Портал:Сједињене Америчке Државе/Изабрана биографија 2014.
Изабранe биографије
уреди
Јануар
уреди
Џими Донал „Џимбо“ Вејлс (енгл. Jimmy Donal "Jimbo" Wales; Хантсвил, 7. август 1966) је амерички предузетник, саоснивач и председник Задужбине Викимедије, непрофитне корпорације која руководи Википедијом и неколицином других вики пројеката. Вејлс је такође оснивач комерцијалне компаније Викије (Wikia, раније Wikicities), неповезане са Викимедијом. Вејлс је рођен у Хантсвилу, у Алабами, где је похађао гимнзију Рандолф, припремну школу за универзитет, након чега је уписао факулет и стекао диплому у области финансија. Док је био на постдипломским студијама, предавао је на два универзитета, али их је напустио пре завршетка доктората, јер је нашао посао у области финансија, а касније је радио као директор истраживања једне фирме из Чикага. Године 1996. Вејлс је основао „Бомис“, портал на коме се налазио садржај за одрасле. Касније, ова компанија је обезбедила почетно финансирање слободне енциклопедије Нупедије (2000—2003) и њене наследнице, Википедије.
Дана 15. јануара 2001. године, са Ларијем Сангером и другим колегама, Вејлс је основао Википедију, слободну енциклопедију отвореног садржаја која је брзо постала популарна, а како је Википедијин јавни профил порастао, Вејлс је постао промотер и портпарол пројекта. Иако се често наводи као саоснивач Википедије, сам Вејлс је то оспорио, проглашавајући себе јединим оснивачем. Вејлс ради у Одбору повереника Задужбине Викимедије, непрофитне хуманитарне организације која је помогла успостављању рада Википедије. Године 2004, био је саоснивач Викије, комерцијалног вики хостинг сервиса. Због његове улоге у стварању Википедије, која је постала највећа енциклопедија на свету, часопис Тајм га је 2006. године сврстао на листу „100 најутицајнијих људи на свету“.
Фебруар
уреди.jpg)
Сандра Анет Булок (енгл. Sandra Annette Bullock; рођена 26. јула 1964. у Арлингтону, Вирџинија, САД) је америчка филмска глумица, комичарка, продуцент и највећа филмска звезда данашњице.
Каријеру је почела крајем осамдесетих, играјући у романтичним комедијама. Најпознатија је по филмовима Брзина, Љубавне чаролије, Док си ти спавао, Мис тајни агент и Две недеље за заљубљивање. Веридба и Гравитација су њени финансијски најуспешнији филмови. За улогу у драми Мртав угао из 2009. године, најуспешнијем спортском филму свих времена, освојила је Златни глобус за најбољу главну глумицу у драми и Оскара за најбољу главну глумицу. Она је прва жена у историји чији је филм у Америци зарадио више од 200.000.000 долара, и прва која је исте године проглашена за најбољу и најгору глумицу Холивуда. Од њених новијих комедија, поред Веридбе, позната је и Жестоке девојке, финансијски најуспешнија комедија 2013. године.
Сандра је једна од најбогатијих и најмоћнијих јавних личности на свету. Укупна зарада од њених филмова износи 4.100.000.000 долара. Годинама важи за најомиљенију глумицу у Америци, где има репутацију једноставне девојке из комшилука. Часопис Пипл прогласио је за жену 2010. године, када је такође проглашена за највећу филмску звезду америчког Југа. Булокова је 2012. уписана у Гинисову књигу рекорда као најплаћенија глумица свих времена. Она је била најпопуларнија глумица прве деценије двадесетпрвог века, а често је навођена као краљица романтичних комедија.
Март
уреди
Мајкл Џозеф Џексон (енгл. Michael Joseph Jackson; Гери, 29. август 1958 — Лос Анђелес, 25. јун 2009), био је амерички музичар и један од комерцијално најуспешнијих и најутицајнијих забављача свих времена. Његови доприноси музици, плесу и моди, заједно са приватним животом праћеним јаким публицитетом, чинили су га значајном фигуром у популарној култури четири деценије. Познат и као Краљ попа, соло каријеру је започео 1971. године након дебија на професионалној сцени 1964. као водећи и најмлађи члан групе Џексон 5.
