Википедија

Пјер Емерик Обамејанг

(преусмерено са Пјер-Емерик Обамејанг)

Пјер Емерик Емилијано Франсоа Обамејанг (фр. Pierre-Emerick Emiliano François Aubameyang; Лавал, 18. јун 1989) габонски је фудбалер који тренутно наступа за Олимпик Марсељ. Репрезентативац је Габона и најбољи стрелац у историји те земље. Примарна позиција му је центарфор, али може да игра и као крилни нападач.

Пјер Емерик Обамејанг
Обамејанг у дресу Арсенала 2018. године
Лични подаци
Пуно име Пјер Емерик Емилијано Франсоа Обамејанг[1]
Надимак Ауба, Оба[2][3]
Датум рођења (1989-06-18)18. јун 1989. (35 год.)[4]
Место рођења Лавал, Француска
Висина 1,86 м[5]
Позиција нападач
Клупске информације
Тренутни клуб
 Олимпик Марсељ
Број 10
Јуниорска каријера
1995—1997 АСЛ Исери
1997—1998 Ница
1998—1999 АСЛ Исери
1999—2001 Лавал
2001—2005 Руан
2005—2007 Бастија
2007—2008 Милан
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2008—2011 Милан 0 (0)
2008—2009 → Дижон 34 (8)
2009—2010 → Лил 14 (2)
2010—2011 → Монако 19 (2)
2011 → Сент Етјен 14 (2)
2011—2013 Сент Етјен 73 (35)
2013—2018 Борусија Дортмунд 144 (98)
2018—2022 Арсенал 128 (68)
2022 Барселона 18 (11)
2022—2023 Челси 15 (1)
2023— Олимпик Марсељ 28 (12)
Репрезентативна каријера**
2009 Француска до 21 1 (0)
2012 Габон до 23 3 (1)
2009— Габон 75 (30)
* Датум актуелизовања: 5. април 2024.
** Датум актуелизовања: 9. септембар 2023.

Рођен је у Лавалу, у Француској, и потиче из спортске породице — отац Пјер се такође својевремено професионално бавио фудбалом. Након запажене јуниорске каријере провео је пар сезона на позајмицама у Дижону, Лилу, Монаку и Сент Етјену пошто за њега није било места у првом тиму Милана. Најбоље се показао у Сент Етјену за који је потписао уговор 2011. године. Током прве сезоне у француском клубу развио се у опасног играча по гол противника у скоро свакој могућој ситуацији. Сезону је завршио на 4. месту најбољих стрелаца Прве лиге Француске. Наредне сезоне је био доста ефикаснији и постигао 19 голова, а уз то је освојио Лига куп. Нашао се и у тиму сезоне Прве лиге.

Обамејанг је постао тражен играч у Европи након добрих партија у Француској тако да је 2013. године потписао уговор са Борусијом из Дортмунда за 14 милиона евра. Прву сезону у Немачкој завршио је са укупно 48 утакмица и 16 голова и освојеним Суперкупом. Наредне 2014/15. сезоне је освојио још један Суперкуп, а до краја боравка у Дортмунду је освојио и Куп Немачке, постао вицепрвак Бундеслиге и сезоне 2016/17. био најбољи стрелац првенства.

Године 2018. је потписао уговор са Арсеналом у вредности од 56 милиона фунти — најскупљи у историји клуба. У том тренутку је постао најскупљи габонски, а уједно и афрички фудбалер икада. Прву комплетну сезону у Арсеналу завршио је као најбољи стрелац Премијер лиге, а био је један од кључних играча у Арсеналовом успеху када су стигли до финала Лиге Европе, али и наредне сезоне када је својим погоцима у ФА купу и ФА Комјунити шилду довео Арсенал до трофеја у тим такмичењима.

Године 2022. је прешао у Барселону пошто је споразумно раскинут уговор са Арсеналом. После једне полусезоне у Барселони, Обамејанг се вратио се у Премијер лигу након што је потписао за Челси на крају летњег прелазног рока.

Иако је у млађим селекцијама одиграо једну утакмицу за Француску, Обамејанг је 2009. године, када је имао 19 година, дебитовао за репрезентацију Габона. Наступао је на три Афричка купа нација и Летњим олимпијским играма 2012. Након добрих партија 2015. године постао је први габонски фудбалер који је освојио награду за најбољег Афричког фудбалера године, а други који се родио у Европи, после Фредерика Канутеа.[6] Са 30 голова Обамејанг је тренутно најбољи стрелац репрезентације Габона.

Клупска каријера

уреди

Почеци, јуниорска каријера и Милан

уреди

„Мој узор? Роналдо. Мислим да је покренуо револуцију у фудбалу својим стилом игре. Био је динамичан, технички јак и брз. Био је велики играч.”

—Обамејанг о свом узору Роналду и његовом утицају на сопствену каријеру.[7]

Рођен у Лавалу, граду у департману Мајен, Обамејанг је у додир са фудбалом дошао још са две године када је пратио оца фудбалера на утакмице који је тада наступао за Лавал. Прве фудбалске кораке је начинио са пет година када га је деда водио на тренинге.[8] Омладинску каријеру започео је у клубу АСЛ Исери где је провео време од 1995. до 1997. и од 1998. до 1999, са пресеком у Ници у међувремену.[9] Играо је заједно са рођаком и најбољим другом, чији је отац био тренер клуба у којем су играли. Касније је играо за Лавал са којим је играо велики број турнира за омладинце.[8] Играо је још за Руан и Бастију, а након тога је отишао у школу Милана у јануару 2007. године где је постао звучно име након што је са италијанским клубом заузео четврто место на Купу шампиона за младе у Малезији, а притом постигао чак седам голова на шест одиграних утакмица.[10]

Одушевљен сам чињеницом да сам постигао одлучујући гол за победу, али се ипак све своди на моје саиграче који су стварали шансе и додавали сјајне лопте.

— Обамејанг након победе Милана над Арсеналом у 3. колу Купа шампиона за младе.[11]

Био је двоструки стрелац против Бајерна у четвртфиналу,[12] а касније је постигао по један гол у поразу од Јувентуса у полуфиналу[13] и на утакмици за треће место против Фламенга.[14]

Позајмица Дижону

уреди

Како би стекао потребно искуство за играње у Милану, Обамејанг је послат да игра на позајмици у Дижону на почетку сезоне 2008/09.[15] Свој први лигашки гол за клуб постигао је 22. августа 2008. године против Тура.[16] Два кола касније, на домаћем терену против Монпељеа, постигао је једини гол на утакмици у завршници меча и тако донео минималну победу свом тиму.[17] До краја сезоне постигао је још осам голова, од којих су два били у Лига купу. Добре партије Обамејанга те сезоне су му донеле популарност и могућност да се појави у часопису World Soccer.[18]

Позајмица Лилу

уреди

Дана 24. јуна 2009. године ФК Лил је објавио да се Обамејанг придружио том тиму на позајмици.[19] Није пружао толико добре партије као у Дижону; постигао је само два гола на 14 утакмица у Лиги, не рачунајући један меч у Лига купу и девет у Лиги Европе. Први гол је постигао у гостима у убедљивој победи против Монака од 4:0,[20][21] а други је био победоносни против Рена, такође у гостима и такође у завршници утакмице.[22] Његове слабе партије пратила је и мала минутажа, јер је од поменутих 14 утакмица био у стартној постави само четири пута.

Позајмица Монаку и Сент Етјену

уреди

Сезону 2010/11. Обамејанг је започео на позајмици Монаку. Први гол је постигао против Ланса,[23] а већ у следећем колу био је стрелац против Осера за потврду победе од 2:0.[24] Поред одиграних 19 утакмица у Лиги, Обамејанг је за Монако забележио још и наступ у Купу Француске и три наступа у Лига купу где је Монако елиминисан у четвртфиналу од Марсеља.[25]

У јануару 2011. године Обамејанг је отишао на позајмицу Сент Етјену. Дебитовао је против Бреста, а био је стрелац на мечевима против Осера[26] и Сошоа[27] и на тај начин сезону 2010/11. завршио са укупно четири гола и три асистенције. У јулу 2011. године продужена је позајмица на следећу сезону.

Сент Етјен

уреди

Сезона 2011/12.

уреди
 
Обамејанг у дресу Сент Етјена 2011. године

У децембру 2011. године Обамејанг је потписао уговор за стално са Сент Етјеном.[28] На својој првој утакмици од потписивања уговора постигао је погодак против Бордоа у гостима и тако помогао свом тиму да добије ту утакмицу.[29] У наредна три месеца постигао је још по један гол, а у ремију против Бреста био је стрелац два пута, а за противнички тим је двоструки стрелац био Нулан Ру.[30] Први гол у 2012. години за Обамејанга пао је на мечу против Тулузе који је уједно и донео минималну победу Сент Етјену,[31] а десет дана касније, 22. фебруара 2012. године постигао је свој први хет-трик против Лорјана на домаћем терену.[32] На мечу против Каена је био двоструки стрелац, а резултат на том мечу је био 4:1 за Сент Етјен.[33] Већ у наредном колу Обамејанг је још једном био играч који је својим голом одлучио утакмицу, овог пута у 34. колу Француске лиге против бившег клуба Дижона и то у самој завршници првог полувремена.[34] На последње две лигашке утакмице Обамејанг је постигао по гол, иако је обе те утакмице Сент Етјен изгубио резултатом 3:2 од Нансија и Бордоа. Сезону је завршио са 16 постигнутих голова на 36 утакмица и на тај начин делио 4. место листе стрелаца са Лисандром Лопезом. У Лига купу је одиграо две утакмице и на обе био стрелац, прво у трећем колу против Бордоа,[35] а затим и у осмини финала против Лиона када је Сент Етјен и завршио такмичење.[36]

Сезона 2012/13.

уреди

У новој сезони се први пут уписао у листу стрелаца против Бреста и то са два поготка и на тај начин обезбедио Сент Етјену победу од 4:0 која је уједно била и прва у сезони.[37] У наредном колу је поново постигао гол, други од укупно три који је био сјајан волеј на асистенцију Реноа Коада у рутинској победи над Бастијом од 3:0. Коад је био и стрелац првог гола на том мечу.[38][39] Након поготка против Монпељеа, Обамејанг је у 8. колу првенства постигао гол против Нансија; тада је Сент Етјен за 25. минута дао четири гола, а последњи је постигао Обамејанг. Он је на истом мечу био и асистент код трећег гола.[40]

Почев од 10. кола везао је три утакмице на којима је био стрелац. Дана 26. октобра 2012. године постигао је први гол на утакмици за Сент Етјен и тада је први пут прославио гол са маском Спајдермена.[41][42] У наредном колу против Париз Сен Жермена ушао је као резервни играч и унео промену на терену. Код првог гола Обамејанг је центрирао у шеснаестерац, лопта се одбила и на тај начин је Мамаду Сако постигао аутогол. Други гол је постигао из контра-напада за победу свог клуба од 2:1, а асистирао му је Алехандро Алонсо. Утакмицу је обележио и оштар старт Златана Ибрахимовића над тадашњим голманом Сент Етјена Стефаном Руфијеом за који је Швеђанин добио црвени картон.[43][44] У 12. колу Прве лиге Француске је још једним голом на крају меча осигурао победу Сент Етјена, овог пута против Трое.[45] Дошао је у центар пажње пред меч са Лионом јер је на загревање на терен изашао у копачкама са Сваровски кристалима.[46]

Други део сезоне започео је на импресиван начин постигавши чак осам голова на седам узастопних утакмица. Против Сошоа је постигао сјајан гол из волеја, а у каснијој фази утакмице је имао шансу за још један гол, али је промашио пенал.[47] У наредном колу против Монпељеа је постигао леп гол петом који је касније изгласан за гол месеца.[48][42] Утакмица је завршена убедљивим резултатом 4:1 за Сент Етјен.[49] Обамејанг је против Нансија у гостима на следећој утакмици наставио да се уписује у стрелце, овога пута са два поготка, оба је постигао ван казненог простора. Утакмицу су обележила два црвена картона, Флоран Зит у екипи Нансија и Фабјен Лемоан у екипи Сент Етјена, који је асистирао Обамејангу код његовог првог гола, другог за Сент Етјен на утакмици.[50][51]

Дана 20. априла 2013. године Сент Етјен је победом над Реном освојио Лига куп Француске за сезону 2012/13. и на тај начин је Обамејанг освојио свој први велики трофеј у професионалној фудбалској каријери. Сент Етјен је тако обезбедио 3. коло квалификација за Лигу Европе наредне сезоне.[52] Занимљивост је да су на све три преостале претходне утакмице у такмичењу на којима је Обамејанг играо решене након извођења пенала. До краја сезоне је још био запажен на утакмици против Ајача где је постигао два гола.[53] Сент Етјен је сезону завршио на 5. месту на табели, а Обамејанг се нашао на деоби другог места најбољих стрелаца заједно са Дариом Цвитанићем са постигнутих 19 голова, одмах иза Ибрахимовића. Обамејанг је такође био запажен по броју асистенција — било их је осам током сезоне. Такође био је и у тиму сезоне Прве лиге Француске и добио је награду за најбољег афричког фудбалера Прве лиге Француске.[54]

Борусија Дортмунд

уреди

Сезона 2013/14: Освојен Суперкуп Немачке

уреди
 
Обамејанг у дресу Борусије из Дортмунда 2014. године

Дана 4. јула 2013. године Обамејанг је потписао петогодишњи уговор са Борусијом из Дортмунда[55] и за немачки клуб дебитовао је у Суперкупу Немачке 27. јула када је у 72. минуту заменио Јакуба Блашчиковског. Борусија је победила Бајерн резултатом 4:2, а Обамејанг је асистирао Марку Ројсу приликом постизања четвртог гола.[56] У Бундеслиги је дебитовао 10. августа на импресиван начин — постигао је хет-трик за победу свог тима против Аугзбурга од 4:0. Обамејангу су редом асистирали Шмелцер, Ројс и Левандовски који је и сам постигао гол — четврти на утакмици и то из пенала.[57] Такође је постао први Габонац који је играо у Бундеслиги.[58] Дана 14. септембра постигао је два гола против Хамбургера — оба су била битна јер су доносили резултатску предност Борусији. Борусија је славила на том мечу са 6:2.[59] Обамејанг је први постигао гол и против Шалкеа у 10. колу Бундеслиге, а његов тим је славио као гост са 3:1.[60] У наредном колу је Борусија поново дала 6 голова на једној утакмици, а стрелац последњег је био управо Обамејанг којем је асистирао Левандовски — стрелац хет-трика на мечу.[61] У групној фази Лиге шампиона, дао је гол против Наполија.[62] Први пут је у 2014. години био стрелац на мечу против ФК Ајнтрахт Брауншвајга — постигао је оба гола и тако донео победу својој екипи.[63] Два кола касније, 15. фебруара, још једном је постигао два гола за убедљиву победу над Ајнтрахта.[2]

У Купу Немачке је у току сезоне постигао два гола, први са пенала у продужецима против Минхена 1860,[64] а другим је одвео Борусију у полуфинале.[65] Борусија је у финалу изгубила од Бајерна резултатом и то после продужетака. Обамејанг је на терен ушао у 83. минуту уместо Милоша Јојића.[66] Борусија је сезону завршила на другом месту на табели у Бундеслиги, а Обамејанг је на крају скупио 16 голова на 48 утакмица у свим такмичењима од којих су 13 били лигашки.

