Свети Сава II
Свети Сава II (световно Предислав Немањић) (око 1200 — 1271) је био трећи архиепископ српски, од 1263. до 1271. године.[1]
Свети Сава II | |
---|---|
Лични подаци | |
Световно име | Предислав Немањић |
Датум рођења | око 1200 |
Датум смрти | 8. фебруар 1271. |
Архиепископ српски | |
Године | (1263-1271) |
Претходник | Арсеније I |
Наследник | Данило I |
Биографија
уредиРођен је 1200. или 1201. године. Његово световно име је било Предислав. Био је син краља Стефана Првовенчаног и синовац Светог Саве.
Стефан Првовенчани је осим њега имао још три сина, српске краљеве Радослава, Владислава и Уроша I. Радослав је био најстарији, а Урош I најмлађи од браће. Предислав је био други или трећи по стареству, према житију Стефана Првовенчаног од патријарха Пајсија био је други док по неким другим је трећи.
Сава II се угледао на свог знаменитијег стрица Светог Саву. Врло рано се замонашио и живео у Хиландару. Путовао је и у Свету земљу. По повратку из Јерусалима је путовао кроз покрајину Шам у Сирији одакле је донео садницу дуда и засадио је у порти манастира Пећке патријаршије.[2]
Пре избора за архиепископа 1263. је био хумски епископ. У његово време седиште ове епархије пренето је са Стона код Дубровника у манастир светих апостола Петра и Павла на Лиму у Бијелом Пољу. Био је познат као гонитељ јеретика и заслужан за јачање православља.
Његов лик сачуван је на фрескама у Сопоћанима, Пећи, Дечанима и Градцу.
Умро је 8. фебруара 1271. године. Његове мошти налазе се у храму Светих Апостола у Пећи. Српска православна црква га прославља као светитеља 8. фебруара по црквеном или 21. фебруара по грађанском календару.
Предислав Немањић | Отац: Стефан Првовенчани, краљ Рашке |
Деда (по оцу): Стефан Немања, велики жупан |
Прадеда: Завида |
Прабаба: ? | |||
Баба (по оцу): Ана Немањић |
Прадеда: ? | ||
Прабаба: ? | |||
Мајка: Евдокија Анђео |
Деда (по мајци): Алексије III Анђео |
Прадеда: Андроник Дука Анђел | |
Прабаба: Еуфросина Катамонита | |||
Баба (по мајци): Еуфросина Дука Каматерина |
Прадеда: Андроник Каматер | ||
Прабаба: ? |
Референце
уреди- ^ Вуковић 1996, стр. 425-426.
- ^ „Дуд Саве II чува Пећку патријаршију 750 година („Политика“)”. 29. септембар 2010. Приступљено 8. 4. 2013.
Литература
уреди- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Евро, Унирекс, Каленић.
- „Свети Сава: принц и просветитељ“, Цетиње - Београд. Sveti Sava: Princ i prosvetitelj. Svetigora. 2007. ISBN 978-86-7660-050-2..
- Живорад Јанковић: Архиепископ Сава Други, „Православље“ бр. 943. од 1. јула 2006. pp. 38-39.
Спољашње везе
уреди- Радомир В. Поповић: Кратак преглед српске цркве кроз историју
- Јустин Поповић: „Спомен светог оца нашег Саве II, архиепископа српског“ у „Житија светих за фебруар“