Последњи валцер у Сарајеву
Последњи валцер у Сарајеву или Лепа епоха (фр. Belle epoque) је југословенски филм из 1990. године. Режирао га је Никола Стојановић, који је написао и сценарио уз сарадњу Небојше Пајкића. Иако је филм снимљен 1990. године чекао је премијеру све до 2007. године на Фестивалу у Новом Саду.[1]
| Последњи валцер у Сарајеву | |
|---|---|
 | |
| Изворни наслов | Последњи валцер у Сарајеву |
| Жанр | комедија драма мјузикл историјски |
| Режија | Никола Стојановић |
| Сценарио | Никола Стојановић Небојша Пајкић |
| Продуцент | Бакир Тановић Михаило Тодоровић |
| Главне улоге | Давор Јањић Радмила Живковић Вита Маврић Петар Божовић Сњежана Мартиновић |
| Музика | Арсен Дедић |
| Сценограф | Миодраг Николић |
| Сниматељ | Радослав Владић |
| Монтажа | Петар Путниковић |
| Продуцентска кућа | Босна филм Сарајево Маја филм Ужице |
| Година | 1990. |
| Трајање | 119 минута |
| Земља | СФР Југославија |
| Језик | српскохрватски |
| IMDb веза | |
Радња
уреди
Последњи валцер у Сарајеву је осврт на време бурних дешавања на Балкану — између 1910. и 1914. године — из визуре првог босанског филмског сниматеља Антона Валића. Њега је покретним сликама опчинио француски сниматељ Луј де Бери, који је у Босну донео прву филмску камеру. Филм прати Валићево сазревање и причу о Сарајеву, освојено новим начином живота — аутомобилима, кабареима, декаденцијом, шпијунима, профитерима. Прича прати време пред Први светски рат, атентаторе и припреме за атентат на Франца Фердинанда који ће бити увод у катастрофу општих размера, али и одрастање и сазревање Антона Валића. Ова „драматична комедија“ завршава се атентатом 28. јуна 1914. у Сарајеву. који је Валић снимио, оставивши у историјској архиви аутентичне снимке.[1][2]
Улоге
уреди| Глумац | Улога |
|---|---|
| Давор Јањић | Антон Валић |
| Радмила Живковић | Паулина Мец Валић |
| Вита Маврић | Ержи Јевропа |
| Петар Божовић | Шеф полиције Виктор Ивасјук |
| Сњежана Мартиновић | Јованка Чабриновић |
| Боро Стјепановић | Фабрицио Маринети |
| Слободан Ћустић | Данило Илић |
| Давор Дујмовић | Гаврило Принцип |
| Мирко Влаховић | Михајло Пушара |
| Небојша Кундачина | Недељко Чабриновић |
| Татјана Пујин | Матилда Цимерлинг |
| Алан Нури | Луј де Бери |
| Звонко Лепетић | Васа Чабриновић (отац Недељка) |
| Вера Јовановић | Вукосава Чабриновић |
| Харис Бурина | Пијаниста |
| Мира Бањац | Фрау Фриче |
| Раде Марковић | Руди Цимерлинг |
| Филип Шоваговић | Владо Гаћиновић |
| Стјепан Марковић | Трифко Грабеж |
| Сенад Башић | Богдан Жерајић |
| Младен Нелевић | Владо Слијепчевић |
| Ранко Гучевац | Халил |
| Анте Вицан | Карл Мец |
| Јозо Лепетић | Алберт Мец |
| Инес Фанчовић | Анчи |
| Јозо Лепетић | Алберт Мец |
| Нада Пани | Стојанка Илић |
| Никола Стојановић | Гроф Мерици |
| Тихомир Станић | Гаврило Принцип (глас) |
| Миомир Радевић Пиги | |
| Првослав Николић |
Занимљивост
уредиИзвршни продуцент Михаило Тодоровић је открио као је филм могао да буде заувек уништен:
Филм је снимљен још 1990. године, а обрада је почела 1991. године, пар месеци пре рата у Босни и Херцеговини. Током опсаде Сарајева, постојала је велика опасност, да снимљени материјал буде уништен. Филмски негативи били су у „Јадран Филму“ у Загребу, а радни материјал у „Босна филм“ у Сарајеву. Онда је продуцент Бакир Тановић одлучио да материјал узме, пребаци га у своју кућу и тако сачува од уништења. Колико је тај његов потез био судбоносан за филм, говори и податак да су током рата сви радни материјали у „Босна филму“ уништени.
Референце
уреди- ^ а б „Последњи валцер у Сарајеву”. Политика. Приступљено 20. 1. 2021.
- ^ „Последњи валцер у Сарајеву”. Тв Профил. Приступљено 20. 1. 2021.
Спољашње везе
уреди- Последњи валцер у Сарајеву на сајту IMDb (језик: енглески)
- Трејлер филма