Сезона 2014/15: Други Суперкуп Немачке

уреди
 
Обамејанг у дресу Борусије из Дортмунда 2014. године

Као и претходне сезоне, Обамејанг је у Суперкупу против Бајерна био један од битнијих играча на терену. Асистирао је Хенриху Мхитарјану приликом постизања првог гола, а други је он сам постигао. Постигнут гол је прославио са маском Спајдермена.[67] На утакмици у Купу Немачке одиграној три дана касније, пружио је још једну добру партију са два гола и асистенцијом за победу над Штутгартер кикерсима.[68] Дана 13. септембра је постигао свој први гол у лиги у сезони и донео Борусији прву победу у лиги — 3:1 против Фрајбурга.[69] Три дана касније, дао је гол против будућег клуба Арсенала у победи од 2:0 у групној фази Лиге шампиона.[70] До краја месеца, Обамејанг је био стрелац на две везане утакмице у Бундеслиги, против Штутгарта и Шалкеа, али ни у једној од те две утакмице Борусија није остварила победу.[71][72] На четири утакмице у Бундеслиги у фебруару 2015. године постигао је чак пет голова. Прва од њих је била у гостима против Фрајбурга и тада је Обамејанг наставио серију из првог дела сезоне против тог клуба постигавши два гола.[73] У наредне три утакмице је дао по један гол, и то против Мајнца, Штутгарта и Шалкеа што су уједно биле и четири везане победе за Борусију.[74][75][76]

Дана 21. марта 2015. године донео је победу својој екипи против Хановера.[77] У четвртфиналу Купа Немачке је постигао изједначујући погодак који је меч против Хофенхајма одвео у продужетке. Победу Борусији је у 107. минуту донео Себастијан Кел.[78] Такође и у полуфиналу је Пјер Емерик донео изједначење за одлазак у продужетке и касније пенале где је Борусија славила са два гола из пенала, док играчи Бајерна нису погодили ниједан.[79] Међутим, у финалу Обамејангов гол у 5. минуту није био довољан за освајање титуле у купу јер их је савладао Волфсбург резултатом 3:1.[80]

До краја сезоне постигао је по један гол против Падерборна,[81] Ајнтрахта,[82] Волфсбурга,[83] и Вердера из Бремена у последњем колу.[84] Борусија Дортмунд се на крају сезоне нашла на 7. месту на табели,[85] а Обамејанг је сезону завршио са 46 утакмица на којима је постигао 25 голова у свим такмичењима, а у првенству је заједно са Бас Достом делио 4. место са 13 постигнутих голова у Бундеслиги.

Сезона 2015/16: Вицепрвак Бундеслиге

уреди

Пред почетак сезоне уместо Јиргена Клопа на место тренера Борусије дошао је Томас Тухел.[86] Дана 31. јула 2015. године Обамејанг је продужио уговор са Борусијом који би важио до 2020. године.

Апсолутно сам одушевљен што ћу наредне године своје каријере провести у Борусији. Осећам се врло срећно у овом клубу и граду. Борусија ми је као друга кућа. Сваки део мене жели да буде овде и никад нисам ни желео да напустим клуб.

— Пјер Емерик Обамејанг приликом потписивања новог уговора са Борусијом.[87]

Први гол у сезони постигао је у 3. колу квалификација за Лигу Европе 6. августа против Волфсбергера. Борусија је ту утакмицу добила са убедљивих 5:0 на домаћем терену након што је у гостима славила минималном победом од 1:0.[88][89] У првом колу Купа Немачке Борусија је победила Кемницер, а Обамејанг је био тај који је начео мрежу противника у 25. минуту.[90] Такође је имао добар почетак и у Бундеслиги где је у убедљивој победи првог кола постигао погодак против Борусије из Менхенгладбаха.[91] Пет дана касније у плеј-офу Лиге Европе, Борусија је одиграла занимљиву утакмицу против норвешког Ода на којој су после само 22 минута губили са 3:0, али су Обамејанг са два и Кагава и Мхитарјан са по једним голом у потпуности преокренули резултат који је на крају гласио 4:3.[92] У Бундеслиги је у августу и септембру био веома ефикасан што се тиче постизања голова. Против Инголштата и Херте је постигао по гол,[93][94] а у следеће две утакмице је постигао три гола — сва три са пенала.[95][96] У ремију од 1:1 против Хофенхајма, Обамејанг је постигао једини гол за Борусију и тако постао први играч у историји Бундеслиге који се уписао у стрелце на првих шест утакмица.[97] Тај рекорд је повећан на осам након два гола против Дармштата[98] и једног у убедљивом поразу од Бајерна,[99] а прекинут након утакмице против Мајнца. Обамејанг се након прекинуте серије више него добро вратио у режим давања голова, пошто је постигао два хет-трика — против азербејџанске Габале у Лиги Европе и Аугзбурга у Бундеслиги три дана касније.[100][101]

Дана 5. новембра постигао је други гол на мечу против Габале, овога пута на Сигнал Идуна парку. Борусија је меч добила са убедљивих 4:0 и већ у четвртом мечу групне фазе обезбедила шеснаестину финала Лиге Европе.[102] Три дана касније је постигао победоносни гол у дербију против Шалкеа и победи од 3:2.[103] Свој нови низ од пет голова на четири везане утакмице комплетирао је голом у поразу од Хамбургера[104] и постигнута два гола над Штутгартом од 4:1.[105] До краја 2015. године био је стрелац на мечу против Франкфурта за победу од 4:1. Гостујући тим је повео голом Александра Мајера у 5. минуту, али је други жути картон који је добио Слободан Медојевић олакшао посао Борусији да се врати у меч.[106] Обамејанг је такође био стрелац у осмини финала Купа Немачке 16. децембра.[107] На половини сезоне, Обамејанг је био најбољи стрелац лиге са 18 голова на 17 мечева.[108]

Почетком године појавиле су се гласине да ће Обамејанг напустити клуб, али су их он и извршни директор Борусије Дортмунд Ханс-Јоаким Вацке демантовали.

Прелазак у Париз Сен Жермен је можда била опција прошле године, али сада није. Немам намеру да се враћам у Француску.

— Пјер Емерик[109]

Дана 30. јануара први пут се уписао у стрелце у 2016. години и то два пута и тако донео победу од 2:0 свом тиму против Инголштата.[110] До свог 30. гола у свим такмичењима у сезони дошао је у четвртфиналу Купа Немачке против Штутгарта где је поред гола забележио и две асистенције — Ројсу и Мхитарјану.[111] У наредна два меча у Бундеслиги постигао је по гол, једини против Бајер Леверкузена и последњи у надокнади меча против Хофенхајма.[112][113] У осмини финала Лиге Европе против Тотенхема Обамејанг је постигао водећи гол.[114] Шест дана касније у реваншу, постигао је оба гола за Борусију, донео победу од 2:1 на Вајт Харт Лејну и на тај начин одвео свој тим у четвртфинале.[115][116] Тамо их је чекао Ливерпул од којег су после 1:1 у Дортмунду изгубили као гост са 4:3 иако је Обамејанг на том мечу постигао други гол већ у 9. минуту након што је Мхитарјан у 5. сместио лопту у мрежу.[117] На крају сезоне Обамејанг је у Бундеслиги имао 25 голова, по чему се нашао на 2. месту иза Левандовског, а то му је омогућило постизање два гола у два минута у 32. колу против Волфсбурга.[118][119]

Сезона 2016/17: Најбољи стрелац Бундеслиге

уреди
 
Обамејанг на тренингу Борусије из Дортмунда 2017. године

Обамејанг се у лигашку листу стрелаца уписао већ у 1. колу против Мајнца, и то са два гола — први је постигао главом на асистенцију Андреа Ширлеа, а други из пенала.[120] У септембру 2016. године игра Борусије је била пуна успона и падова. У групној фази Лиге шампиона убедљиво је победила Легију из Варшаве са 6:0, а Обамејанг је био стрелац управо 6. гола за свој тим.[121] Утакмицу су обележили кореографија, али и инциденти које су проузроковали навијачи Легије.[122] Уследила је још једна победа у Бундеслиги и то против Волфсбурга са 5:1, а Обамејанг је тада дао два гола.[123] Три дана касније против Фрајбурга је постигао још један гол и тако се у том тренутку изједначио са Левандовским по броју голова у сезони.[124]

Дана 14. октобра Борусија и Херта су одиграли меч на Сигнал Идуна парку који је завршен резултатом 1:1. Обамејанг је постигао једини гол за свој тим, иако је раније пре њега могао да постигне још два, једна од тих шанси је била „са беле тачке”, али му је Руне Јарштејн одбранио пенал.[125] Четири дана касније, Обамејанг је раним голом обезбедио вођство Борусији у победи над Спортингом у Лиги шампиона.[126] Дана 22. октобра, први пут је носио капитенску траку за Борусију на мечу против Инголштата услед повреде Марсела Шмелцера. Веома узбудљива утакмица на крају је завршена резултатом 3:3, а Обамејанг је и тада успео да се упише у листу стрелаца.[127] У следећем колу Борусија је одиграла меч без голова против Шалкеа и после три узастопна ремија, пала на 6. место на табели.[128] Иако је био стрелац у прве три утакмице групне фазе Лиге шампиона, Обамејанг није био у саставу тима за меч против Спортинга 2. новембра.[129] Испоставило се да је прекршио клупска правила и отпутовао у Милано уместо да остане у Дортмунду. Касније је признао грешку и јавно се извинио због тога.

Већ сам се извинио тренеру и тиму. Морао сам да им помогнем јер заиста постоји добра веза између нас.

— Обамејанг након пропуштене утакмице[130]

Обамејанг се већ у следећем колу одужио тиму постигавши чак четири поготка и асистенцијом за Усмана Дембелеа.[131] Након репрезентативне паузе, Обамејанг је поново заблистао и постигао једини гол у дербију против Бајерна. То је била прва лигашка победа за Борусију у дербију још од априла 2014. године.[132] У 13. колу, 3. децембра, постигао је два гола на утакмици против Борусије Менхенгладбах коју је истоимени тим из Дортмунда добио са 4:1.[133] Четири дана касније против Реала је био стрелац првог гола на мечу који је завршен резултатом 2:2 и којим је Борусија обезбедила место у наредној фази такмичења у Лиги шампиона.[134] И у провм мечу ова два тима у групној фази је виђен исти резултат, а стрелац првог гола за Борусију је и тада био Обамејанг, после грешке Кејлора Наваса.[135] Свој 100. гол за Борусију постигао је на мечу против Хофенхајма завршеним резултатом 2:2.[136]

Почетком године је могући одлазак Обамејанга из клуба поново постао актуелност. Тада су се појавила интересовања из Реал Мадрида и Шангаја СИПГ.[137]

Обамејанг има своју цену, сваки фудбалер има своју цену. Ми не размишљамо о трансферу јер тренутно нема понуда, а ако понуда стигне, сешћемо и разговараћемо о томе. Ипак, ни то не мора да значи да ће он отићи јер има вишегодишњи уговор.

— Ханс-Јоаким Вацке[138]

Први гол у Бундесили у 2017. години дао је против РБ Лајпцига и тај гол је био уједно и победоносни пошто је Борусија добила утакмицу са 1:0.[139] На 100. мечу у Бундеслиги за тренера Борусије, Томаса Тухела, Обамејанг је дао два гола. На гостовању против Фрајбурга Борусија је славила са 3:0.[140] Дана 4. марта дао је два гола Бајер Леверкузену за победу од 6:2, а на тој утакмици је другу сезону заредом у Бундеслиги постигао више од 20 голова.[141] Четири дана касније постигао је хет-трик против Бенфике и тако обезбедио четвртфинале Лиге шампиона својој екипи.[142] У 25. колу Обамејанг је поново био човек одлуке на утакмици постигавши победнички гол у 14. минуту утакмице.[143] Сјајну серију од 11 голова на 7 утакмица Обамејанг је завршио голом против Хамбургера у последњем минуту утакмице којим је поставио коначних 3:0 на мечу. Асистирао му је Шинџи Кагава којем је сам Пјер Емерик асистирао за други гол Борусије 11 минута раније.[144]

Дана 22. априла Дортмунд је савладао Борусију Менхенгладбах са 3:2 у гостима, а један гол је постигао Обамејанг.[145] Четири дана касније, Борусија је преокретом дошла до победе над Бајерном у полуфиналу купа. Занимљиво је то да је Борусија поново победила у гостима истим резултатом и да је поново други гол за екипу из Дортмунда постигао Обамејанг.[146] У 32. колу Борусија је савладала на домаћем терену екипу Хофенхајма и тако се вратила на 3. место на табели. Други гол за домаћи тим је постигао Обамејанг у 82. минуту утакмице.[147] У претпоследњем колу против Аугзбурга је донео бод,[148] а у последњем колу победу Борусији против Вердера из Бремена са два поготка и тако постао најбољи стрелац Бундеслиге са 31 голом, а Борусији осигурао 3. место на табели.[149] У финалу Купа Немачке против Ајнтрахта из Франкфурта Обамејанг је голом из пенала у 67. минуту донео трофеј.[150]

