Џонс: „У пламену“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска 2008)
Људмила Петрушевска: „Љубав“ (Центар за културу Панчево и Атеље 212, Београд, 2008)
Фредерико Гарсија Лорка: „Дом Бернарде Албе“ (Новосадско позориште, Нови Сад, 2008)
Михаил Афанасјевич Булгаков: „Псеће срце“ (Народно позориште, Сомбор, 2008)
Вилијам Шекспир: „Мера за меру“ (Национални театар Мишколц, Мађарска, 2008)
Роже Витрак: „Виктор или деца на власти“ (Ново позориште, Будимпешта, Мађарска, 2008)
Мајкл Фрејн: „Дивљи мед“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска 2009)
Ежен Јонеско: „Ћелава певачица“ (Театар Театрон и Театар 23, Малме–Лунд, Шведска, 2009)
Антон Павлович Чехов: „Три сестре“ (Српско народно позориште, Нови Сад 2009)
Вилијам Шекспир: „Сан летње ноћи“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска 2009)
Ференц Молнар: „Стаклена ципелица“ (Новосадско позориште, Нови Сад, 2009)
Мартин Мекдона: „Лепотица Линејна“ (Национални театар Мишколц, Мађарска, 2010)
Бранислав Нушић: „Ујеж“ (Српско народно позориште, Нови Сад 2010)
Молијер: „Уображени болесник“ (Национални театар Мишколц, Мађарска, 2011)
Сергеј Коковкин: „Мисис Толстој“ (Народно позориште, Београд, 2011)
Светислав Басара: „Сестре Карамазове“ (Народно позориште, Сомбор, 2011)
Тенеси Вилијамс: „Стаклена менажерија“ (Народно позориште, Београд, 2012);^[1]