Путна инфраструктура Републике Српске
Путна инфраструктура Републике ко део транспортне инфраструктуре Републике Српске и Босне и Херцеговине је сложени систем од изузетног значаја за устаљене робне токове, који су у узајамној зависности од протока и транспорта не само на републичком већ и регионалном нивоу. Да би се правилно одвијао и развијао путни саобраћај ова инфраструктура мора бити непрестано усаглашавана са развојем свин облика транспортне инфраструктуре унутар Републике Српске, као и са окружењем.[1]
Фактичко стање настало као последица рата и потписивања Дејтонског мировног споразума и административног разграничења Републике Српске и Федерације БиХ довело је до преусмеравања саобраћаја тако да се главни саобраћајни токови у Републици Српској одвијају деловима магистралних и регионалних путева (у овом тренутку и некатегорисаним путевима) који ни у ранијем периоду након изградње или реконструкције нису пружали задовољавајући ниво саобраћајних услуга.[2]
Тренутни ниво изграђености путне мреже на целокупној територији Републике Српске није задовољавајући, с обзиром да је на 100 km² изграђено свега 16,5 км магистралних и регионалних путева што је знатно испод просека бивше СФР Југославије.[а] Овакав незадовољавајући степен изграђености је посебно изражен у подручју граничних општина. Такво стање неминовно захтева већа улагања за прилагођавање путева новонасталим саобраћајним потребама.[2]
Проблеми
уредиЗбог неефикасности (спорости) копненог транспорта, као и неусловних, недовољно санираних ратних оштећења, али и застарелости комуникација, уз компликоване гранично-царинске формалности које дуго трају, продужава се време путовања кроз Републику Српску што умањује ефикасност превоза и увећава трошкове услуга транспорта, и намеће све израженију потребу за убрзанији развој свих видова транспорта.[3]
Путна мрежа у Републици Српској и Федерације БиХ спада међу слабо развијене у Европи. То се види како из података о густини мреже (0,468 км/км2 – што је 2,5 до 4 пута мање него у земљама западне Европе), тако и по техничким показатељима, елементима трасе, подужног и попречног профила. И поред учињених напора (када је модернизовано 78,5% магистралне и регионалне путне мреже), уз ограничена расположива средства, садашње стање путева не одговара нараслим потребама и ова ситуација ће се сваке године све више погоршавати уколико се не предузму озбиљније акције.
Неповољној саобраћајној функционалности путне мреже БиХ доприноси и слаба изграђеност саобраћајница вишег нивоа услуге и повезаност са суседним земљама.
- Стање магистралних путева
Од укупно 1.768,36 км магистралних путева, постоји око 21,06 километара пута који није прекривен савременим коловозним застором. Даље од 1.747,30 километара (98,81%), магистралних путева са асфалтним застором, 21,06 километара (1,19%), је са макадамским застором.[4]
- Стање регионалних путева
Код регионалних путева стање је знатно неповољније. Томе је, крајем 1990. године, нарочито допринело некритичко проглашење око 1.500 км локалних путева у регионалне.[б] Од укупно 2.147,83 километра са асфалтним застором је 1.741,29 километара (81,07%), а са макадамским и земљаним застором је преостало 406,54 километра (18.93%) дужине.
- Стање локалних путева
У мрежи путева РС су и локални путеви од посебног значаја, који су новом административном поделом Босне и Херцеговине добили на саобраћајном значају, а у међувремену није извршена њихова прекатегоризација.
Њихова дужина износи 223,14 километра, од чега је 123,95 километара са асфалтним застором (55,55%) и 99,19 километара са макадамским и земљаним застором (44,45%).
- Ширина и нагиб коловоза
Учешће дионица путева са ширином коловоза до 5 м износи 26%, на чак 41,5% деоница постоји нагиб већи од 6%, а на 14 дионица је нагиб већи и од 10%.
- Оперативне брзине саобраћајница
Недовољне ширине коловоза, велики нагиби, оштри радијуси, масовна изградња у путном појасу и релативно лоше стање коловозних конструкција доприносе да су оперативне брзине око 50 км/час, а ниво услуге С, D, па чак и Е, што има за последицу огромне саобраћајне трошкове и велики број саобраћајних незгода.