Сезона 2017/18: Последњи мечеви у Дортмунду

уреди

У летњем прелазном року Челси је послао понуду од 78 милиона евра за Обамејанга, али су је челници Борусије одбили.[151][152] На самом почетку сезоне одигран је меч Суперкупа Немачке између Борусије и Бајерна. Иако је Дортмунд имао два пута предност головима Кристијана Пулишића и Обамејанга, на крају је Бајерн освојио титулу након бољег извођења једанаестераца.[153] Обамејанг је постигао трећи гол из пенала за Дортмунд, али је Марк Бартра промашио одлучујући 6. пенал.[154] Недељу дана касније у Купу Немачке, Обамејанг је постигнутим хет-триком постао Борусијин најбољи стрелац странац свих времена.[155] До краја месеца августа постигао је по један гол на мечевима у којима Борусија није примила гол — у гостима Волфсбургу[156] и на домаћем терену против Херте.[157] Обамејанг и Максимилијан Филип су са по два гола донели убедљиву победу од 5:0 Борусији против Келна, а један гол је дао и Обамејангов будући саиграч у Арсеналу Сократис Папастатопулос.[158] Постигао је хет-трик у 6. колу против Борусије Менхенгладбах и тако свом тиму обезбедио победу од 6:1 и прво место на табели са 3 бода више од Бајерна у том тренутку.[159]

Након низа од 8 утакмица без победе Борусија је пала на 8. место на табели, а њен тренер Петер Бос је суспендовао Обамејанга из тима.[160] Лоши резултати су се наставили и у Лиги шампиона где је у групној фази Борусија забележила два нерешена резултата и четири пораза без иједне добијене утакмице, иако је Обамејанг био стрелац на мечевима против Реала и код куће и у гостима и у међувремену против Тотенхема.[161][162][163] У 13. колу Бундеслиге виђена је веома занимљива утакмица између Борусије Дортмунд и Шалкеа. Борусија је на полувремену водила са 4:0, а резултат на крају утакмице је био 4:4. Обамејанг је поред постигнутог првог поготка на утакмици добио црвени картон због добијања другог жутог.[164] Последњи гол у 2017. години, а касније се испоставило и последњи у Борусији, Обамејанг је постигао из пенала у победи против Хофенхајма.[165]

Арсенал

уреди

Сезона 2017/18: Прва сезона у Арсеналу

уреди
 
Обамејанг прославља гол са саиграчима на последњој утакмици Арсена Венгера као тренера Арсенала на Емирејтсу 6. маја 2018. године

Дана 31. јануара 2018. године Обамејанг је потписао за Арсенал за рекордну своту новца клуба од 56 милиона фунти и у том тренутку постао најскупље плаћени афрички фудбалер икада.[166][167] Обамејанг се придружио Арсеналу иако је месец дана раније Евертон понудио 70 милиона евра за њега.[168] Дебитовао је у Премијер лиги и уједно постигао свој први гол у дресу Арсенала управо против Евертона када је Арсенал славио са 5:1, а Обамејанг је постигао 4. гол успевши да лобује голмана Џордана Пикфорда на асистенцију ранијег саиграча у Борусији из Дортмунда Хенриха Мхитарјана.[169] Први гол у гостима постигао је у поразу од Брајтона од 2:1.[170] Дана 11. марта Обамејанг је постигао гол против Вотфорда на асистенцију Мхитарјана на утакмици коју је Арсенал добио на Емирејтсу са 3:0. Забележио је прву асистенцију за Арсенал на том мечу управо Мхитарјану.[171]

Дана 1. априла постигао је два поготка против Стоука и тако везао четири победе заредом у Арсеналу.[172] Први од њих је био пенал, први за Обамејанга у Арсеналу, а такође је постао и први играч са пет голова на првих шест утакмица за лондонски клуб.[173][174] У наредном колу против Саутхемптона Арсенал је однео победу у узбудљивој утакмици са 3:2, дао је први гол за свој тим на утакмици, а асистирао му је Дани Велбек петом.[175] У надокнади меча Мохамед Елнени и Џек Стивенс су добили црвени картон због сукоба међу играчима у којем је учествовао и Џек Вилшир.[176][177] На последњој утакмици Арсена Венгера на Емирејтсу Арсенал је са 5:0 победио Бернли. Обамејанг је на том мечу био веома запажен са два гола и асистенцијом за Алекса Ивобија.[178] Такође је био стрелац у претпоследњем колу у поразу од Лестера[179] и у последњем колу на гостовању против Хадерсфилда када је Арсенал победио са 1:0. Обамејанг је тако завршио сезону са 10 голова и 4 асистенције на 14 премијерлигашких утакмица и такође је био последњи играч који је постигао гол за Арсенал када је Арсен Венгер био тренер клуба.[180]

Сезона 2018/19: Најбољи стрелац Премијер лиге

уреди

Арсенал је 23. маја 2018. године добио новог тренера Унаија Емерија.[181] То није угрозило Обамејангову позицију у екипи, па је остао стандардни првотимац. Након два уводна пораза од Манчестер Ситија и Челсија, Арсенал је започео победнички низ против Вест Хема,[182] а у следећем колу против Кардифа Обамејанг је постигао свој први гол у сезони на мечу који је Арсенал добио са 3:2. Александар Лаказет је асистирао Обамејангу за леп гол који је на тај начин наставио свој лични рекорд од 76 узастопних голова ван шеснаестерца и 150. гол у лигашком фудбалу.[183] Стрелац првог гола за Арсенал је био Шкодран Мустафи који је прославио гол симболом албанског орла што се сматрало провокацијом.[184] Обамејанг је у Лиги Европе дебитовао против Ворскле када је постигао два гола и тако од почетка сезоне учествовао у постизању 10 голова на 12 утакмица на Емирејтсу.[185] Три дана касније против Евертона постигао је други гол за Арсенал. Месут Озил је додао лопту Арону Ремзију који се саплео и није успео да шутира, па је асистирао Обамејангу који је лако савладао Пикфорда.[186]

У 8. колу против Фулама Арсенал је убедљиво славио са 5:1, а Обамејанг је постигао два гола — први из окрета, а други из контранапада. Асистирали су му Хектор Бељерин и Арон Ремзи.[187] Две недеље касније против Лестера је поново био стрелац два пута и код оба његова гола су изграђене сјајне акције — код прве је Озил додао веома прецизан пас за Бељерина који је асистирао, а друга је била још боља. Озил је пропустио Бељеринов пас Лаказету који му је додао лопту, а немачки фудбалер забележио асистенцију.[188] Након добрих партија и голова, Обамејанг је постигао рекорд по броју минута потребних за гол, тај индекс је био 104,6, најбољи у историји Премијер лиге.[189] Постигао је одлучујући погодак против Борнмута у гостима,[190] а у следећем колу у дербију северног Лондона против Тотенхема дао два гола за победу Арсенала у мечу са два резултатска преокрета. Такође је био асистент код четвртог гола који је постигао Лукас Тореира, свој први у Арсеналу.[191] Арсенал је прекинуо низ од 22 утакмице без пораза у свим такмичењима поразом од Саутхемптона 3:2 у гостима.[192] Арсенал је на победнички колосек вратио Обамејанг са два гола против Бернлија чиме је у том тренутку постао најбољи стрелац Премијер лиге са 12 голова.[193]

Први гол у 2019. години Обамејанг је дао против Фулама. Његов гол у 83. минуту донео је сигурну победу од 4:1, иако је још у првом полувремену утакмице имао више шанси да већ тада постигне гол.[194] Дана 2. марта Арсенал је поново играо дерби против Тотенхема у Премијер лиги. Обамејанг је пропустио шансу да у надокнади меча из пенала донесе победу свом тиму па је резултат утакмице био 1:1.[195] У наредном колу у још једном дербију и то против Манчестер јунајтеда се искупио и погодио „са беле тачке” у 68. минуту за коначан резултат 2:0 за Арсенал. Тим поготком је Обамејанг постигао 20 голова у сезони за Арсенал у свим такмичењима, што је последњи пут у лондонском клубу урадио Алексис Санчез.[196] Четири дана касније, у мечу осмине финала Лиге Европе, Обамејанг је са два поготка послао Арсенал у четвртфинале победом над Реном од 3:0, иако је прву утакмицу изгубио са 3:1.[197][198] Месец дана касније постигао је једини гол који је донео победу над Вотфордом. Голман Вотфорда Бен Фостер је оклевао са испуцавањем лопте што је казнио Обамејанг поставивши ногу чиме је лопта ушла у мрежу. Само минут касније капитен домаћих Трој Дини је добио црвени картон због ударања Тореире лактом.[199][200]

У мају месецу Обамејанг је дао чак седам голова од којих су три била против Валенсије у полуфиналу Лиге Европе уз асистенцију Лаказету код другог гола. То је био његов први хет-трик у дресу Арсенала и први који је Арсенал постигао у полуфиналима европских такмичења.[201][202] Такође је дао гол у надокнади првог меча против Валенсије.[203] Са два гола Бернлију у последњем колу, Обамејанг је поделио прво место најбољих стрелаца Премијер лиге са Мохамедом Салахом и Садиом Манеом, сва тројица су постигли 22 гола.[204][205]

Сезона 2019/20: Капитен Арсенала и освајање ФА купа

уреди

Свој први гол и уједно први за Арсенал у новој сезони постигао је на гостовању Њукаслу. За гол који је био једини на утакмици Обамејангу је асистирао Ејнсли Мејтланд-Најлс који је пре тога започео контранапад Арсенала одузетом лоптом, а Габонац се сјајно снашао и савладао Мартина Дубравку.[206] Након утакмице и Жозе Морињо је прокоментарисао Обамејангов гол и окарактерисао га генијалним.[207] На првој утакмици на стадиону Емирејтс дао је победоносни гол, а асистирао му је Дани Себаљос након што је у 13. минуту асистирао и Лаказету. На тај начин је дошао до седам голова на четири утакмице у Премијер лиги против Бернлија.[208] У дербију против Тотенхема је донео бод Арсеналу пошто је утакмица завршена резултатом 2:2, иако је Арсенал губио са 2:0. Матео Гендузи је пронашао Обамејанга који је успео да избегне офсајд.[209] У наредном колу Обамејанг је постигао оба гола за Арсенал против Вотфорда, али и поред тога није успео да победи јер је утакмица поново завршена резултатом 2:2.[210] Уследила је утакмица групне фазе Лиге Европе против Ајнтрахта из Франкфурта, а Обамејанг је био стрелац трећег гола.[211] Три дана касније у узбудљивој утакмици против Астон Виле Обамејанг је постигао победоносни погодак у 84. минуту из слободног ударца.[212][213] Обамејанг је добио награду за најбољег играча Премијер лиге септембра испред Трента Александер Арнолда, Сона Хјунгмина, Кевина Де Бројна и Ријада Мареза, а након што је у последњем мечу месеца донео бод Арсеналу против Манчестер јунајтеда.[214]

Након инцидента са Гранитом Џаком када је бесно изашао са терена на утакмици против Кристал паласа, Обамејанг је постао први капитен Арсенала.[215][216] Свој 10. гол у сезони постигао је у Лиги Европе у поразу на домаћем терену од Ајнтрахта из Франкфурта од 2:1, који је био последњи меч Унаија Емерија као тренера Арсенала због претходних веома лоших резултата.[217][218] Дана 1. децембра Арсенал је одиграо нерешено 2:2 против Норича, а оба гола за Арсенал је дао Обамејанг. Први гол је постигао из пенала и то након поновног извођења истог пошто су одбрамбени играчи Норича раније ушли у казнени простор приликом извођења првог који је одбранио Тим Крул. Други гол је постигао након одбитка из корнера. Ово је била и прва утакмица на којој је Фредрик Јунгберг био тренер Арсенала.[219] Свој 250. гол у каријери постигао је на гостовању против Вест Хема на асистенцију Николе Пепеа. Арсенал је утакмицу добио резултатом 3:1 и прекинуо низ од 7 узастопних утакмица без победе у Премијер лиги.[220] Након неколико утакмица које је Јунгберг водио као прелазни тренер, Микел Артета је званично постао главни тренер Арсенала.[221] Прва утакмица на којој је водио клуб је била против Борнмута. У ремију од 1:1, Обамејанг је био стрелац Арсенала за изједначење. Због прославе гола са навијачима, Обамејанг је добио жути картон.[222] У дербију против Челсија је постигао гол за Арсенал у поразу од 2:1. Месут Озил је извео корнер, а Калум Чејмберс је проследио лопту до Обамејанга који је дао гол главом.[223]

Прву утакмицу у 2020. години одиграо је 1. јануара у победи Арсенала над Манчестер јунајтедом. То је била утакмица коју су први пут у стартној постави почели Обамејанг, Озил, Лаказет и Пепе заједно.[224] Први гол у новој години Обамејанг је постигао против Кристал паласа 11. јануара на асистенцију Лаказета. На истој утакмици Обамејанг је направио оштар прекршај над Максом Мајером због којег је прво добио жути, а након што је судија погледао снимак ВАР технологијом и црвени картон. Након утакмице Обамејанг се Мајеру извинио због оштрог старта и пожелео му брз опоравак од повреде. Утакмица је завршена резултатом 1:1.[225][226] На утакмици против Њукасла је постигао први год за Арсенал. Утакмица је завршена убедљивом победом Арсенала од 4:0 иако је Обамејанг дао гол тек у 54. минуту утакмице.[227] У занимљивој утакмици 27. кола против Евертона Арсенал је победио 3:2. Обамејангу је у 33. минуту утакмице Давид Луиз асистирао квалитетним додавањем, а у 46. минуту је постигао гол главом, а тада му је асистирао Никола Пепе. Ово је била прва утакмица у историји Премијер лиге у којој је постигнут гол у првом минуту првог полувремена (Калверт-Луинов гол у 49. секунди) и у првом минуту другог полувремена (Обамејангов гол у 26. секунди).[228] Након овог меча Обамејанг је са 17 голова био на првом месту стрелаца Премијер лиге које је делио са Џејмијем Вардијем.[229] Четири дана касније, у осмини финала Лиге Европе, Обамејанг је постигао спектакуларан гол маказицама у 113. минуту који на крају није био довољан за пролаз Арсенала у четвртфинале јер је Јусеф ел Араби донео победу Олимпијакосу у 119. минуту од 2:1. Ипак Обамејанг је у самој завршници меча имао шансу да постигне још један гол, али није успео.[230] Пар дана касније на свом Инстаграм налогу се захвалио навијачима који су га бодрили након промашаја.[231]

