Први англо-сички рат

Први англо-сички рат (енгл. First Anglo-Sikh war), сукоб између Британске источноиндијске компаније и Царства Сика у Панџабу од децембра 1845. до марта 1846. године. Завршен је британском победом, али је држава Сика успела да сачува своју независност.

Ратници Сики око 1853. године.

Позадина

Као верска секта Сики су настали у 16. веку у Панџабу. Оснивач секте Нанак (1469-1538) проповедао је монотеизам, верску толеранцију и укидање кастинског система, што је дало идеолошку подлогу борби сељачких маса северне Индије против феудализма. Током 17. века секта је прерасла у војно-политичку организацију. Сви њени припадници узели су заједничко презиме Синг (лав) и положили завет да никада непријатељу не окрену леђа. Искористивши распад Могулског царства после Аурангзебове смрти (1707), Сики су успели да освоје цео Панџаб и Кашмир. Имања феудалаца поделили су беземљашима, а политички су се организовали у 12 конфедерација, које је ујединио махараџа Ранџит Синг (владао 1798-1839), веома способан политичар и војсковођа, који је тако завладао територијом између Инда и реке Јамуна (данас источни Пакистан и северозападна Индија) са престоницом у Лахору.

Армија коју је створио била је најбоље организована домородачка армија на тлу Индије. Регрутована је по старом феудалном систему, али организована и обучавана по савременим европским принципима од стране унајмљених француских официра. Нарочиту пажњу је посветио до тад запостављеним родовима, пешадији и артиљерији, а у Лахору изградио је више тополивница. Пред крај његове владавине, армија је имала око 75.000 људи. Да би ојачао границе према Авганистану, учествовао је на страни Британаца у Првом англо-авганистанском рату (1838-1842), али није дозволио британском трупама пролаз преко своје територије. Панџаб је био је последња независна држава у Индији у време најјаче британске колонијалне експанзије након Маратских ратова.

После Ранџитове смрти, држава Сика утонула је у унутрашње сукобе. Регенти који су управљали државом у име Ранџитовог малолетног сина видели су у ојачалој војсци опасност за своју власт и одлучили да је ослабе војним сукобима. Тако су крајем 1845. непромишљено напали суседне индијске кнежевине под заштитом Британске источноиндијске компаније, што је довело до рата са Британцима.

Калкута

Аливал

Ара

Кремона

Бомбај

Мадрас

Лaкнау

Делхи

Мирут

Лахор

Ферозапур

Мутка

Агра

Патна

Ферозешах

Бенарес

Алахабад

Шимла

Амбала

Пешавар

Баракпур

Палермо (1860)

Напуљ (1860)

Гаета (1861)

Виченца

Волта

Новара

Мортара

Павија

Милано

Виђевано

Англо-сички ратови (1845-1849) на мапи модерне Индије.

Рат

Рат је трајао од децембра 1845. до марта 1846. године. Испровоцирани од стране Британаца, крајем 1845. око 60.000 Сика прешло је границу и основало логор код Фирозпура, на територији под британском влашћу. У сукобу са британском трупама 18. децембра 1845. код Мутке (село у близини Ферозапура) Сики су претрпели пораз и морали су се повући ка своме логору. Ту их је 21. децембра исте године напала британска војска, али је и она претрпела велике губитке. И поред овог успеха, Сики су напустили логор, а 28. јануара 1846. дошло је до новог боја код Аливала, који се завршио новим поразом Сика. У фебруару је пала и престоница Лахор, а држава Сика претворена је у вазалну кнежевину.

Последице

Рат је завршен миром у Лахору под условом смањења стајаће војске и плаћања данка Британској Империји.

Литература

• Прикелмајер, Иванка (1973). „Панџаб”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 6 (2. изд.). 
• Прикелмајер, Иванка (1974). „Сикхи”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 8 (2. изд.). 
• Engels, Fridrih (1960). Izabrana vojna dela. 2. Beograd: Vojno delo.