Почетком 1980-их Џексон је постао доминантна фигура у поп музици. Његов шести студијски албум „Thriller“, издат 1982. године, најпродаванији је албум свих времена. Четири од осталих његових издања, „Off the Wall“ (1979), „Bad“ (1987), „Dangerous“ (1991) и „HIStory: Past, Present and Future, Book I“ (1995), такође спадају међу најпродаванијим музичким материјалима на свету. Наступима и спотовима, Џексон је популаризовао неколико комплексних плесачких техника као што су робот и месечев ход. Широко се наводи као најзаслужнији за преображај музичких спотова из промотивне алатке у уметничку форму са спотовима песама: „Beat It“, „Billie Jean“ и „Thriller“, који су га учинили првим афроамеричким извођачем са снажним публицитетом на Музичкој телевизији. Његов јединствен музички звук, вокални стил и кореографије су инспирисале бројне поп, рок, ритам и блуз и хип хоп извођаче рушећи културне, расне и генерацијске баријере. Два пута уврштен у „Рокенрол кућу славних“, његова остала достигнућа су многи Гинисови рекорди, укључујући и рекорд за „Најуспешнијег забављача свих времена“, 15 Греми награда, 26 америчких музичких награда, 13 синглова бр. један, и процењена продаја од преко 750 милиона албума широм света. Био је истакнут филантроп и хуманитарац који је зарадио и донирао милионе долара подржавши 39 акција и основавши своју фондацију.
Џексонов приватни живот је изазивао контроверзе годинама. Промена његове појаве се примећивала од краја 1970-их и почетком 1980-их, са променама облика његовог носа и боје његове коже које су резултовале широко медијско извештавање. Године 1993, окривљен је за сексуално злостављање детета иако није био оптужен. Два пута се женио, прво 1994. а затим и 1996, постајући отац троје деце. Једно дете је родила сурогат мајка. Године 2005. је званично оптужен за малтретирање детета и затим поново ослобођен оптужби. Док се спремао за своју последњу концертну турнеју 2009, педесетогодишњи Џексон је преминуо услед предозирања лековима за успављивање и смирење. Његова комеморација је приказивана уживо широм света и посматрало ју је око милијарду људи.
Април
уреди
Бети Дејвис (енгл. Bette Davis; Лоуел, 5. април 1908 — Неји сир Сен, 6. октобар 1989) је била америчка филмска, позоришна и телевизијска глумица, неретко навођена као Прва дама америчког филма и једна од највећих филмских дива свих времена. Прве улоге на филму добила је тридесетих година, након неколико успешних представа на Бродвеју. Током своје шездесетогодишње каријере одиграла је преко сто улога у филмовима. Била је тражена и цењена због спремности да игра негативне ликове, и толико успешна у томе да су филмови у којима је, како је сама говорила, глумила кучку, рекламирани под слоганом: „Ко је бољи од зле Бети?“. Била је једна од малобројних холивудских дива које су каријеру изградиле једино захваљујући глумачком таленту. Поред маестрално одиграних улога, Дејвисова је такође била позната по својој плаховитој и егоцентричној природи. Сматрали су је за ратоборну и наглу особу због честог супротстављања режисерима и продуцентима.
На самом почетку каријере, привукла је пажњу филмских критичара улогама у драмама Људски окови, Победа над тамом и Писмо. Већ почетком четрдесетих година 20. века била је најтраженија, најплаћенија и најутицајнија америчка филмска звезда, са биоскопским и критичким хитом Мале лисице иза себе. Сценаристи су преправљали сценарио на њен захтев, а режисери јој дозвољавали да мења њихове одлуке, само да не би напустила снимање, и наставила да прави блокбастере попут филмова На раскршћу и Господин Скефингтон. Крајем четрдесетих Бетина каријера стагнира, да би 1950. поново почела вртоглаво да расте захваљујући улози Марго Ченинг у култном филму Све о Еви. Ипак, био је то врхунац њене каријере, након чега њена популарност опет опада. Иако је већ била сматрана звездом која се полако гаси, два пута је опет успела да привуче пажњу јавности на себе: први пут када је улогом психопате у трилеру Шта се догодило са Беби Џејн? освојила млађу публику, а други пут као осамдесетогодишња глумица у дирљивој драми Августовски китови. Дејвисова, која је била прва председница Америчке академије наука и уметности, два пута је награђена Оскаром за најбољу главну глумицу — за улоге у филмовима Опасна из 1935. и Џезебел из 1937. године.
Бети Дејвис је била најплаћенија и најпопуларнија холивудска звезда од 1940. до средине педесетих. Прва је глумица која је добила Награду за животно дело од Америчког филмског института и прва особа која је била номинована за десет Оскара. Тај број надмашили су само Мерил Стрип, Кетрин Хепберн, Лоренс Оливије и Џек Николсон. Поред Хепбернове, Бети Дејвис се сматра најбољом глумицом двадесетог века. Виртуозност пред филмским камерама донела јој је репутацију једне од најпоштованијих филмских звезда свих времена, док су јој улоге које је бирала и њено ексцентрично понашање обезбедили статус истинске геј иконе.
Мај
уреди
Абрахам Линколн (енгл. Abraham Lincoln; Кентаки, 12. фебруар 1809 — Вашингтон, 15. април 1865) је био шеснаести председник САД.