Обамејанг се први пут након паузе услед пандемије ковида 19 уписао у стрелце на мечу против Норича. Тада је постигао два гола, оба након грешака противничких играча; прво је то био Тим Крул у првом, а затим Јосип Дрмић у другом полувремену.[232] На тај начин је Обамејанг постао играч који је у дресу Арсенала најбрже стигао до 50 голова у Премијер лиги са 79 утакмица и шести укупно.[233] На утакмици против Лестера, Арсенал је одиграо нерешено 1:1, а Обамејанг је био стрелац јединог гола за свој тим; асистирао му је Букајо Сака.[234] У полуфиналу ФА купа Арсенал је избацио браниоца титуле Манчестер Сити резултатом 2:0, а оба гола постигао је управо Обамејанг коме су асистирали Никола Пепе и Киран Тирни.[235] Обамејанг је потврдио добру сарадњу са Тирнијем и у последњем колу Премијер лиге када је Арсенал победио са 3:2 и тада је Обамејанг учествовао код постизања сва три поготка. Прво је након прекршаја над Лаказетом судија Мајк Дин досудио пенал који је Обамејанг успешно извео, а потом је асистирао Тирнију за његов први гол у Премијер лиги да би му шкотски фудбалер узвратио асистенцијом девет минута касније за гол маказицама. Ова победа Арсенала је такође значила да је Вотфорд избачен из Премијер лиге.[236] Са ова два гола, Обамејанг је сезону завршио са 22 лигашка поготка по чему се изједначио на другом месту са Денијем Ингсом.[237] У финалу ФА купа 1. августа против Челсија постигао је два гола и на тај начин донео Арсеналу 14. титулу у том такмичењу и као капитен подигао пехар.[238][239]

Сезоне 2020/21. и 2021/22: Слабија форма и одлазак из клуба

уреди

Пред почетак нове сезоне Премијер лиге одигран је меч између Арсенала и Ливерпула у ФА Комјунити шилду. Обамејанг је прво голом ван казненог простора у 12. минуту утакмице донео предност Арсеналу, а касније је у последњој серији извођења једанаестераца савладао Алисона и донео трофеј свом тиму.[240] У првом колу Премијер лиге Арсенал је убедљиво победио Фулам, а Обамејанг је постигао гол сличан оном против Ливерпула у Комјунити шилду, с тим што му је овог пута са десне на леву страну терена лопту додао и асистирао Вилијан.[241] Четири дана касније, 16. септембра, Обамејанг је потписао дуго очекивани уговор којим је продужио сарадњу са Арсеналом за још три године.

Потписивање уговора са овим посебним клубом се никад није довело у питање. Захваљујући нашим навијачима, мојим саиграчима, породици и свима у овом клубу осећам се као да припадам овде. Верујем у Арсенал. Заједно можемо постићи велике ствари. Овде имамо нешто узбудљиво и верујем да најбоље по Арсенал тек долази.

— Обамејанг након потписивања уговора са Арсеналом[242]

Међутим, након што је потписао нови уговор са Арсеналом, Обамејанг је био на мети критика због пада форме и лошије игре од тог тренутка.

Пре него што је Обамејанг потписао нови уговор, могли сте да га видите на свим деловима терена. Свуда је био. Назад, пратио је свог играча, ишао напред… У његовој игри видела се глад, али и велики интензитет. Тренутно, то се не види. Дошло је до пада. Можда је све повезано са новим уговором, али евидентно је да не игра са истим интензитетом као пре потписа. Када се фокусирате на добијање новог уговора, као Обамејанг, истрчаћете метар више и уложићете додатни труд. Када би анализирао своје мечеве пре и после потписивања новог уговора, видео бих да постоји огромна промена.

— Дарен Бент[243]

Ипак, серију од четири утакмице без гола Обамејанг је прекинуо у Лиги Европе против Рапида.[244] У 7. колу Премијер лиге Арсенал је победио Манчестер јунајтед као гост после 14 година. Резултат утакмице је био 1:0, а једини гол је дао управо Обамејанг из пенала након што је Пол Погба фаулирао Ектора Бељерина.[245] Уследио је нешто лошији период за Арсенал у којем су имали седам везаних утакмица без победе.[246] На претпоследњој од утакмица у том низу Обамејанг је донео бод Арсеналу голом против Саутхемптона којим је прекинуо свој низ од 648 минута без постигнутог гола на Емирејтсу у лиги.[247] Претходно је несрећно постигао аутогол против Бернлија који је одлучио победника тог меча.[248]

Први гол у 2021. години Обамејанг је постигао у ФА купу против Њукасла и то у другом продужетку утакмице.[249] Дана 18. јануара Томас Партеј и Седрик Соарес су забележили своје прве асистенције у сезони, а играч којем су асистирали је био управо Обамејанг. Арсенал је однео убедљиву победу од 3:0.[250] На утакмици против Лидса 14. фебруара Обамејанг је постигао свој први хет-трик у Арсеналу и Премијер лиги. Први гол је постигао после соло акције, други из пенала након што је Илан Мелије фаулирао Саку на ивици казненог простора, а трећи главом на асистенцију Смит Роуа.[251] На тај начин је постао играч са 200 постигнутих голова у пет најјачих европских лига.[252] У другој утакмици шеснаестине финала Лиге Европе је са два гола значајно помогао Арсеналу да победи Бенфику и пласира се у наставак такмичења.[253] У 27. колу Премијер лиге је био стрелац јединог гола за Арсенал у ремију против Бернлија од 1:1.[254] Након паузе од неколико мечева коју је направио због инфекције маларијом,[255] забележио је гол и асистенцију на гостовању Њукаслу.[256]

Иако је одиграо свих шест припремних утакмица за нову сезону, Обамејанг је пропустио утакмицу првог кола коју је Арсенал изгубио од Брентфорда.[257] На утакмици другог кола Лига купа против Вест Бромвич албиона постигао је хет-трик и то су били његови први голови у сезони.[258] У четвртом колу Премијер лиге против Норича је постигао победоносни гол у 66. минуту утакмице.[259] То је био први гол Арсенала у сезони у Премијер лиги пошто у прва три кола није постигао ниједан гол.[260] У дербију против Тотенхема Арсенал је убедљивом игром дошао до победе од 3:1, а Обамејанг је био стрелац другог гола.[261] Арсенал је 18. октобра одиграо градски дерби против Кристал паласа, а Обамејанг је постигао први гол на мечу у 8. минуту на одбијену лопту након шута Николе Пепеа.[262] У наредном колу против Астон Виле је промашио пенал, али је успео да покупи одбијену лопту након одбране Емилијана Мартинеза и смести лопту у гол.[263] Обамејангу је због кршења дисциплине у клубу одузет статус капитена Арсенала и није био у саставу на утакмицама Арсенала које су следиле.[264] Дана 1. фебруара Арсенал је званично обавестио јавност да је Обамејанг напустио клуб.[265]

Барселона

уреди

Дан након одласка из Арсенала Обамејанг је потписао уговор са Барселоном до 30. јуна 2025. године.[266] Уговор је такође садржао и откупну клаузулу вредну 100 милиона евра.[267] Дебитовао је 6. фебруара 2022. године у победи против Атлетико Мадрида.[268] Прве голове за Барселону постигао је 20. фебруара када је уједно забележио и хет-трик против Валенсије. Трећи гол је забележио тако што је заправо Педри упутио шут, а Обамејанга је лопта погодила на путу ка голу тако да је њему приписан тај гол. Резултат меча је био 4:1.[269] Четири дана касније је на асистенцију Адаме Траореа постигао последњи од четири гола против Наполија у другом мечу плеј-офа Лиге Европе,[270] а три дана након тога након тога се уписао у стрелце још једном и то против Атлетик Билбаоа.[271]

И у марту је Обамејанг био стрелац на три узастопне утакмице Барселоне у року од осам дана. Прво је против Осасуне дао трећи гол у убедљивој победи од 4:0,[272] потом је постигао победоносни гол против Галатасараја који је одвео Барселону у четвртфинале ЛЕ,[273] да би у Ел Класику у гостима дао два поготка Реал Мадриду, оба главом.[274]

Челси

уреди

Дана 2. септембра 2022. године, Челси је саопштио да је договорен трансфер Обамејанга из Барселоне. Потписао је уговор на две године.[275] Вредност трансфера је била 12 милиона евра.[276] Обамејанг је за Челси дебитовао 6. септембра када је са својим тимом изгубио у Лиги шампиона од Динама.[277] Дана 1. октобра је дебитовао у лиги и постигао свој први гол у победи од 2:1 у гостима против Кристал Паласа.[278] У наредних 10 дана постигао је још два гола у наредна два кола Лиге шампиона против Милана — код куће и у гостима.[279][280]

Репрезентативна каријера

уреди
 
Обамејанг у дресу Габона на утакмици против Јужне Кореје на Летњим олимпијским играма 2012.

Обамејанг је био позван да наступа за репрезентацију Италије до 19 година након добрих резултата у Дижону. Он је тај позив одбио, а 2009. године је одиграо један меч за репрезентацију Француске до 21 године. То је била пријатељска утакмица против селекције Туниса.[281] Такође је могао да игра и за Шпанију чије држављанство поседује, али је одлучио да игра за Габон јер је његов отац био капитен репрезентације на једном мечу. Ипак, за Обамејанга је касније и даље постојала могућност да игра у Шпанији, поготово јер је помињао „да му је сан да игра у шпанској лиги”.[282][283]

За сениорски тим Габона дебитовао је против Марока у квалификацијама за СП 2010. и постигао први гол за Габон, а коначни резултат утакмице је био 2:1.[284] До краја 2010. године постигао је по један гол на пријатељским утакмицама против Бенина, Алжира, Тогоа и Сенегала.[285]

Обамејанг је био један од кључних играча Афричког купа нација 2012. са три постигнута гола по чему је био изједначен на првом месту са многим играчима међу којима је био и Дидје Дрогба. Постигао је први гол против Нигера и Марока и једини против Туниса.[286][287][288] Тако је Габон након првог места у групној фази[289] стигао до четвртфинала где је поражен од Малија, а управо је Обамејанг био тај играч који је једини промашио пенал у извођењу истих након продужетака. Такође је на истом мечу погодио стативу и асистирао код гола.[290]

Године 2012. је постигао први олимпијски гол за своју репрезентацију на Летњим олимпијским играма 2012. који се касније испоставио као једини јер је Габон испао у групној фази.[291] У квалификацијама за Афрички куп нација 2013. постигао је гол у поразу од Тогоа од 2:1.[285][а] Наредне године у јуну су уследиле квалификације за СП 2014. и тада је Обамејанг постигао хет-трик на мечу против Нигера и то сва три гола из пенала.[294] Дао је два гола против Буркине Фасо у квалификацијама за Афрички куп нација 2015,[б] а касније још један против истог противника на завршном турниру истог такмичења. Након што му је голман Жермен Сану одбранио први покушај, Обамејанг је поново стигао до лопте и други пут био прецизан. На тој утакмици Обамејанг је био и капитен Габона.[297][298]

Наредних пет мечева у којима је био стрелац биле су пријатељске утакмице против Малија, Туниса, Сијера Леонеа и две против Судана.[285] На утакмици против Малија је дао два гола — први из пенала, а други из контра-напада неколико минута касније.[299] На Афричком купу нација 2017. дао је оба гола за Габон, оба у ремијима против Гвинеје Бисао и Буркине Фасо.[300][301] Тако је репрезентација која је те године била домаћин такмичења испала још у групној фази. Дана 10. октобра 2019. године дао је једини гол на пријатељској утакмици против Буркине Фасо.[302] У трећем колу Квалификација за Афрички куп нација 2021. Обамејанг је постигао гол против Гамбије. Ту утакмицу је Габон победио са 2:1.[303] У наставку квалификација крајем марта 2021. Габон је победом над ДР Конгом осигурао такмичење на турниру, а Обамејанг је на асистенцију Гелора Канге из слободног ударца постигао трећи гол за свој тим.[304]

У четвртом колу Квалификација за Светско првенство 2022. постигао је први од два гола на утакмици против Анголе.[305] Дана 12. новембра је постигао гол за победу са пенала против Либије.[306] Дана 18. маја 2022. Обамејанг је изјавио да се повлачи из репрезентативног фудбала.[307]

Приватни живот

уреди

Обамејангов отац Пјер је такође био фудбалер и репрезентативац Габона. Такође, његова полубраћа Катилина и Вили се баве фудбалом и заједно су били са Пјер Емериком у Милану док су били омладинци, а са Вилијем је одиграо заједно и неколико утакмица за репрезентацију Габона.

