Порто Ново
Порто Ново (фр. Porto-Novo, такође познат под називима Хогбоноу и Аџаце) је главни град Бенина. Има 223.552 становника и важна је лука у Гвинејском заливу.[1][2] Налази се на острву у југоисточном делу државе. Порто Ново је други град по величини у Бенину, после Котонуа који је у сваком погледу важнији од Порто Нова. У региону око града производи се палмино уље и памук. Нафта је откривена током 90-их и постала је важни извозни производ.
| Порто Ново | |
|---|---|
 Џамија у Порто Нову | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Бенин |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2009. | 267.191 |
| — густина | 2.429,01 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 6° 29′ 50″ С; 2° 36′ 18″ И / 6.4973° С; 2.6051° И |
| Временска зона | UTC+1 |
| Апс. висина | 38 m |
| Површина | 110 km2 |
  Порто Ново Порто Ново на карти Бенина | |
| Веб-сајт | |
| http://www.villedeportonovo.com | |
Географија
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Клима
уредиПорто Ново има климу тропске саване (Копен Aw) са константно топлим и влажним условима и две влажне сезоне: дуга влажна сезона од марта до јула и краћа сезона кише у септембру и октобру. Локација града на ивици Дахомејског јаза чини га много сушнијим него што би се очекивало тако близу екватора, иако је мање сув од Акре или Ломеа.
| Клима Порто Нова | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Просек, °C (°F) | 27 (81) |
28 (82) |
28 (82) |
28 (82) |
27 (81) |
26 (79) |
25 (77) |
25 (77) |
25 (77) |
26 (79) |
27 (81) |
27 (81) |
26 (79) |
| Количина кише, mm (in) | 23 (0,91) |
34 (1,34) |
86 (3,39) |
127 (5) |
215 (8,46) |
370 (14,57) |
129 (5,08) |
44 (1,73) |
89 (3,5) |
140 (5,51) |
52 (2,05) |
16 (0,63) |
1,325 (52,17) |
| Извор: [3] | |||||||||||||
Историја
уредиПорто-Ново је некада био вазал јорубског краљевства Ојо,[4][5] које му је нудило заштиту од суседног народа Фон, који је ширио свој утицај и моћ у региону. Заједница Јоруба у Порто-Нову данас остаје једна од две етничке групе староседелаца града. Град се првобитно звао Ајаше (Àjàṣẹ у јорубској ортографији) од стране Јоруба, а Хогбону од стране народа Ган.
Иако су историјски првобитни становници ове области говорили јорубски, изгледа да је дошло до таласа миграције из региона Алада даље на запад током 1600-их, што је довело Те-Агбалина (или Те Агданлина) и његову групу у регион Ајаше 1688. године.[6] Ова нова група донела је са собом свој језик и настанила се међу оригиналним Јорубама. Чини се да је свака етничка група од тада задржала свој етнички идентитет, а да једна група није била лингвистички асимилована у другу. Португалац Еукаристо де Кампос је 1730. године назвао град „Порто-Ново“ због његове сличности са градом Портом.[7][8] Првобитно је развијен као лука за трговину робљем.[9]
Године 1861, Британци, који су били активни у оближњој Нигерији, бомбардовали су град, што је убедило Краљевину Порто-Ново да прихвати француску заштиту 1863. године.[10] Суседна Краљевина Дахомеј се противила француском мешању у регион и избио је рат између две државе. Године 1883, Порто Ново је укључен у француску „колонију Дахомеја и њене зависности“, а 1900. је постао главни град Дахомеја.[6] Као последица тога, заједница која је раније испољавала ендоглосну двојезичност сада је почела да испољава егзоглосну двојезичност, уз додатак француског у језички репертоар становника града. Међутим, за разлику од ранијих градских ганских миграната, Французи су настојали да наметну свој језик у свим сферама живота и потпуно сузбију употребу и пролиферацију аутохтоних језика.
.jpg)
Краљеви Порто Нова наставили су да владају градом, званично и незванично, све до смрти последњег краља, Алохинта Гбефе, 1976. године.[6] Од 1908. године, краљ је носио титулу Chef supérieur. Многи Афро-Бразилци су се населили у Порто Нову по повратку у Африку након еманципације у Бразилу. Бразилска архитектура и храна су важни за културни живот града. Под француском колонијалном влашћу, бег преко нове границе у Нигерију под британском управом како би се избегло оштро опорезивање, војна служба и принудни рад били су уобичајени. Важно је напоменути да јужна гранична област Нигерије и Бенина произвољно пролази кроз подручја насељена људима који говоре јоруба и егун. Комбинација горе поменутих фактора, заједно са чињеницом да сам град лежи у сфери нигеријског социоекономског утицаја, дали су Портоновијанцима преференцију за извесну меру бинационалности или двојног држављанства, са неопходним лингвистичким последицама; на пример, нигеријски кућни видео филмови у Јоруби са енглеским титловима постали су популарни у Порто Нову и његовим предграђима.
