Глибовац
Глибовац је приградско насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 1740 становника (према попису из 2011. било је 2083 становника).[1]
Глибовац | |
|---|---|
 Црква рођења Превсете Богородице | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Подунавски |
| Општина | Смедеревска Паланка |
| Становништво | |
| — 2022. | 1740 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 22′ 18″ С; 20° 54′ 27″ И / 44.371666° С; 20.9075° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 110 m |
.svg)  Глибовац Глибовац на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 026 |
| Регистарска ознака | SP |
Историја
уредиГлибовац се налази западно од Паланке. Глибовац је старије насеље. Идући Булиној Води, на путу за Паланку, постојала је некада, како вели предање, нека стара црква и гробље. То место се звало Старо село.
У арачким списковима (порески списак) забележено је ово насеље : 1818. г. оно је имало 52 а 1822. г. 47 кућа. Године 1846. село је имало 86 кућа, а по попису из 1921. г. у селу је било 293 куће са 1842 становника.
Раније се село звало Салевац, а данашње му је име дао Хасан-паша. Име Салевац остало је само за један део сеоског атара, у углу, кији чине Луг и Кубршница. Прича се да је једном приликом Хасан-паша пошао из Паланке за Салевац, па се заглибио у блато и врати се натраг; љут због овога нареди да се село убудуће зове Глибовац.
„Колац је у селу ударио“ предак Козлића, Теодор Алексић, који је са браћом Симом и Алексом дошао од Косова. Козлићи данас имају разна презимена и један њихов огранак, Ђурђевићи, потомци су Дели-Марка, зета Станоје Главаша. У исто време када и Козлићи, дошли су од Косова и преци Дабића (који данас имају разна презимена).
Глибовац је познат по Станоје Главаш који се родио у Азањском засеоку који данас припада Глибовцу. Његов отац Димитрије дошао је из околине Дебра најпре у околину Крушевца, где је пробавио неколико година. Како су му ту помрла деца, крене даље и дође у данашњи Глибовац. У Глибовцу му се роде синови Станоје и Ђока и кћи Стана. Од Станоја у селу данас нема потомака, а од Ђоке су данашњи Ђокићи. Остале су породице дошле из разних крајева, Динарских, косовско-метохијског, вардарско-моравских крајева, тимочко-бранчевских крајева, и из „прека“ (Војводине)
Црква Рођења Пресвете Богородице је подигнута 1903. г. а 1908. г. је подигнута школа. (подаци крајем 1921. године).[2][3]
Овде се налазе Железничка станица Глибовац и Споменик Станоју Главашу у Глибовцу.
Демографија
уредиУ насељу Глибовац живи 1829 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (40,0 код мушкараца и 41,4 код жена). У насељу има 639 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,55.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 19 | 14 | ||
| 80+ | 17 | 26 | ||
| 75—79 | 34 | 57 | ||
| 70—74 | 49 | 83 | ||
| 65—69 | 57 | 63 | ||
| 60—64 | 57 | 69 | ||
| 55—59 | 60 | 62 | ||
| 50—54 | 96 | 85 | ||
| 45—49 | 109 | 77 | ||
| 40—44 | 84 | 95 | ||
| 35—39 | 67 | 68 | ||
| 30—34 | 64 | 77 | ||
| 25—29 | 70 | 66 | ||
| 20—24 | 82 | 69 | ||
| 15—19 | 63 | 82 | ||
| 10—14 | 50 | 69 | ||
| 5—9 | 73 | 55 | ||
| 0—4 | 40 | 61 | ||
| Просек : | 40,0 | 41,4 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 928 | 228 | 611 | 41 | 38 | 10 |
| Женски | 993 | 167 | 615 | 175 | 31 | 5 |
| УКУПНО | 1.921 | 395 | 1.226 | 216 | 69 | 15 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 508 | 77 | 0 | 0 | 158 |
| Женски | 297 | 81 | 0 | 0 | 60 |
| УКУПНО | 805 | 158 | 0 | 0 | 218 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 25 | 34 | 44 | 10 | 54 |
| Женски | 4 | 4 | 41 | 9 | 12 |
| УКУПНО | 29 | 38 | 85 | 19 | 66 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 12 | 29 | 13 | 31 |
| Женски | 3 | 8 | 8 | 23 | 33 |
| УКУПНО | 3 | 20 | 37 | 36 | 64 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 7 | 0 | 0 | 14 | |
| Женски | 8 | 0 | 0 | 3 | |
| УКУПНО | 15 | 0 | 0 | 17 | |
Референце
уреди- ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
уреди- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).