Обамејанг је постао познат по својим прославама голова са разним маскама од којих се најчешће појављивао као Спајдермен,[67] а једном приликом се маскирао у Бетмена док је његов саиграч Марко Ројс био Робин.[76][308] Маску Спајдермена је први пут носио у част бившег голмана Сент Етјена Жеремија Жаноа који је на почетку једне утакмице 2005. године носио маску Спајдермена.[309] Обамејанг је први пут то учинио управо на рођендан француског фудбалера, а други пут на рођендан свог сина.[3]

У једном интервјуу је изјавио да је велики љубитељ стрипова.[283] Обамејанг је неколико пута прокоментарисао његову сарадњу са Лаказетом рекавши да је њихово пријатељство веома јако и да му је задовољство што игра са њим у истом тиму.[310][311]

Учествовао је у многим серијалима квизова који су се приказивали на Јутјубу међу којима је и What do you know? у Арсеналу где је учествовао са Петром Чехом у једној и Николом Пепеом у другој епизоди.[312][313] Такође је учествовао у коментарисању снимка утакмице између Арсенала и Лестера заједно са дечаком који је добио наградни обилазак Арсеналовог стадиона за тренинг.[314]

Статистика каријере

уреди

Клупска

уреди
Ажурирано 5. априла 2024.[315]
Клуб Сезона Лига Куп Лига куп Европа Остало Укупно
Дивизија Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови
Милан 2007/08. Серија А 0 0 0 0 — 0 0 0 0 0 0
Дижон (позајмица) 2008/09. Друга лига Француске 34 8 4 2 1 0 — — 39 10
Лил (позајмица) 2009/10. Прва лига Француске 14 2 0 0 1 0 9[в] 0 — 24 2
Монако (позајмица) 2010/11. 19 2 1 0 3 0 — — 23 2
Сент Етјен 2010/11. 14 2 — — — — 14 2
2011/12. 36 16 0 0 2 2 — — 38 18
2012/13. 37 19 4 2 4 0 — — 45 21
Укупно 87 37 4 2 6 2 — — 97 41
Борусија Дортмунд 2013/14. Бундеслига 32 13 6 2 — 9[г] 1 1[д] 0 48 16
2014/15. 33 16 4 5 — 8[г] 3 1[д] 1 46 25
2015/16. 31 25 4 3 — 14[в] 11 — 49 39
2016/17. 32 31 4 2 — 9[г] 7 1[д] 0 46 40
2017/18. 16 13 1 3 — 6[г] 4 1[д] 1 24 21
Укупно 144 98 19 15 — 46 26 4 2 213 141
Арсенал 2017/18. Премијер лига 13 10 — 1 0 — — 14 10
2018/19. 36 22 1 1 2 0 12[в] 8 — 51 31
2019/20. 36 22 2 4 0 0 6[в] 3 — 44 29
2020/21. 29 10 1 1 0 0 8[в] 3 1[ђ] 1 39 15
2021/22. 14 4 0 0 1 3 — — 15 7
Укупно 128 68 4 6 4 3 26 14 1 1 163 92
Барселона 2021/22. Ла лига 17 11 — — 6[в] 2 — 23 13
2022/23. 1 0 — — — — 1 0
Укупно 18 11 — — 6 2 — 24 13
Челси 2022/23. Премијер лига 15 1 0 0 0 0 6[г] 2 — 21 3
Олимпик Марсељ 2023/24. Прва лига Француске 28 12 2 1 — 12[е] 12 — 42 25
Укупно у каријери 454 227 32 25 15 5 93 44 5 3 599 304

Репрезентативна

уреди
Ажурирано 9. септембра 2023.[316][317]
Репрезентација Година Наступи Голови
Габон 2009 7 2
2010 10 3
2011 5 0
2012 8 4
2013 4 3
2014 4 2
2015 10 5
2016 4 2
2017 4 2
2018 2 1
2019 5 1
2020 2 1
2021 6 3
2022 2 1
2023 2 0
Укупно 75 30

Голови за репрезентацију

уреди
Ажурирано 12. новембрa 2021.[316][317]
Голови Габона су наведени на првом месту. Колона Гол означава резултат на утакмици након Обамејанговог гола.
# Датум Стадион Противник Гол Резултат Такмичење
1. 28. март 2009. Стадион Мохамед V, Казабланка, Мароко   Мароко 1 : 0 2 : 1 Квалификације за Светско првенство 2010.
2. 11. август 2009. Стадион пријатељства, Котону, Бенин   Бенин 1 : 0 1 : 1 Пријатељска утакмица
3. 19. мај 2010. Стадион Франсоа Коти, Ајачо, Француска   Того 2 : 0 3 : 0
4. 11. август 2010. Стадион 5. јул, Алжир, Алжир   Алжир 2 : 0 2 : 1
5. 17. новембар 2010. Стадион Мишел Идалго, Саноа, Француска   Сенегал 1 : 2 1 : 2
6. 23. јануар 2012. Стадион д’Агонђе, Либрвил, Габон   Нигер 1 : 0 2 : 0 Афрички куп нација 2012.
7. 27. јануар 2012.   Мароко 1 : 1 3 : 2
8. 31. јануар 2012. Стадион у Франсвилу, Франсвил, Габон   Тунис 1 : 0 1 : 0
9. 14. октобар 2012. Стадион д’Агонђе, Либрвил, Габон   Того 1 : 2 1 : 2 Квалификације за Афрички куп нација 2013.
10. 15. јун 2013. Стадион у Франсвилу, Франсвил, Габон   Нигер 1 : 1 4 : 1 Квалификације за Светско првенство 2014.
11. 2 : 1
12. 4 : 1
13. 11. октобар 2014. Стадион д’Агонђе, Либрвил, Габон   Буркина Фасо 1 : 0 2 : 0 Квалификације за Афрички куп нација 2015.
14. 2 : 0
15. 17. јануар 2015. Стадион у Бати, Бата, Екваторијална Гвинеја 1 : 0 2 : 0 Афрички куп нација 2015.
16. 25. март 2015. Стадион Пјер Брисон, Бове, Француска   Мали 2 : 2 4 : 3 Пријатељска утакмица
17. 3 : 2
18. 5. септембар 2015. Стадион д’Агонђе, Либрвил, Габон   Судан 4 : 0 4 : 0
19. 9. октобар 2015. Олимпијски стадион у Радесу, Тунис, Тунис   Тунис 1 : 1 3 : 3
20. 25. март 2016. Стадион у Франсвилу, Франсвил, Габон   Сијера Леоне 1 : 0 2 : 1
21. 2. септембар 2016. Стадион у Картуму, Картум, Судан   Судан 1 : 1 2 : 1
22. 14. јануар 2017. Стадион д’Агонђе, Либрвил, Габон   Гвинеја Бисао 1 : 0 1 : 1 Афрички куп нација 2017.
23. 18. јануар 2017.   Буркина Фасо 1 : 1 1 : 1
24. 8. септембар 2018.   Бурунди 1 : 1 1 : 1 Квалификације за Афрички куп нација 2019.
25. 10. октобар 2019. Стадион Мунисипал, Сен Ле ла Форе, Француска   Буркина Фасо 1 : 0 1 : 0 Пријатељска утакмица
26. 12. новембар 2020. Стадион у Франсвилу, Франсвил, Габон   Гамбија 2 : 0 2 : 1 Квалификације за Афрички куп нација 2021.
27. 25. март 2021.   ДР Конго 3 : 0 3 : 0
28. 11. октобар 2021.   Ангола 1 : 0 2 : 0 Квалификације за Светско првенство 2022.
29. 12. новембар 2021.   Либија 1 : 0 1 : 0
30. 4. јануар 2022. Стадион Севенс, Дубаи, Уједињени Арапски Емирати   Мауританија 1 : 0 1 : 1 Пријатељска утакмица

Успеси

уреди
 
Обамејанг 2011. године

Клупски

уреди

Сент Етјен[315]

Борусија Дортмунд[315]

Арсенал

Репрезентативни

уреди

Габон

Индивидуални

уреди
  • Најбољи афрички фудбалер Прве лиге Француске: 2012/13.[54]
  • Тим сезоне Прве лиге Француске: 2012/13.[323]
  • УНФП играч месеца: фебруар 2012, октобар 2012, фебруар 2013.[324]
  • КАФ тим године: 2013,[325] 2014,[326] 2015,[327] 2016,[328] 2018,[329] 2019.[330]
  • Награда Марк Вивијен Фое: 2013.[331]
  • Тим сезоне УЕФА Лиге Европе: 2015/16,[332] 2018/19.[333]
  • Играч сезоне Борусије Дортмунд: 2014/15.
  • Тим године Бундеслиге: 2016/17.[334]
  • Афрички фудбалер године: 2015.[335]
  • Играч године Бундеслиге: 2015/16.[336]
  • Играч године Бундеслиге по избору на Фејсбуку: 2016.
  • Најбољи стрелац Бундеслиге: 2016/17. (31 гол)[337]
  • Играч месеца Премијер лиге: октобар 2018, септембар 2019.[4]
  • Најбољи стрелац Премијер лиге: 2018/19. (22 гола)[4]

Напомене

уреди
  1. ^ Неки извори наводе да је гол постигао Данијел Кузен.[292][293]
  2. ^ На званичном сајту Афричке фудбалске конфедерације пише да је први гол Обамејанг постигао у 68. минуту,[295] док неки извори наводе 70. минут.[296]
  3. ^ а б в г д ђ Наступи у УЕФА Лиги Европе
  4. ^ а б в г д Наступи у УЕФА Лиги шампиона
  5. ^ а б в г Наступи у Суперкупу Немачке
  6. ^ Наступ у ФА Комјунити шилду
  7. ^ Два наступа и два гола у УЕФА Лиги шампиона, десет наступа и десет голова у УЕФА Лиги Европе