Становништво
уредиПорто-Ново је 2013. године имало пописаних 264.320 становника.[11] Становници су углавном из народа Јоруба и Ган, као и људи из других делова земље, и из суседне Нигерије.
Популациони тренд:[11]
| 1979. | 1992. | 2002. | 2013. |
|---|---|---|---|
| 133.168 | 179.138 | 223.552 | 264.320 |
Привреда
уреди
Регион око Порто Нова производи палмино уље, памук и капок.[12] Нафта је откривена у близини обале града 1968. године и постала је важан извозни производ од 1990-их.[13] Порто Ново има фабрику цемента. Град је дом огранка Meђународне Банке Бенина, главне банке у Бенину, и пијаце Оуандо.
Саобраћај
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Значајни људи
уреди- Алексис Аданд, археолог[14]
- Аницет Адџамоси, фудбалер.[15]
- Камароу Фасаси, политичар.[16]
- Ромуалд Хозоум, уметник[17]
- Самјуел Ошофа, који је основао Небеску цркву Христа.[18]
- Марк Товалу Квант, правник, писац и пан-африканиста.[19]
- Полин Соуманоу Виејра, редитељ и писац[20]
Знаменитости
уреди- Етнографски музеј у Порто Нову, чува велику колекцију Јоруба маски као и предмете везане за историју града и Бенина.
- Замак краља Тофа
- Музеј Да Силва, историјски музеј Бенина. Показује какав је био живот Бразилских црнаца који су се вратили у град.
- Гувернерска палата.
Партнерски градови
уреди
Референце
уреди- ^ „Porto-Novo”. Atlas Monographique des Communes du Benin. Приступљено 5. 1. 2010.
- ^ „Communes of Benin”. Statoids. Приступљено 5. 1. 2010.
- ^ „Weatherbase”. Weatherbase. Архивирано из оригинала 06. 03. 2020. г. Приступљено 13. 12. 2012.
- ^ Erica Kraus; Felicie Reid (2010). Benin (Other Places Travel Guide). Other Places Publishing. стр. 111. ISBN 978-0-982-2619-10. Архивирано из оригинала 7. 4. 2022. г. Приступљено 9. 3. 2015.
- ^ Mathurin C. Houngnikpo; Samuel Decalo (2013). Historical Dictionary of Benin (African Historical Dictionaries). Rowman & Littlefield. стр. 297. ISBN 978-0-81087-17-17. Архивирано из оригинала 7. 4. 2022. г. Приступљено 9. 3. 2015.
- ^ а б в Butler, Stuart (2019). Bradt Travel Guide - Benin., pgs. 121-131
- ^ Mathurin C. Houngnikpo, Samuel Decalo, Historical Dictionary of Benin, Rowman & Littlefield, USA, 2013, p. 297
- ^ Britannica, Porto-Novo Архивирано 2019-06-21 на сајту Wayback Machine, britannica.com, USA, accessed on July 7, 2019
- ^ Fiona McLaughlin (2011). Languages of Urban West Africa. ISBN 978-1-4411-5-81-30. Архивирано из оригинала 2022-03-14. г. Приступљено 9. 3. 2015.
- ^ Hargreaves, John (1963). Prelude to the Partition of West Africa. London: MacMilland. стр. 59—60.[недостаје ISBN]
- ^ а б „Benin: Departments, Major Cities & Towns - Population Statistics, Maps, Charts, Weather and Web Information”.
- ^ Foster, F. Blanche (1971). Dahomey (на језику: енглески). F. Watts. стр. 49. ISBN 978-0-531-00720-4. „A large agricultural school in Porto Novo prepares its students for their role in manufacturing such goods as soap, exported palm oil, cotton, and kapok.”
- ^ McColl, R. W. (14. 5. 2014). Encyclopedia of World Geography (на језику: енглески). Infobase Publishing. стр. 90. ISBN 978-0-8160-7229-3.
- ^ N’Dah, Didier (2014), „Adandé, Alexis B. A.”, Ур.: Smith, Claire, Encyclopedia of Global Archaeology (на језику: енглески), Springer, стр. 20—22, ISBN 978-1-4419-0465-2, doi:10.1007/978-1-4419-0465-2_2359
- ^ Adjamossi profile, (in French)
- ^ „Government page on Fassassi” (на језику: француски). Архивирано из оригинала 19. 11. 2003. г. Приступљено 2007-05-07..
- ^ Romuald Hazoumè October Gallery Co., retrieved 4 Apr 2020
- ^ Crumbly, Deidre Helen (2008). Spirit, Structure, and Flesh: Gendered Experiences in African Instituted Churches Among the Yoruba of Nigeria. University of Wisconsin Press. стр. 54. ISBN 978-0-299-22910-8.
- ^ Marc Tovalou Quenum profile, (in English)
- ^ Paulin Soumanou Vieyra African Film NY.org, retrieved 4 Apr 2020
Литература
уреди- Sappho Charney (1996). „Porto-Novo (Oueme, Benin)”. Ур.: Noelle Watson. International Dictionary of Historic Places: Middle East and Africa. UK: Routledge. стр. 588+. ISBN 1884964036.