- Епилог
Када се узме у обзир да се чак 98% укупног транспортног рада одвија на путевима, јасно је какве реперкусије недовољно развијена и неоспособљена путна мрежа има по опште друштвено-економске токове у Републици Српској али и у Босни и Херцеговини.
Друмски транспорт у РС
уреди
Република Српска континенталну и регијску примарну интеграцију своје територије, остварује путем израђене транспортне инфраструктурне мреже, дугорочно базира на паневропским коридорима:
- Коридор X (изграђен): Салцбург – Љубљана – Загреб – Београд – Ниш – Скопље – Солун и
- Коридор Vс (планиран): Будимпешта – Осијек – Вукосавље – Сарајево – Плоче.
Осим европских коридора, глобана интеграција се базира и на међународном аеродрому Бања Лука (Маховљани) и поштанско-телекомуникационом центру у Бањалуци, а у оквиру водног транспрота на међународном водотоку, на реци Сави.
Основну мрежу путева Републике Српске сачињава мрежа магистралних и регионалних путева. Путну мрежу у Републици Српској чини ауто-пут Бањалука–Градишка (32 км), магистрални путеви (1768,36 км), регионални путеви (2.147,83 км) и локални путеви (процена око 6.030 км).
Ауто-путеви
уреди
Ауто-пут Градишка — Бања Лука:[5] Чатрња — Берек — Крнете — Маховљани — Лакташи — Клашнице — Гламочани- Ауто-пут Бања Лука — Добој:[5] Маховљани — Прњавор — Јоховац.
Магистрални путеви
уредиМагистрални путеви у Републици Српској који припадају европској мрежи међународних путева су:
Европски пут Е73 (М17): (Хрватска) Славонски Шамац/Шамац — Модрича — Руданка — Добој — Каруше — (Федерација БиХ)
Европски пут Е661 (М16): (Хрватска) Стара Градишка/Градишка — Лакташи — Бања Лука — Карановац — Угар — (Федерација БиХ)
Европски пут Е761 (М5): (Федерација БиХ) — Велечево — Чађавица — Рогољи — Мркоњић Град — Језеро — (Федерација БиХ)- Европски пут Е761 (М5): (Федерација БиХ) — Источно Сарајево — Подроманија — Рогатица — Ново Горажде — Вишеград — Вардиште/Котроман (Србија)
Европски пут Е762 (М18): (Федерација БиХ) — Источно Сарајево — Трново — Фоча — Хум/Шћепан Поље (Црна Гора)
| Категорија путева | Република Српска км / % | Федерација БиХ км / % | Укупно км / % |
|---|---|---|---|
| Ауто-путеви | 32,0/ 40,51% | 47,00/ 59,49% | 79,00 / 100% |
| Магистрални путеви | 1.768,36 /46,37% | 2.045,00 /53,63% | 3.813,36 / 100% |
| Регионални путеви | 2.147,83 /44,73% | 2.653,00 /55,27% | 4.800,83 / 100% |
| УКУПНО | 3.948,19 /45,42% | 4.466,8 /54,58% | 8.693,19 / 100% |
Путни правци у РС
уредиПо значају за мрежу са транспортног и друштвено-економског аспекта издвајају се два главна правца, на којима се и одвија већи део транспорта, а то су:[7]
- Северни правац
Северни правац, дуг око 335 км, који се протеже од границе Хрватске, Новог Града преко Приједора, Бањe Луке, Дервенте, Модриче, Брчког и Бијељине до границе са Србијом.
- Источни правац
Источни правац, дуг око 390 км, који се пружа од Бијељине преко Зворника, Власенице, Хан Пијеска, Источног Сарајева, Рогатице, Новог Горажда (веза за Вишеград и Србију), Фоче, Гацка до Требиња, одакле се раздваја према границама Хрватске и Црне Горе. Дужина „сјеверног правцаʺ је око 335 км, а „источног правца” око 390 км.
- Паралелни правци
Са северним правцем паралелан је правац, који пресеца Републику Српску на два места, и то на делу од Кључа, преко Мркоњић Града до Јајца (правац пута М5) и од Источног Сарајева, преко Трнова и Фоче, до границе са Црном Гором (пут М18), као и јужни правци, који се протежу од Мостара преко Невесиња до Гацка и преко Стоца и Љубиња до Требиња.