Извори

уреди
  1. ^ „Pierre-Emerick Aubameyang: 10 things on the Borussia Dortmund and Gabon star”. Bundesliga. Архивирано из оригинала 22. 03. 2019. г. Приступљено 04. 11. 2019. 
  2. ^ а б „Borussia Dortmund 4-0 Eintracht Frankfurt: Auba double secures straightforward success”. Goal.com. 
  3. ^ а б Brumsack, Nik (24. 4. 2018). „Auba - The story of the Spiderman mask”. www.arsenal.com (на језику: енглески). 
  4. ^ а б в „Pierre-Emerick Aubameyang: Overview”. Premier League. 
  5. ^ „Pierre-Emerick Aubameyang”. Chelsea F.C. 
  6. ^ „Pierre-Emerick Aubameyang beats Yaya Toure to Caf award”. BBC Sport. 7. 1. 2016. 
  7. ^ „Aubameyang: Brazil's Ronaldo is my role model”. Goal. 6. 9. 2018. 
  8. ^ а б „Aubameyang, une star « made in Laval »”. Edition du soir Ouest France (на језику: француски). 
  9. ^ „Joueur - Pierre-Emerick AUBAMEYANG”. www.fff.fr (на језику: француски). Архивирано из оригинала 24. 09. 2020. г. Приступљено 04. 11. 2019. 
  10. ^ „Champions Youth Cup 2007 (Malaysia)”. www.rsssf.com. 
  11. ^ „Flamengo and AC Milan end group matches on a high”. Champions Youth Cup. Архивирано из оригинала 14. 11. 2007. г. Приступљено 04. 11. 2019. 
  12. ^ „Aubemayang fires AC Milan into the semis”. Champions Youth Cup. Архивирано из оригинала 12. 12. 2007. г. Приступљено 04. 11. 2019. 
  13. ^ „Hewson sets up Man United for final date against Juventus”. Champions Youth Cup. Архивирано из оригинала 12. 12. 2007. г. Приступљено 04. 11. 2019. 
  14. ^ „Brandy clinches inaugural Champions Youth Cup title for Manchester United”. Champions Youth Cup. Архивирано из оригинала 12. 12. 2007. г. Приступљено 04. 11. 2019. 
  15. ^ „AC Milan, Aubameyang to Dijon”. TransferMarketWeb. 21. 6. 2008. Архивирано из оригинала 30. 01. 2018. г. Приступљено 04. 11. 2019. 
  16. ^ „Dijon vs. Tours - 22 August 2008”. Soccerway. 
  17. ^ „Dijon vs. Montpellier - 12 September 2008”. Soccerway. 
  18. ^ Gleeson, Mark (лето 2009). „Talent Scout: Tomorrow's Stars Today”. World Soccer. IPC Media. стр. 75. 
  19. ^ „Pierre-Emerick Aubameyang rejoint le LOSC !” (на језику: француски). losc.fr. 24. 6. 2009. Архивирано из оригинала 27. 6. 2009. г. 
  20. ^ „Monaco vs. Lille - 13 December 2009”. Soccerway. 
  21. ^ „Monaco-Lille (0-4), 13 décembre 2009”. Youtube (на језику: енглески). 
  22. ^ „Rennes vs. Lille - 21 February 2010”. Soccerway. 
  23. ^ „RC Lens 2 - 2 Monaco - Match Report & Highlights”. SkySports (на језику: енглески). 
  24. ^ „Monaco 2 - 0 Auxerre - Match Report & Highlights”. SkySports (на језику: енглески). 
  25. ^ „Marseille 2-1 Monaco en 2010/2011 - Fiche du match (Coupe de la Ligue - 1/4)”. OhaiMe-Passion.com (на језику: француски). 
  26. ^ „Auxerre vs. Saint-Etienne - 9 April 2011”. Soccerway. 
  27. ^ „Sochaux vs. Saint-Etienne - 21 May 2011”. Soccerway. 
  28. ^ „Permanent St Etienne move delights Aubameyang”. BBC Sport. 26. 12. 2011. 
  29. ^ „LIVE Girondins de Bordeaux - AS Saint-Etienne - Ligue 1 - 7 August 2011”. Eurosport. 7. 8. 2011. 
  30. ^ „Brest 2-2 Saint-Étienne :: Ligue 1 2011/2012 :: Détails du jeu ::”. www.leballonrond.fr (на језику: француски). 
  31. ^ „Toulouse vs. Saint-Etienne”. ESPN.com (на језику: енглески). 
  32. ^ „Aubameyang treble maintains St Etienne hot streak”. Ahram Online (на језику: енглески). 22. 2. 2012. 
  33. ^ „Caen - St-Etienne 1-4”. racingstub.com (на језику: француски). 
  34. ^ „AS Saint-Étienne - Dijon FCO 1:0 (Ligue 1 2011/2012, 34. Round)”. worldfootball.net (на језику: енглески). 
  35. ^ „AS Saint-Etienne - Girondins de Bordeaux (3-1)”. lfp.fr (на језику: француски). Архивирано из оригинала 07. 04. 2019. г. Приступљено 04. 11. 2019. 
  36. ^ „AS Saint-Etienne - Olympique Lyonnais (1-2)”. lfp.fr (на језику: француски). Архивирано из оригинала 11. 12. 2018. г. Приступљено 04. 11. 2019. 
  37. ^ „Result: St Etienne 4-0 Brest”. Sports Mole. 
  38. ^ „SC Bastia - AS Saint-Etienne (0-3) - Le résumé (SCB - ASSE) / 2012-13”. Youtube (на језику: енглески). 
  39. ^ „Three and easy for St Etienne”. Sky Sports (на језику: енглески). 
  40. ^ „Saint-Etienne vs. AS Nancy Lorraine”. ESPN.com (на језику: енглески). 
  41. ^ „Goal Pierre-Emerick AUBAMEYANG (22') - AS Saint-Etienne - Stade Rennais FC (2-0) / 2012-13”. Youtube (на језику: енглески). 
  42. ^ а б Williams, Tom (30. 11. 2018). „Green Machine: The Story of Pierre-Emerick Aubameyang's Saint-Etienne Rebirth”. Bleacher Report (на језику: енглески). 
  43. ^ „Paris Saint-Germain - AS Saint-Etienne (1-2) - Highlights (PSG - ASSE) / 2012-13”. Youtube (на језику: енглески). 
  44. ^ „Paris Saint-Germain - AS Saint-Étienne 1:2 (Ligue 1 2012/2013, 11. Round)”. worldfootball.net (на језику: енглески). 
  45. ^ „Team News: Saint-Etienne vs. Troyes”. Sports Mole. 
  46. ^ „Pierre-Emerick Aubameyang warms up for Saint-Etienne in £2,500 crystal Nike boots”. Daily Mail Online. 12. 12. 2012. 
  47. ^ „FC Sochaux-Montbéliard - AS Saint-Etienne (1-2) - Highlights (FCSM - ASSE) / 2012-13”. Youtube (на језику: енглески). 
  48. ^ „AS Saint-Etienne - Montpellier Hérault SC (4-1) - Highlights (ASSE - MHSC) / 2012-13”. Youtube (на језику: енглески). 
  49. ^ „Saint-Etienne vs. Montpellier - 9 February 2013”. Soccerway. 
  50. ^ „Nancy vs. Saint-Etienne - 23 February 2013”. Soccerway. 
  51. ^ „AS Nancy-Lorraine - AS Saint-Etienne (0-3) - Highlights (ASNL - ASSE) / 2012-13”. Youtube (на језику: енглески). 
  52. ^ „Coupe de la Ligue : Saint-Etienne bat Rennes en finale”. MYTF1 (на језику: француски). 20. 4. 2013. 
  53. ^ „St Etienne thump Ajaccio”. Sky Sports (на језику: енглески). 
  54. ^ а б „Aubameyang wins best African player in France award”. BBC Sport. 14. 5. 2013. 
  55. ^ „Borussia Dortmund sign Pierre-Emerick Aubameyang from St-Etienne”. The Guardian. 4. 7. 2013. 
  56. ^ „Borussia Dortmund 4 Bayern Munich 2: Revenge for Klopp as Reus double earns Super Cup victory in repeat of Champions League final”. Daily Mail Online. 27. 7. 2013. 
  57. ^ „E, to je fudbal: 22 gola u Bundesligi, Borusijin debitant postigao het-trik”. Blic.rs (на језику: српски). 10. 8. 2013. 
  58. ^ „Aubameyang hat-trick has Dortmund flying”. Bundesliga.de. Архивирано из оригинала 13. 8. 2013. г. 
  59. ^ „Borussia Dortmund 6-2 Hamburg: Lewandowski & Aubameyang destroy visitors”. Goal.com. 
  60. ^ „FC Schalke 04 - Borussia Dortmund, 1:3, Bundesliga 2013/14 10. Spieltag”. DFB Datencenter (на језику: немачки). 
  61. ^ „Borussia Dortmund 6-1 Stuttgart”. BBC Sport. 1. 11. 2013. 
  62. ^ „Champions League: Dortmund beat Napoli 3-1 to maintain hopes of reaching the last 16”. Sky Sports (на језику: енглески). 26. 11. 2013. 
  63. ^ „Eintracht Braunschweig - Borussia Dortmund, 1:2, Bundesliga 2013/14 19. Spieltag”. DFB Datencenter (на језику: немачки). 
  64. ^ „Aubameyang bricht das Bollwerk”. kicker (на језику: немачки). 
  65. ^ „Kopfball Kehl, Kopfball Aubameyang: Halbfinale!”. kicker (на језику: немачки). 
  66. ^ „Spieltag”. DFB - Deutscher Fußball-Bund e.V. (на језику: немачки). 10. 5. 2014. 
  67. ^ а б „German Supercup: Borussia Dortmund 2–0 Bayern Munich”. BBC Sport. 13. 8. 2014. 
  68. ^ „Aubameyang packt auch ohne Spider-Man doppelt zu”. Kicker (на језику: немачки). 16. 8. 2014. 
  69. ^ „Rückkehrer Kagawa schlägt voll ein”. Kicker (на језику: немачки). 13. 9. 2014. 
  70. ^ „Arsenal's Champions League Group D campaign got off to a poor start as Borussia Dortmund scored either side of half-time to secure a deserved victory.”. BBC Sport. 16. 9. 2014. 
  71. ^ „Dortmund battle back”. Sky Sports (на језику: енглески). 
  72. ^ „Schalke 04 surprise Borussia Dortmund in 2-1 Ruhr derby win”. ESPN.com (на језику: енглески). 27. 9. 2014. 
  73. ^ „Sport-Club Freiburg 0-3 Borussia Dortmund”. BBC Sport. 7. 2. 2015. 
  74. ^ „Borussia Dortmund 4-2 1. FSV Mainz 05”. BBC Sport. 14. 2. 2015. 
  75. ^ „VfB Stuttgart vs. Borussia Dortmund - Football Match Report - February 20, 2015”. ESPN.com (на језику: енглески). 
  76. ^ а б „Borussia Dortmund 3-0 FC Schalke 04”. BBC Sport. 28. 2. 2015. 
  77. ^ „Hannover 96 2-3 Borussia Dortmund”. BBC Sport. 21. 3. 2015. 
  78. ^ „Volles Rohr! Kehl schießt den BVB in Halbfinale”. kicker (на језику: немачки). 
  79. ^ „BVB steht dank Bayern-Ausrutschern im Finale”. kicker (на језику: немачки). 
  80. ^ „Borussia Dortmund 1-3 VfL Wolfsburg”. BBC Sport. 30. 5. 2015. 
  81. ^ „Borussia Dortmund vs. Paderborn - 18 April 2015”. Soccerway. 
  82. ^ „Borussia Dortmund vs. Eintracht Frankfurt - 25 April 2015”. Soccerway. 
  83. ^ „Wolfsburg vs. Borussia Dortmund - 16 May 2015”. Soccerway. 
  84. ^ „Borussia Dortmund vs. Werder Bremen - 23 May 2015”. Soccerway. 
  85. ^ „Spieltag/Tabelle”. DFB - Deutscher Fußball-Bund e.V. (на језику: немачки). 18. 3. 2014. 
  86. ^ „Borussia Dortmund: Thomas Tuchel to replace Jurgen Klopp”. BBC Sport. 19. 4. 2015. 
  87. ^ „Pierre-Emerick Aubameyang extends BVB contract until 2020”. bvb.de. 31. 7. 2015. Архивирано из оригинала 26. 01. 2017. г. Приступљено 06. 11. 2019. 
  88. ^ „Wolfsberg-Dortmund 2016 History”. UEFA.com (на језику: енглески). UEFA Europa League. 
  89. ^ „Dortmund-Wolfsberg 2016 History”. UEFA.com (на језику: енглески). UEFA Europa League. 
  90. ^ „Spieltag”. DFB - Deutscher Fußball-Bund e.V. (на језику: немачки). 10. 5. 2014. 
  91. ^ „Borussia Dortmund 4-0 Borussia Monchengladbach”. BBC Sport. 15. 8. 2015. 
  92. ^ „Odd 3 Dortmund 4: Mkhitaryan seals remarkable comeback”. FourFourTwo. 29. 8. 2015. 
  93. ^ „FC Ingolstadt - Borussia Dortmund, 0:4, Bundesliga 2015/16 2. Spieltag”. DFB Datencenter (на језику: немачки). 
  94. ^ „Borussia Dortmund 3-1 Hertha Berlin”. BBC Sport. 30. 8. 2015. 
  95. ^ „Hannover 96 vs. Borussia Dortmund - Football Match Report - September 12, 2015 - ESPN”. ESPN.com (на језику: енглески). 
  96. ^ „Borussia Dortmund vs. Bayer Leverkusen - 20 September 2015”. Soccerway. 
  97. ^ „TSG 1899 Hoffenheim 1-1 Borussia Dortmund”. BBC Sport. 23. 9. 2015. 
  98. ^ „Darmstadt hold Borussia Dortmund despite Aubameyang double”. The Guardian. 27. 9. 2015. 
  99. ^ „Bayern Munich hit five as Borussia Dortmund are demolished”. Eurosport. 4. 10. 2015. 
  100. ^ „3-1 - Aubameyang hat-trick seals victory for BVB away at Gabala FK”. www.bvb.de. Архивирано из оригинала 18. 05. 2019. г. Приступљено 06. 11. 2019. 
  101. ^ „Another Aubameyang hat-trick puts Dortmund ace at 13 goals”. NBC. 25. 10. 2015. 
  102. ^ „Europa League: Dortmund reach Last 32”. DW.COM. 5. 11. 2015. 
  103. ^ „Borussia Dortmund beat Schalke in derby to keep Bayern Munich in sight”. The Guardian. 9. 11. 2015. 
  104. ^ Graham, Bryan Armen (20. 11. 2015). „Hamburg v Borussia Dortmund: Bundesliga – as it happened”. The Guardian. 
  105. ^ „Borussia Dortmund’s Pierre-Emerick Aubameyang scores twice in Stuttgart win”. The Guardian. 29. 11. 2015. 
  106. ^ „Borussia Dortmund 4-1 Eintracht Frankfurt: Aubameyang on target again in BVB triumph”. Goal.com. 
  107. ^ „Augsburg vs. Borussia Dortmund - 16 December 2015”. Soccerway. 
  108. ^ „Pep Guardiola exit leaves Bayern Munich in suspense – Bundesliga half-time talk”. The National. 24. 12. 2014. 
  109. ^ „Vacke: Nećemo prodati Obamejanga ni za 100 miliona evra”. Blic.rs (на језику: српски). 26. 1. 2016. 
  110. ^ „Borussia Dortmund's Pierre-Emerick Aubameyang ends Ingolstadt resistance”. The Guardian. 31. 1. 2016. 
  111. ^ „Aubameyang nets 30th goal as Dortmund reach DFB-Pokal semis”. Agence France-Presse. 9. 2. 2016. 
  112. ^ „Bayer Leverkusen - Borussia Dortmund 0:1 (Bundesliga 2015/2016, 22. Round)”. worldfootball.net (на језику: енглески). 
  113. ^ „B Dortmund 3 - 1 Hoffenheim - Match Report & Highlights”. SkySports (на језику: енглески). 
  114. ^ „Dortmund-Tottenham 2016 History”. UEFA.com (на језику: енглески). UEFA Europa League. 
  115. ^ „Tottenham Hotspur 1–2 Borussia Dortmund”. BBC Sport. 17. 3. 2016. 
  116. ^ „Tottenham-Dortmund 2016 History”. UEFA.com (на језику: енглески). UEFA Europa League. 
  117. ^ Nikolić, D. (15. 4. 2016). „KLOPOVO ČUDO Nokautirani Liverpul na nestvaran način šokirao Dortmund!”. Blic.rs (на језику: српски). 
  118. ^ „Dortmund rout Wolfsburg to keep title race alive”. bundesliga.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 05. 08. 2020. г. Приступљено 06. 11. 2019. 
