Православна црква чешких земаља и Словачке

Православна црква чешких земаља и Словачке (чеш. Pravoslavná církev v Českých zemích a na Slovensku, слч. Pravoslávna cirkev v českých krajinách a na Slovensku) јесте помесна и аутокефална црква са достојанством митрополије. Налази се на 14. месту у диптиху.

Православна црква чешких земаља и Словачке Pravoslavná církev v Českých zemích a na Slovensku
Храм Светих Ћирила и Методија у Прагу
Основни подаци
Оснивање	863.
Аутокефалност	1951.
Канонско признање	канонски призната
Предстојатељ	архиепископ прешовски и митрополит чешких земаља и Словачке Ростислав
Сједиште	Праг
Канонска јурисдикција	Чешка, Словачка
Календар	Новојулијански календар
www.orthodox.sk
Статистика
Архијереја	6
Епархија	4
Вјерника	око 100.000

Српски православни храм у словачком граду Комарно, саграђен средином 18. века

Чехословачка од 1920 до 1938

Прашки епископ Горазд (Павлик) (1921-1942)

У периоду 1921—1951. звала се Моравска православна црква а од 1951—1992. године Православна црква Чехословачке (чеш. Pravoslavná církev v Československu), а користи се и назив Чехословачка православна црква.

Историја

Црква је основана у Великој Моравској (863) мисионарењем Светих Ћирила и Методија. Међутим, након њихове смрти у Солуну наметнут им је латински обред од стране папских изасланика. Православље се одржава само у оквиру Епархије Мукачево.

У 19. веку се организује прва заједница православних верника. Године 1903. у Прагу настаје заједница Православна беседа. Године 1920, на српску иницијативу, у Карпатима поново се успостављају парохије у надлежности Српске православне цркве. Дана 25. септембра 1921. године српски патријарх Димитрије посветио је Горазда Павлика за епископа Чешко-моравске епархије.

Међутим, у то време је дошло и до првих унутрашњих подела међу православним хришћанима у Чехословачкој. Једна скупина обратила се Цариградској патријаршији која је 1923. године без претходног договора са Српском патријаршијом поставила Саватија Врабеца за „архиепископа прашког и целе Чехословачке” што је довело до нежељеног заплета у односима између две патријаршије.

На молбу православних хришћана из источних делова Чехословачке, Српска православна црква је основала и Мукачевско-прешовску епархију за чијег је епископа постављен Дамаскин Грданички (1931). Након његовог преласка у другу епархију, за новог мукачевско-прешовског епископа изабран је Владимир Рајић (1938). У јесен 1938. године, након прве Бечке арбитраже, Чехословачка је била приморана да Мукачево уступи Мађарској. Град је ослобођен 1944. године, али већ наредне године је уступљен Совјетском Савезу и укључен у састав Украјинске ССР, док је Прешов остао у саставу Чехословачке. Тада је извршена и подела дотадашње Мукачевско-прешовске епархије: од источног дела око Мукачева основана је Мукачевско-ужгородска епархија Руске православне цркве, док је од западног дела око Прешова основана Прешовска епархија Чехословачке православне цркве.

Током Другог светског рата православни епископи и свештенство били су масовно прогањани и стрељани.

Након рата, Српска православна црква је 1948. године званично дала сагласност да аутономна Чешка и моравско-шлеска епархија пређе у надлежност Московске патријаршије. Године 1951, након даровања аутокефалности, организује се Чехословачка православна црква са четири епархије.

По попису из 1991. године, у Чешкој и Словачкој, било је око 53 хиљаде православних верника. На попису из 2001. године, у Словачкој је било 50.363 православних верника. Православни су најбројнији у Прешовској регији. У Чешкој Републици, било је 23.053 православних верника. У Чешкој и Словачкој, све је већи број православних. Од свих традиционалних верских заједница Чешке и Словачке, Православна црква је заједница са најбржим растом броја верника.

Организација

Након договорног распада Чехословачке, на Помесном сабору Чехословачке православне цркве, одржаном 11—12. децембар у Прешову, одлучено је да се сачува јединство аутокефалне Цркве и одлучено је да се преименује у Православну цркву чешких земаља и Словачке. Истовремено је усвојен нови Устав према коме је јединствени Митрополијски савет био раздељен на два органа — Митрополијски савет Православне цркве у чешким земљама (са седиштем у Прагу) и Митрополијски савет Православне цркве у Словачкој (са седиштем у Прешову), а за јединственог поглавара (митрополита) може бити изабран или архиепископ прашки или архиепископ прешовски. Јединствени за целу Цркву су Свети синод и Помесни сабор.

Православна црква чешких земаља и Словачке има укупно четири епархије:

• Прашка епархија;
• Оломоуцко-брњенска епархија;
• Прешовска епархија;
• Михаловско-кошицка епархија.

После смрти Његовог блаженства архиепископа прешовског Николаја (2006) за митрополита чешких земаља и Словачке је устоличен Његово блаженство архиепископ прашки Христофор. Након његовог повлачења (април 2013) за новог митрополита је изабран архиепископ прешовски Ростислав.

Види још

• Чешко-моравска епархија
• Мукачевско-прешовска епархија
• Горазд Чешки

Литература

• Marek, Pavel; Bureha, Volodymyr (2008). Pravoslavní v Československu v letech 1918-1953: příspěvek k dějinám Pravoslavné církve v českých zemích, na Slovensku a na Podkarpatské Rusi. Centrum pro studium demokracie a kultury. стр. 86,208. ISBN 978-80-7325-171-0. 

Спољашње везе

• Званична страница Православне цркве у Чешкој Архивирано на сајту Wayback Machine (25. децембар 2019)
• Званична страница Православне цркве у Словачкој
• Темељи цркве у Прагу доказују византијску традицију Архивирано на сајту Wayback Machine (21. септембар 2016)