- Путни правци север-југ
Целину путне мреже надопуњују још три пута на правцу север – југ и то:
- први – од Градишке, преко Бање Луке, Мркоњић Града према Бихаћу на западу, Ливну на југу и Јајцу и Травнику на истоку,
- други – од Шамца, преко Модриче и Добоја према Зеници, Сарајеву и Мостару на југу (правац коридора Vc),
- трећи – од Бијељине према Тузли и Сарајеву на југу.
Главни циљеви развој путне инфраструктуре у РС
уреди
Резервацијом простора за саобраћајне коридоре и градњом нових саобраћајница Република Српска настоји да обезбеди одговарајући развој свих елемената транспортне мреже, чију ће реализацију диктирати саобраћајно-технички услови и економске могућности.[8]
Влада Републике Српске, односно Министарство саобраћаја и веза Републике Српске је планирало изградњу 430 km ауто-пута. Процењена вредност ових радова је 2,937 милијарди евра.[9] Међу планираним ауто-путевима су правци:
Законска регулатива
уреди- Закон о превозу у друмском саобраћају (Службени гласник Републике Српске, број 47/17)
- Закон о јавним путевима (Службени гласник Републике Српске, број 89/13 и 83/19)
- Закон о безбједности саобраћаја на путевима Републике Српске (Службени гласник Републике Српске, број 63/11)
- Закон о основама безбједности саобраћаја на путевима у БиХ (Службени гласник Републике Српске, број 96/06)
Напомене
уредиВиди још
уредиИзвори
уреди- ^ Транспорт и транспортна инфраструктур. Оцјена стања и проблеми Измјена и допуна Просторног плана Републике Српске до 2025. - нацрт, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију, новембар 2013.[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (25. октобар 2021) стр. 197
- ^ а б в „Стање путне мреже у Републици Српској”. www.putevirs.com. Приступљено 30. 10. 2021.
- ^ Транспорт и транспортна инфраструктур. Оцјена стања и проблеми Измјена и допуна Просторног плана Републике Српске до 2025. - нацрт, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију, новембар 2013.[2] Архивирано на сајту Wayback Machine (25. октобар 2021) стр. 198
- ^ Транспорт и транспортна инфраструктур. Оцјена стања и проблеми Измјена и допуна Просторног плана Републике Српске до 2025. - нацрт, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију, новембар 2013.[3] Архивирано на сајту Wayback Machine (25. октобар 2021) стр. 200
- ^ а б Мрежа ауто-путева РС (језик: српски)
- ^ Транспорт и транспортна инфраструктур. Оцјена стања и проблеми Измјена и допуна Просторног плана Републике Српске до 2025. - нацрт, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију, новембар 2013.[4] Архивирано на сајту Wayback Machine (25. октобар 2021) стр. 199
- ^ „Putni pravci u RS: Javno preduzece Putevi Republike Srpske”. www.putevirs.com. Приступљено 2021-10-30.
- ^ Транспорт и транспортна инфраструктур. Оцјена стања и проблеми Измјена и допуна Просторног плана Републике Српске до 2025. - нацрт, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију, новембар 2013.[5] Архивирано на сајту Wayback Machine (25. октобар 2021) стр. 202-204
- ^ Министарство саобраћаја и веза Републике Српске: Саобраћајна инфраструктура у Републици Српској Архивирано на сајту Wayback Machine (30. октобар 2021) (језик: српски)
- ^ а б в г Мрежа ауто-путева РС (језик: српски)
Спољашње везе
уреди
- Министарство саобраћаја и веза Републике Српске Архивирано на сајту Wayback Machine (17. април 2017) (језик: српски)
- Путеви Републике Српске (језик: српски)
- Републике Српске: Путна мрежа Републике Српске (језик: српски)
- STRATEGIJA TRANSPORTA REPUBLIKE SRPSKE ZA PERIOD 2016–2030. GODINA Архивирано на сајту Wayback Machine (30. октобар 2021) - e-vijecenarodars.net