  119. ^ „1. Bundesliga – Scorer 2015/16”. Kicker. 
  120. ^ „B Dortmund 2 - 1 Mainz - Match Report & Highlights”. SkySports (на језику: енглески). 
  121. ^ „28 golova, preokret Reala, savršen početak Lestera”. B92.net (на језику: српски). 
  122. ^ „Poljaci i Nemci – koreo, suzavac i tuča! VIDEO”. Mondo Portal (на језику: српски). 14. 9. 2016. 
  123. ^ „VfL Wolfsburg 1-5 Borussia Dortmund”. BBC Sport. 20. 9. 2016. 
  124. ^ „Spieltag/Tabelle”. DFB - Deutscher Fußball-Bund e.V. (на језику: немачки). 18. 3. 2014. 
  125. ^ „Uzbudljiv derbi, po volji Bajerna”. Mondo Portal (на језику: српски). 14. 10. 2016. 
  126. ^ „Sporting 1 - 2 B Dortmund - Match Report & Highlights”. SkySports (на језику: енглески). 
  127. ^ Pollmann, Lars (22. 10. 2016). „Christian Pulisic Saves Shambolic Borussia Dortmund a Point vs. Ingolstadt”. Bleacher Report (на језику: енглески). 
  128. ^ „Borussia Dortmund - FC Schalke 04 0:0 (Bundesliga 2016/2017, 9. Round)”. worldfootball.net (на језику: енглески). 
  129. ^ Ashenden, Mark (3. 11. 2016). „Borussia Dortmund striker Pierre-Emerick Aubameyang dropped for 'internal reasons'”. Sky Sports. 
  130. ^ „Pierre-Emerick Aubameyang admits midweek 'mistake,' apologises to BVB”. ESPN. 
  131. ^ Rathborn, Jack (5. 11. 2016). „Pierre-Emerick Aubameyang hits FOUR on return after Borussia Dortmund suspension”. Daily Mirror. 
  132. ^ „Aubameyang goal helps Dortmund down Bayern”. SBS. 20. 11. 2016. 
  133. ^ Mijailović, Marko (3. 12. 2016). „BUNDESLIGA Obamejang srušio Menhengladbah, foto-finiš Herte u Volfsburgu”. Blic.rs (на језику: српски). 
  134. ^ „Dortmund overcome two-goal deficit at Real Madrid to top group with 2–2 draw”. ESPN. 7. 12. 2016. 
  135. ^ Rangelov, Miloš (27. 9. 2016). „IZ MINUTA U MINUT Real se sapleo na “Vestfalenu”, Juve lagano srušio Dinamo”. Blic.rs (на језику: српски). 
  136. ^ „Aubameyang goal salvage draw after Reus sees red”. SBS. 17. 12. 2016. 
  137. ^ Pijevac, Aleksandar (4. 1. 2017). „Nastavlja se ludnica u Kini, stigla ponuda od 150 miliona evra za Obamejanga!”. Blic.rs (на језику: српски). 
  138. ^ Slepčević, Petar (13. 1. 2017). „Vacke: Svako imam cenu, pa i Obamejang”. Blic.rs (на језику: српски). 
  139. ^ „B Dortmund 1 - 0 RB Leipzig - Match Report & Highlights”. SkySports (на језику: енглески). 
  140. ^ „POKLON TRENERU Bajern zgazio Hamburger 8:0 na Anćelotijev hiljaditi meč!”. Blic.rs (на језику: српски). 25. 2. 2017. 
  141. ^ „Aubameyang moves into the record books as Borussia Dortmund down Bayer Leverkusen”. Bundesliga. 4. 3. 2017. Архивирано из оригинала 09. 11. 2019. г. Приступљено 09. 11. 2019. 
  142. ^ „Dortmund 4–0 Benfica”. The Guardian. 8. 3. 2017. 
  143. ^ „MINIMALAC "MILIONERA" Obamejang sprečio kiks Borusije”. Blic.rs (на језику: српски). 17. 3. 2017. 
  144. ^ „Borussia Dortmund vs. Hamburger SV - 4 April 2017”. Soccerway. 
  145. ^ „Borussia M'gladbach vs. Borussia Dortmund - 22 April 2017”. Soccerway. 
  146. ^ „Anćeloti ne veruje: Borusija odnela Kup!”. Mondo Portal (на језику: српски). 26. 4. 2017. 
  147. ^ „BUNDESLIGA Dortmund dobio Hofenhajm i preoteo mu treće mesto, Bajern poslao Darmštat u Cvajtu”. Blic.rs (на језику: српски). 6. 5. 2017. 
  148. ^ „Augsburg vs. Borussia Dortmund - 13 May 2017”. Soccerway. 
  149. ^ „Dortmund defend third place with thrilling home win over Bremen, Cologne into Europa League!”. Bundesliga. 20. 5. 2017. 
  150. ^ „Aubameyang on the spot as Dortmund win DFB Cup”. bundesliga.com. 27. 5. 2017. Архивирано из оригинала 22. 04. 2020. г. Приступљено 09. 11. 2019. 
  151. ^ „Čelsijeva reakcija na neuspeh sa Lukakuom: Borusiji za Obamejanga 78 miliona evra”. Blic.rs (на језику: српски). 12. 7. 2017. 
  152. ^ „Borusija obavestila Obamejanga: Nećeš ti nigde”. Blic.rs (на језику: српски). 19. 7. 2017. 
  153. ^ „Bayern Munich beat Dortmund on penalties to retain Supercup”. bundesliga.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 06. 08. 2020. г. Приступљено 09. 11. 2019. 
  154. ^ „Spielplan”. DFB - Deutscher Fußball-Bund e.V. (на језику: немачки). 
  155. ^ „Pierre-Emerick Aubameyang hat-trick breaks Borussia Dortmund's foreign scoring record”. Goal.com. Архивирано из оригинала 09. 11. 2019. г. Приступљено 09. 11. 2019. 
  156. ^ „Wolfsburg vs. Borussia Dortmund - 19 August 2017”. Soccerway. 
  157. ^ „Borussia Dortmund vs. Hertha BSC - 26 August 2017”. Soccerway. 
  158. ^ „Borussia Dortmund 5-0 Cologne: Aubameyang brace sends Bosz's side top”. Daily Mail Online. 17. 9. 2017. 
  159. ^ Zarić, Milan (23. 9. 2017). „"MILIONERI" MELJU Dortmund brojao do šest, Menhengladbah se posramljen vratio kući”. Blic.rs (на језику: српски). 
  160. ^ Zarić, Milan (16. 11. 2017). „PUCA PO ŠAVOVIMA Dortmund suspendovao najboljeg igrača”. Blic.rs (на језику: српски). 
  161. ^ „Borussia Dortmund 1-3 Real Madrid”. BBC Sport. 26. 9. 2017. 
  162. ^ Law, Matt; Tyers, Alan (21. 11. 2017). „Borussia Dortmund 1 Tottenham 2: Harry Kane rises to the task to ensure Spurs finish on top”. The Telegraph. 
  163. ^ „Real Madrid-Dortmund 2018 History”. UEFA.com (на језику: енглески). UEFA Champions League. 
  164. ^ „Borussia Dortmund 4-4 FC Schalke 04”. BBC Sport. 25. 11. 2017. 
  165. ^ „B Dortmund 2 - 1 Hoffenheim - Match Report & Highlights”. SkySports (на језику: енглески). 
  166. ^ „Pierre-Emerick Aubameyang signs for the club” (Саопштење). Arsenal F.C. 31. 1. 2018. 
  167. ^ „Pierre-Emerick Aubameyang completes £56m Arsenal move”. The Guardian. 31. 1. 2018. 
  168. ^ Matović, Stefan (9. 12. 2017). „Everton ponudio 70 miliona evra za Obamejanga”. Blic.rs (на језику: српски). 
  169. ^ „Pierre-Emerick Aubameyang impresses on his Arsenal debut”. Sky Sports (на језику: енглески). 
  170. ^ „Brighton & Hove Albion 2–1 Arsenal”. BBC Sport (на језику: енглески). 4. 3. 2018. 
  171. ^ „Arsenal 3–0 Watford”. BBC Sport (на језику: енглески). 11. 3. 2018. 
  172. ^ Vuković, Časlav (1. 4. 2018). „PREMIJER LIGA Arsenalova četvrta pobeda zaredom, Obamejang srušio Stouk”. Blic.rs (на језику: српски). 
  173. ^ „Arsenal 3–0 Stoke City”. BBC Sport (на језику: енглески). 1. 4. 2018. 
  174. ^ „Arsenal FC on Twitter”. Twitter (на језику: енглески). 
  175. ^ Zarić, Milan (8. 4. 2018). „TONE SVE DUBLJE Tadićev Sautempton ne zna za pobedu, Arsenal slavio u dramatičnom finišu”. Blic.rs (на језику: српски). 
  176. ^ „Arsenal vs. Southampton - 8 April 2018”. Soccerway. 
  177. ^ „Arsenal vs Southampton last minute red card fight”. Youtube (на језику: енглески). 
  178. ^ „Arsenal 5–0 Burnley”. BBC Sport. 6. 5. 2018. 
  179. ^ „Leicester City vs. Arsenal - 9 May 2018”. Soccerway. 
  180. ^ „Huddersfield Town 0–1 Arsenal”. BBC Sport. 13. 5. 2018. 
  181. ^ „Welcome Unai”. www.arsenal.com (на језику: енглески). 23. 5. 2018. 
  182. ^ Dimitrijević, Miodrag (25. 8. 2018). „KAD PREMIJER LIGA POCRVENI Arsenal od očaja do sjaja, Salah nastavio teror, Evertonu malo dva gola prednosti”. Blic.rs (на језику: српски). 
  183. ^ Pearlman, Michael. „Cardiff City 2–3 Arsenal”. BBC Sport. 
  184. ^ „NOVA SRAMNA PROVOKACIJA Fudbaler Arsenala proslavio gol uz simbol ALBANSKOG DVOGLAVOG ORLA /FOTO/”. Blic.rs (на језику: српски). 2. 9. 2018. 
  185. ^ „Arsenal 4-2 Vorskla Poltava: Gunners cruise to Europa League win”. BBC Sport. 20. 9. 2018. 
  186. ^ Bysouth, Alex (23. 9. 2018). „Arsenal 2-0 Everton: Alexandre Lacazette & Aubameyang give Gunners win”. BBC Sport. 
  187. ^ „Fulham 1-5 Arsenal: Alexandre Lacazette and Pierre-Emerick Aubameyang score doubles in win”. Sky Sports (на језику: енглески). 
  188. ^ Vuković, Časlav (22. 10. 2018). „TROMINUTNI ŠOU OBAMEJANGA Arsenal akcijama iz udžbenika porazio Lester”. Blic.rs (на језику: српски). 
  189. ^ Critchlow, Dan (27. 10. 2018). „Aubameyang sets new Premier League record for goals per minute”. 
  190. ^ Zarić, Milan (25. 11. 2018). „MALEROZNI LERMA Kolumbijac dao autogol i skrivio faul kod drugog gola: Arsenal iskoristio poklone i pobedio Bornmut”. Blic.rs (на језику: српски). 
  191. ^ „Arsenal 4-2 Tottenham Hotspur: Unai Emery praises 'special' comeback”. BBC Sport. 2. 12. 2018. 
  192. ^ „Southampton 3-2 Arsenal: Austin winner ends Arsenal's unbeaten run”. BBC Sport. 16. 12. 2018. 
  193. ^ Dimitrijević, Miodrag (22. 12. 2018). „PREMIJER LIGA Obamejang prebrz za Barnli, Arsenal do pobede sa kapitenom Ozilom”. Blic.rs (на језику: српски). 
  194. ^ „Arsenal 4-1 Fulham: How it happened”. www.arsenal.com (на језику: енглески). 1. 1. 2019. 
  195. ^ „Spurs v Arsenal, 2018/19”. Premier League (на језику: енглески). 
  196. ^ „Arsenal 2-0 Manchester United”. BBC Sport. 10. 3. 2019. 
  197. ^ „Rennes-Arsenal 2019 History”. UEFA.com (на језику: енглески). UEFA Europa League. 
  198. ^ „Arsenal-Rennes 2019 History”. UEFA.com (на језику: енглески). UEFA Europa League. 
  199. ^ „Watford 0-1 Arsenal: Pierre-Emerick Aubameyang pounces on Ben Foster howler”. BBC Sport. 15. 4. 2019. 
  200. ^ „AUBAMEYANG WITH A BIZARRE GOAL! | Watford 0 - 1 Arsenal | Goals and highlights”. Youtube (на језику: енглески). Arsenal F.C. 19. 4. 2019. 
  201. ^ „Valencia 2-4 Arsenal: Pierre-Emerick Aubameyang hat-trick helps Arsenal to Europa League final”. BBC Sport. 9. 5. 2019. 
  202. ^ Jennings, Steven (9. 5. 2019). „Valencia 2–4 Arsenal: Winners and losers as Aubameyang makes history in Spain”. Squawka. 
  203. ^ „Arsenal-Valencia 2019 History”. UEFA.com (на језику: енглески). UEFA Europa League. 
  204. ^ „Burnley 1-3 Arsenal: How it happened”. www.arsenal.com (на језику: енглески). 12. 5. 2019. 
  205. ^ „Premier League Golden Boot: Salah, Mane and Aubameyang share prize”. BBC Sport. 12. 5. 2019. 
  206. ^ Taylor, Louise (11. 8. 2019). „Aubameyang's Arsenal winner gives Steve Bruce losing start at Newcastle”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. 
  207. ^ „Jose Mourinho hails Arsenal star for moment of 'genius' in win over Newcastle”. 11. 8. 2019. 
  208. ^ „Arsenal 2-1 Burnley: Pierre-Emerick Aubameyang scores winning goal for Gunners”. BBC Sport. 17. 8. 2019. 
  209. ^ „Arsenal 2-2 Tottenham Hotspur: Aubameyang helps Gunners claim derby draw”. BBC Sport. 1. 9. 2019. 
  210. ^ „Watford 2-2 Arsenal: Hornets cancel out Pierre-Emerick Aubameyang's double”. BBC Sport. 15. 9. 2019. 
  211. ^ „Eintracht Frankfurt 0-3 Arsenal: Gunners begin Europa League with win in Germany”. BBC Sport. 19. 9. 2019. 
  212. ^ Knežević, Aleksandar (22. 9. 2019). „PREMIJERLIGAŠKA LUDNICA Firmino i Trent jači od Čelsija, Arsenal U FILMSKOJ ZAVRŠNICI do tri boda!”. Blic.rs (на језику: српски). 
  213. ^ „A DRAMATIC VICTORY! | Arsenal 3-2 Aston Villa | Goals & highlights”. Youtube (на језику: енглески). 24. 9. 2019. 
  214. ^ „🏆 Auba named Premier League Player of the Month”. www.arsenal.com (на језику: енглески). 11. 10. 2019. 
  215. ^ Lazić, Petar (27. 10. 2019). „BRUKA U LONDONU! Džaka, to kapiteni NE RADE! Albanac je upravo postao NAJOMRAŽENIJI čovek u Arsenalu! /VIDEO/”. Blic.rs (на језику: српски). 
  216. ^ „Aubameyang confirmed as club captain”. www.arsenal.com (на језику: енглески). 5. 11. 2019. 
  217. ^ „Match report: Arsenal 1-2 Frankfurt”. www.arsenal.com (на језику: енглески). 28. 11. 2019. 
  218. ^ „Unai Emery leaves club”. www.arsenal.com (на језику: енглески). 29. 11. 2019. 
  219. ^ „Šok terapija NIJE uspela: Ljungberg počeo remijem, Arsenal ima 4/14!”. Mondo Portal (на језику: српски). 1. 12. 2019. 
  220. ^ „CRNA SERIJA JE GOTOVA! Arsenal PREOKRETOM do pobede, prvi trijumf Fredija Ljungberga!”. Blic.rs (на језику: српски). 9. 12. 2019. 
  221. ^ „Mikel Arteta joining as our new head coach”. www.arsenal.com (на језику: енглески). 20. 12. 2019. 
  222. ^ „Bournemouth 1-1 Arsenal: Gunners come from behind to draw in Mikel Arteta's first match”. BBC Sport. 26. 12. 2019. 
  223. ^ „Match report: Arsenal 1-2 Chelsea”. www.arsenal.com (на језику: енглески). 29. 12. 2019. 
  224. ^ „Match report: Arsenal 2-0 Manchester United”. www.arsenal.com (на језику: енглески). 1. 1. 2020. 
  225. ^ „Match report: Crystal Palace 1-1 Arsenal”. www.arsenal.com (на језику: енглески). 11. 1. 2020. 
  226. ^ „Aubameyang on Instagram: “Hopefully Max Meyer get well soon I really didn’t want to challenge him so hard and i appreciate that the boys fought hard to Take That…””. Instagram (на језику: енглески). 