- Butler, S., Benin (Bradt Travel Guides) (Bradt Travel Guides, 2019)
- Caulfield, Annie (2003). Show Me the Magic: Travels Round Benin by Taxi. Penguin Books.
- Kraus, Erika and Reid, Felice, (2010). Benin (Other Places Travel Guide). Other Places Publishing.
- Seely, Jennifer, (2009). The Legacies of Transition Governments in Africa: The Cases of Benin and Togo. Palgrave Macmillan.
- „HIV/AIDS—Adult Prevalence Rate”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 21. 12. 2014. г. Приступљено 16. 4. 2015.
- „Malaria in Benin”. malaria.com. 24. 2. 2011. Архивирано из оригинала 22. 1. 2015. г. Приступљено 16. 4. 2015.
- „Bamako Initiative revitalizes primary health care in Benin”. WHO.int. Архивирано из оригинала 6. 1. 2007. г. Приступљено 28. 12. 2006.
- „Maternal Mortality Rate”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 18. 4. 2015. г. Приступљено 16. 4. 2015.
- Knippenberg, R; Alihonou, E; Soucat, A; Oyegbite, K; Calivis, M; Hopwood, I; Niimi, R; Diallo, MP; Conde, M; Ofosu-Amaah, S (1997). „Implementation of the Bamako Initiative: strategies in Benin and Guinea”. Int J Health Plann Manage. 12 Suppl 1 (S1): S29—47. PMID 10173105. doi:10.1002/(SICI)1099-1751(199706)12:1+<S29::AID-HPM465>3.0.CO;2-U.
- „Release of the Global Innovation Index 2020: Who Will Finance Innovation?”. www.wipo.int (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-02.
- „Global Innovation Index 2019”. www.wipo.int (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-02.
- „RTD - Item”. ec.europa.eu. Приступљено 2021-09-02.
- „Global Innovation Index”. INSEAD Knowledge (на језику: енглески). 2013-10-28. Архивирано из оригинала 02. 09. 2021. г. Приступљено 2021-09-02.
- „Benin”. Country Reports on Human Rights Practices. U. S. Department of State. 23. 2. 2001. Приступљено 17. 9. 2010.
- „Benin”. U. N. Educational, Scientific and Cultural Organization. Архивирано из оригинала 13. 9. 2010. г. Приступљено 17. 9. 2010.
- Essegbey, George; Diaby, Nouhou; Konté, Almamy (2015). West Africa. In: UNESCO Science Report: towards 2030 (PDF). Paris: UNESCO. стр. 471—497. ISBN 978-92-3-100129-1. Архивирано (PDF) из оригинала 30. 6. 2017. г. Приступљено 12. 6. 2017.
- „OHADA.com: The business law portal in Africa”. Архивирано из оригинала 26. 3. 2009. г. Приступљено 22. 3. 2009.
- „The World Bank In Benin”. The World Bank. 10. 10. 2017. Архивирано из оригинала 9. 3. 2018. г. Приступљено 14. 3. 2018.
- International Monetary Fund. African Dept. (2017). Benin: Request for a Three-year Arrangement Under the Extended Credit Facility-Press Release; Staff Report; and Statement by the Executive Director for Benin. International Monetary Fund. стр. 5.
- „2006 Benin Compact Summary” (PDF). Millennium Challenge Corporation. 2006. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 2. 2016. г. Приступљено 16. 4. 2015.
- „Serious violations of core labour standards in Benin, Burkina Faso and Mali”. ICFTU Online. Приступљено 30. 7. 2007.
- „Benin: Financial Sector profile”. Архивирано из оригинала 13. 5. 2011. г. Приступљено 30. 11. 2010.
- „Benin - Market Overview | Privacy Shield”. www.privacyshield.gov (на језику: енглески). Приступљено 29. 12. 2020.
- „Country Trends”. Global Footprint Network. Приступљено 24. 6. 2020.
- Lin, David; Hanscom, Laurel; Murthy, Adeline; Galli, Alessandro; Evans, Mikel; Neill, Evan; Mancini, MariaSerena; Martindill, Jon; Medouar, FatimeZahra; Huang, Shiyu; Wackernagel, Mathis (2018). „Ecological Footprint Accounting for Countries: Updates and Results of the National Footprint Accounts, 2012-2018”. Resources (на језику: енглески). 7 (3): 58. doi:10.3390/resources7030058
.
Спољашње везе
уреди- Званични веб-сајт
- Званична страница туристичке организације
- Official Benin government website information about Porto-Novo
- porto-novo.biz
- Images of the Central Mosque of Porto-Novo
- Adjogan
- Female Genital Mutilation/Cutting: A statistical overview and exploration of the dynamics of change Архивирано 5 април 2015 на сајту Wayback Machine. UNICEF 2013, p. 27.
