Придворице
Придворице је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 687 становника (према попису из 2011. било је 781 становника).[1]
Придворице | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Подунавски |
Општина | Смедеревска Паланка |
Становништво | |
— 2022. | 687 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 20′ 16″ С; 20° 54′ 05″ И / 44.337666° С; 20.9015° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 115 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 026 |
Регистарска ознака | SP |
Историја
уредиСело Придворице је практично предграђе Смедеревске Паланке и удаљно је свега пет километара од центра града. Центар села је два километра удаљен од Јасенице и налази се на левој обали ове реке. Атар села Придворице се на северу граничи са Смедеревском Паланком и Глибовцем, на западу са Ратарима, са јужне стране су Церовац и Мраморац док се преко Јасенице налази село Водице.
Село лежи југозападно од Паланке. Има доста података који сведочие да је у атару Придворице постојало насеље још у средњем веку. Сви путници који у средњем веку пролазили овуда и ишли Смедеревским Друмом помињу насеље Некудим као знатније место. Описујући пут кроз Деспотовину, Бројкијер помиње «Nikodem,» као «варош слично селу, где је нашао Деспота где иђаше да лови са соколовима на реци» У Некудуму је 13. новембра 1428. г. деспот Ђурађ потписао повељу, којом је Дубровчанима потврдио оне повеље, које су имали за време деспота Стевана Средњовековни Некудим био је атеру данашње Придворице.
Предање вели да је на месту Јабучару, код Стошића кућа, била црква Подворица, по којој је село добило име.
Придворица се помиње у арачким списима из првих десетина 19. века, але не под данашњим, већ под другим именом. У арачким списковима из 1822. г. помиње се насеље «Шатроња» са 12 кућа, а то је данашња Придворица. Године 1846.село је имало 32 куће, а по попису из 1921. г. у селу је било 212 кућа са 1079 становника.
Придворица се дели на два краја: Горњи и Доњи крај. Предање вели да је Доњи Крај старији и да се ту населило девет кућа од којих су биле ове породице: Стошићи и Дамњановићи, старином из крушевачке Тешице; Илићи, Миловановићи, Милосављевићи (старо им је презиме Бучуковићи), старином од Лесковца; Стевановићи (Младеновићи), досељени од Лесковца и Цветковићи, чији је деда дошао од Пирота. Остале су породице касније долазиле и има знатан број досељеника из јасеничког и качерског среза. Нарочито има доста досељеника из Пријана, засеока села Брезовца (Јасеница). Село има школу од 1898. године. Цркву није имало.. (подаци крајем 1921. године).[2] [3]
Демографија
уредиУ насељу Придворице живи 684 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (39,3 код мушкараца и 41,8 код жена). У насељу има 263 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,31.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
м | ж |
|||
? | 0 | 1 | ||
80+ | 9 | 20 | ||
75—79 | 11 | 25 | ||
70—74 | 14 | 23 | ||
65—69 | 25 | 23 | ||
60—64 | 22 | 27 | ||
55—59 | 26 | 20 | ||
50—54 | 47 | 35 | ||
45—49 | 30 | 37 | ||
40—44 | 30 | 22 | ||
35—39 | 34 | 27 | ||
30—34 | 27 | 26 | ||
25—29 | 35 | 21 | ||
20—24 | 19 | 30 | ||
15—19 | 14 | 31 | ||
10—14 | 38 | 30 | ||
5—9 | 24 | 18 | ||
0—4 | 23 | 26 | ||
Просек : | 39,3 | 41,8 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 343 | 93 | 214 | 17 | 19 | 0 |
Женски | 368 | 63 | 211 | 86 | 5 | 3 |
УКУПНО | 711 | 156 | 425 | 103 | 24 | 3 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 227 | 56 | 0 | 0 | 84 |
Женски | 117 | 59 | 0 | 0 | 20 |
УКУПНО | 344 | 115 | 0 | 0 | 104 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 4 | 20 | 28 | 2 | 8 |
Женски | 0 | 1 | 20 | 3 | 0 |
УКУПНО | 4 | 21 | 48 | 5 | 8 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 3 | 4 | 1 | 6 |
Женски | 1 | 0 | 0 | 8 | 4 |
УКУПНО | 1 | 3 | 4 | 9 | 10 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 5 | 0 | 0 | 6 | |
Женски | 0 | 1 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 5 | 1 | 0 | 6 |
Референце
уреди- ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.13. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
уреди- „Насеља“ књ.13. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.) Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.