  227. ^ „"Rafalna paljba" Tobdžija na Emirejtsu: Arsenal za poluvreme razbio Njukasl”. Vesti online (на језику: српски). 16. 2. 2020. 
  228. ^ „Arsenal 3-2 Everton: Aubameyang nets twice as Arsenal beat Everton in thriller”. BBC Sport (на језику: енглески). 23. 2. 2020. 
  229. ^ „Premier League top scorers: Salah closes in on Aubameyand and Vardy”. Evening Standard (на језику: енглески). 24. 2. 2020. 
  230. ^ „Arsenal 1-2 Olympiakos (Agg: 2-2 AET): Gunners knocked out by last-gasp away goal”. BBC Sport. 27. 2. 2020. 
  231. ^ „Aubameyang on Instagram: “I Woke up This Morning praying as usual and i thanks God for what he gave me. An incredible Family and you Fans are part of it 🙏🏽 thanks…””. Instagram (на језику: енглески). 
  232. ^ „Arsenal 4-0 Norwich City: Pierre-Emerick Aubameyang scores two”. BBC Sport. 1. 7. 2020. 
  233. ^ „Aubameyang fastest Arsenal player to 50 Premier League goals after Norwich keeper Krul's howler”. Goal.com. 
  234. ^ „Match report: Arsenal 1-1 Leicester City”. www.arsenal.com (на језику: енглески). 7. 7. 2020. 
  235. ^ „ФА куп добија новог шампиона, Арсенал преко Ситија до финала”. RTS. 18. 7. 2020. 
  236. ^ „Arsenal 3-2 Watford: Hornets relegated from Premier League on final day”. BBC Sport. 26. 7. 2020. 
  237. ^ „Premier League top scorers 2019-20: Vardy, Ings, Salah & Aubameyang lead the race”. Goal.com. 26. 7. 2020. 
  238. ^ „Arsenal 2-1 Chelsea: Pierre-Emerick Aubameyang double settles FA Cup final”. Sky Sports,Sky Sports. 
  239. ^ а б McNulty, Phil (1. 8. 2020). „Arsenal 2–1 Chelsea”. BBC Sport. 
  240. ^ „Community Shield: Arsenal defeat Liverpool in dramatic penalty shootout at Wembley”. GiveMeSport. 29. 8. 2020. 
  241. ^ Begley, Emlyn (12. 9. 2020). „Debut Gabriel goal as Arsenal beat Fulham”. BBC Sport. 
  242. ^ „Auba signs a new long-term contract!”. Arsenal F.C. 15. 9. 2020. 
  243. ^ Smilić, Branimir (19. 10. 2020). „Nije to više onaj igrač... Šta se dogodilo sa Aubom?”. Sport Klub SR (на језику: српски). 
  244. ^ „Rapid Wien-Arsenal”. UEFA.com (на језику: енглески). 
  245. ^ „Tobdžije pokorile Old Traford posle 14 godina!”. Sport Klub SR (на језику: српски). 1. 11. 2020. 
  246. ^ „Arsenal seven games without a win as Everton defeat piles pressure on Arteta”. talkSPORT. 19. 12. 2020. 
  247. ^ „Draw can start Arsenal recovery - Arteta”. BBC Sport. 16. 12. 2020. 
  248. ^ „Xhaka off as Burnley stun Arsenal”. BBC Sport. 13. 12. 2020. 
  249. ^ „Arsenal 2-0 Newcastle: Emile Smith Rowe and Pierre-Emerick Aubameyang seal extra-time win”. Sky Sports (на језику: енглески). 10. 1. 2021. 
  250. ^ Jagličić, Igor (18. 1. 2021). „Lakše je sa Obamejangom, Arsenal torpedovao Svrake”. Sportklub (на језику: српски). 
  251. ^ „'Magical' Aubameyang returns in style as Leeds' miserable London run continues”. talkSPORT. 14. 2. 2021. 
  252. ^ „Aubameyang scores first Premier League hat-trick as Arsenal captain passes 200 goals in Europe's top five leagues”. Goal.com. 14. 2. 2021. 
  253. ^ „Aubameyang continues fine cup run as Arsenal survive Benfica scare”. Goal.com. 26. 2. 2021. 
  254. ^ „Xhaka error gifts Burnley point”. BBC Sport. 6. 3. 2021. 
  255. ^ „Aubameyang treated in hospital for malaria”. BBC Sport. 15. 4. 2021. 
  256. ^ „Aubameyang scores as Arsenal win at Newcastle”. BBC Sport. 2. 5. 2021. 
  257. ^ Ornstein, David (14. 8. 2021). „Aubameyang and Lacazette miss Arsenal's trip to Brentford”. The Athletic (на језику: енглески). 
  258. ^ „Aubameyang stars as Arsenal thrash West Brom”. BBC Sport. 25. 8. 2021. 
  259. ^ „Arsenal beat Norwich for first points of season”. BBC Sport. 11. 9. 2021. 
  260. ^ „ARSENAL JE U PONORU: Bez gola i osvojenog boda, "petarda" od šampiona”. Arena Sport TV (на језику: српски). 28. 8. 2021. 
  261. ^ „Arsenal beat rivals Tottenham with first-half blitz”. BBC Sport. 26. 9. 2021. 
  262. ^ „Arsenal 2-2 Crystal Palace: Alexandre Lacazette snatches late point on Patrick Vieira's return”. Sky Sports (на језику: енглески). 
  263. ^ „Arsenal nastavio seriju bez poraza, bolji od Aston Vile”. N1 (на језику: српски). 22. 10. 2021. 
  264. ^ „Club update: Pierre-Emerick Aubameyang”. www.arsenal.com (на језику: енглески). 14. 12. 2021. 
  265. ^ „Aubameyang leaves club by mutual consent”. Arsenal FC. 1. 2. 2022. 
  266. ^ „FC Barcelona sign Pierre-Emerick Aubameyang”. www.fcbarcelona.com (на језику: енглески). 
  267. ^ „Barcelona confirm Aubameyang signing”. BBC Sport (на језику: енглески). 
  268. ^ „Pierre-Emerick Aubameyang makes Barcelona debut in clinical win over Atletico Madrid - European round-up”. Sky Sports. 7. 2. 2022. 
  269. ^ Gorrie, Jonathan (21. 2. 2022). „Aubameyang makes history with first Barca goals since Arsenal exit”. www.standard.co.uk (на језику: енглески). 
  270. ^ „Barselona moćna kao nekad – Napoli dobio "četvorku" VIDEO”. B92.net (на језику: српски). 24. 2. 2022. 
  271. ^ „FC Barcelona 4-0 Athletic Club: Four goals again!”. www.fcbarcelona.com (на језику: енглески). 
  272. ^ „Cómo salió Barcelona vs. Osasuna: resumen del Barcelona 4-0 Osasuna por LaLiga Santander, mira los goles de Aubameyang, Ferran Torres y Riqui Puig”. El Comercio Perú (на језику: шпански). 13. 3. 2022. 
  273. ^ „Galatasaray 1-2 FC Barcelona: Comeback in Istanbul”. www.fcbarcelona.com (на језику: енглески). 
  274. ^ „Istorijski debakl – Barselona ponizila Real”. B92.net (на језику: српски). 
  275. ^ „Chelsea transfer news: Aubameyang signs for Chelsea”. Chelsea FC (на језику: енглески). 2. 9. 2022. Приступљено 2. 9. 2022. 
  276. ^ „Pierre Emerick Aubameyang leaves for Chelsea”. FC Barcelona (на језику: енглески). 1. 9. 2022. Приступљено 2. 9. 2022. 
  277. ^ Krishnan, Joe (7. 9. 2022). „Chelsea boss Thomas Tuchel refuses to discuss Aubameyang debut after Dinamo Zagreb defeat”. Daily Express. 
  278. ^ „Crystal Palace 1-2 Chelsea”. 1. 10. 2022. 
  279. ^ „Čelsi razbio Milan, Holand nastavlja teror”. Sportklub (на језику: српски). 5. 10. 2022. 
  280. ^ „Chelsea see off AC Milan after Tomori red card”. BBC Sport. 11. 10. 2022. 
  281. ^ „La France et la Tunisie dos à dos (1-1)” (на језику: француски). Fff.fr. Архивирано из оригинала 23. 2. 2009. г. 
  282. ^ „Aubameyang reitera su sueño de jugar en España”. www.mundodeportivo.com. 
  283. ^ а б Diario, AS. „Aubameyang: nació en Francia, pero su madre es de Ávila” (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 06. 08. 2020. г. Приступљено 13. 11. 2019. 
  284. ^ „2010 Fifa World Cup South Africa”. FIFA.com. Архивирано из оригинала 21. 07. 2012. г. Приступљено 13. 11. 2019. 
  285. ^ а б в „Gabon - List of International Matches”. www.rsssf.com. 
  286. ^ „Архивирана копија” (PDF). cafonline.com. стр. 2. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 05. 2012. г. Приступљено 13. 11. 2019. 
  287. ^ „Архивирана копија” (PDF). cafonline.com. стр. 2. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 05. 2012. г. Приступљено 13. 11. 2019. 
  288. ^ „Архивирана копија” (PDF). cafonline.com. стр. 2. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 05. 2012. г. Приступљено 13. 11. 2019. 
  289. ^ „Gabon u derbiju bolji od Tunisa, Maroko dobio Niger”. Blic.rs (на језику: српски). 31. 1. 2012. 
  290. ^ „Gabon 1–1 Mali”. BBC. 5. 2. 2012. 
  291. ^ „London 2012 football men - Olympic Football”. International Olympic Committee (на језику: енглески). 7. 3. 2019. 
  292. ^ „Togo vs. Gabon - 14 October 2012”. Soccerway. 
  293. ^ Barclay, Simon. „2013 Africa Cup of Nations: Complete Tournament Record” (на језику: енглески). Lulu.com. 
  294. ^ „2014 FIFA World Cup Brazil™: Gabon-Niger - Report”. FIFA.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 21. 06. 2019. г. Приступљено 13. 11. 2019. 
  295. ^ „CAF - Competitions - CAN 2015 Qualification MOROCCO - Match Details”. Архивирано из оригинала 21. 10. 2014. г. Приступљено 13. 11. 2019. 
  296. ^ „Gabon 2-0 Burkina Faso - Africa Cup of Nations 2014/2015 Live”. whoscored.com. 
  297. ^ „BBC Sport – Burkina Faso 0-2 Gabon”. BBC Sport. 17. 1. 2015. 
  298. ^ „Burkina Faso – Gabon”. Youtube. 17. 1. 2015. 
  299. ^ „Gabon vs mali 4 3 tous buts complet Goals full 25 03 2015 HD”. Youtube (на језику: енглески). 
  300. ^ „CAF - Competitions - 31th Edition of African Cup of Nation Total, Gabon 2017 - Match Details”. www.cafonline.com. 
  301. ^ „CAF - Competitions - 31th Edition of African Cup of Nation Total, Gabon 2017 - Match Details”. www.cafonline.com. 
  302. ^ „Le Gabon domine le Burkina Faso en match amical”. L'Équipe (на језику: француски). 
  303. ^ „GABON 2 - 1 GAMBIA”. CAFOnline.com (на језику: енглески). 
  304. ^ „Kanga i Obamejang odveli Gabon na Kup afričkih nacija”. Sportska centrala (на језику: српски). 25. 3. 2021. 
  305. ^ „Gabon 2 - 0 Angola”. FIFA (на језику: енглески). 
  306. ^ „Gabon vs. Libya”. ESPN.com (на језику: енглески). 
  307. ^ Husband, Ben (18. 5. 2022). „Pierre-Emerick Aubameyang releases statement announcing international retirement”. Daily Mirror. Приступљено 18. 12. 2022. 
  308. ^ „Ovako samo on može da slavi gol! (VIDEO)”. Telegraf.rs (на језику: српски). 
  309. ^ Llopis, Alberto (18. 11. 2014). „Jeremie Janot, French Spiderman”. Hanging by Futbol (на језику: енглески). 
  310. ^ „Obamejang: Lakazet i ja smo super tandem, sve za pobedu i pehar”. B92.net (на језику: српски). 9. 5. 2019. 
  311. ^ „Aubameyang on Lacazette: Our friendship is really strong”. Arseblog News. 12. 3. 2019. 
  312. ^ „CAN YOU NAME THE FRANCE WORLD CUP SQUAD? | Pierre-Emerick Aubameyang v Petr Cech | What do you know?”. Youtube (на језику: енглески). Arsenal. 13. 3. 2019. 
  313. ^ „Pierre-Emerick Aubameyang v Nicolas Pepe | What Do You Know?”. Youtube (на језику: енглески). Arsenal. 11. 12. 2019. 
  314. ^ „Aubameyang surprises a Junior Gunner! | UnClassic Commentary | Arsenal 3-1 Leicester City”. Youtube (на језику: енглески). Arsenal. 10. 12. 2019. 
  315. ^ а б в Пјер Емерик Обамејанг на сајту Soccerway (језик: енглески)
  316. ^ а б Пјер Емерик Обамејанг на сајту National Football Teams (језик: енглески)
  317. ^ а б „Pierre-Emerick Aubameyang – International Goals”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. 
  318. ^ Sanders, Emma (29. 8. 2020). „Arsenal 1–1 Liverpool (Arsenal won 5–4 on pens)”. BBC Sport. 
  319. ^ McNulty, Phil (25. 2. 2018). „Arsenal 0–3 Manchester City”. BBC Sport. 
  320. ^ Bevan, Chris (29. 5. 2019). „Chelsea 4–1 Arsenal”. BBC Sport. 
  321. ^ „Slovakia beat Thailand 3-2, win King's Cup”. bangkokpost.com. 
  322. ^ „Thailand face fearsome EPL threesome in King's Cup”. 
  323. ^ „Ligue 1 Team of the Year”. Ligue1.com. 24. 5. 2013. 
  324. ^ „PALMARÈS”. UNFP. 
  325. ^ „Glo-Caf Awards Lagos 2013”. cafonline.com. 2013. Архивирано из оригинала 11. 05. 2019. г. Приступљено 19. 11. 2019. 
  326. ^ „Glo-Caf Award Winners 2014”. ahramonline. 9. 1. 2015. Архивирано из оригинала 28. 06. 2018. г. Приступљено 19. 11. 2019. 
  327. ^ „Aubameyang, Samatta rule Africa”. cafonline.com. 7. 1. 2016. Архивирано из оригинала 29. 12. 2018. г. Приступљено 19. 11. 2019. 
  328. ^ „AWARDS WINNERS”. 5. 1. 2017. Архивирано из оригинала 23. 07. 2019. г. Приступљено 19. 11. 2019. 
  329. ^ „Salah and Mane Picked in First Africa Best 11”. FIFPro. 8. 1. 2019. Архивирано из оригинала 09. 01. 2019. г. Приступљено 19. 11. 2019. 
  330. ^ „Mane, Oshoala named African Footballers of 2019 at CAF Awards”. CAFOnline.com. CAF. 7. 1. 2020. 
  331. ^ „Prix Marc-Vivien Foé: Dix joueurs pour succéder à Aubameyang”. Afrique foot. 4. 4. 2014. Приступљено 30. 5. 2017. 
  332. ^ „UEFA Europa League Squad of the Season”. UEFA. 20. 5. 2016. 
  333. ^ „UEFA Europa League Squad of the 2018/19 Season”. UEFA.com. 30. 5. 2019. 
  334. ^ „Official Bundesliga Team of the Season for 2016/17”. bundesliga.com. 26. 5. 2017. Архивирано из оригинала 12. 06. 2018. г. Приступљено 19. 11. 2019. 
  335. ^ „Aubameyang crowned African Footballer of the Year”. Aljazeera.com. 
  336. ^ „Aubameyang named players' player of 2015/16”. bundesliga.com. 1. 6. 2016. Архивирано из оригинала 28. 02. 2020. г. Приступљено 19. 11. 2019. 
  337. ^ „Gabon's Aubameyang ends Bundesliga season as top scorer”. BBC Sport. 20. 5. 2017. 

Спољашње везе

уреди

Профили

Јутјуб

Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Пјер_Емерик_Обамејанг&oldid=28929603”