Рођен је у сиромашној фамилији, а у младости је добио дозволу да се у држави Илиноис бави адвокатуром, иако није имао завршену ни основну школу. Политиком се бавио од 1832. а 1856. прикључио се републиканској странци, основаној зато да би се супротставила ширењу ропства међу новоприкљученим државама САД.
Године 1860. његов избор за председника САД је потакнуо јужне робовласничке државе САД да започну процес отцепљења и створе Конфедеративне Америчке Државе. Линколнова влада у Вашингтону није признала новостворену конфедерацију тако да је у пролеће 1861. дошло до избијања Америчког грађанског рата.
Иако се није истакао као посебно талентован ратни вођа нити је, све до пред сам крај, имао успеха у избору генерала Уније, Линколн је имао кључну улогу у победи Уније. Док је на почетку, из политичких разлога, као циљ рата навео очување Уније, године 1862. је донео проглас о укидању ропства, чиме је Унија стекла симпатије светске јавности. Истовремено је без много обзира кршио и мимолизао многе уставне одредбе о људским правима и слободама како би сузбио јужњачку пету колону. Његов мандат је значајан по целом низу реформи које су ојачале позиције федералне власти на рачун федералних држава.
Неколико месеци након што је Линколн победио на изборима 1864. године, Конфедерација је присиљена на капитулацију и рат је завршен победом Уније. Неколико дана касније, 15. априла 1865. Линколн је убијен у позоришту као жртва фанатичног јужњачког глумца Џона Вилкса Бута.
Јун
уреди
Џуди Гарланд (енгл. Judy Garland; Гранд Рапидс, 10. јун 1922 — Челси, 22. јун 1969) је била америчка глумица и певачица. У каријери дужој од 45 година прославила се улогама у филмским мјузиклима и драмама, а затим и као певачица. Освојила је Оскар за младе глумце, Златни глобус и награду Сесил Б. Демил, те награде Греми и Тони. Њен тип вокала је био контраалт.
У почетку глумачке каријере је са двема старијим сестрама (Сестре Гам)наступала у позоришним водвиљима, да би као тинејџерка потписала уговор са продуцентском кућом Метро-Голдвин-Мејер. Глумила је у више од двадесет филмова тог студија, укључујући и девет филмова у којима јој је партнер био Мики Руни. Прославила се улогом девојчице Дороти у филму „Чаробњак из Оза“ (1939). Уговор са МГМ-ом раскинула је након 15 година сарадње и окренула се музичкој каријери, која је обележена бројним распродатим концертима те наступом у „Карнеги холу“. Године 1954. вратила се глуми улогом у филму „Звезда је рођена“.
Упркос успесима на професионалном плану, Гарландова је имала великих проблема у приватном животу. Пошто су је филмски продуценти убедили да има вишак килограма и да не изгледа привлачно, Џуди Гарланд постала је несигурна у свој изглед па је почела да користи лекове у прекомерним дозама, што је довело до вишедеценијске борбе против зависности. Њена финансијска стабилност је била веома угрожена јер је била присиљена да позајмљује на стотине хиљада долара са великим каматама, а њена прва четири брака, од укупно пет, завршила су се разводом. Покушавала је да изврши самоубиство неколико пута. Џуди Гарланд је умрла у четрдесетседмој години живота, услед предозирања лековима, остављајући иза себе троје деце: Лајзу Минели, Лорну Лафт и Џозефа Лафта.
Џуди Гарланд је 1997. године постхумно додељена награда Греми за животно дело. Амерички филмски институт је 1999. године уврстио Џуди Гарланд међу десет најуспешнијих глумица у историји америчког филма.
Јул
уреди
Џенифер Мари Масоли (енгл. Jennifer Marie Massoli; Лас Вегас, 9. април 1974), познатија као Џена Џејмсон (енгл. Jenna Jameson) је америчка порнографска глумица. Названа је најпознатијом порно звездом и „Краљицом порнића“.
У порно индустрији је почела да ради од 1993, а пре тога је радила као стриптизета и гламур модел. Већ 1996, освојила је награду „Најбоља нова глумица“ од све три организације које додељују награде у области филмова за одрасле. Освојила је више од 20 награда и примљена је у кућу славних X-Rated Critics Organization (XRCO) и Adult Video News (AVN) — који се често назива порно Оскар.
Џена је 2000. године основала предузеће ClubJenna са Џејем Грдином, за кога се касније удала и недуго затим развела. Филм Briana Loves Jenna је на додели AVN награде 2003. проглашен за најпродаванији и најбољи порнографски филм за 2002. годину. До 2005, ClubJenna имала је приход од 30 милиона америчких долара. Такође је фотографисана у најпознатијим часописима за мушкарце као што су Плејбој, Пентхаус и Хаслер. Прва је порно звезда која је добила своју воштану фигуру у музеју Мадам Тисо. На Плејбој телевизији се емитује ријалити шоу Jenna's American Sex Star где се порно звезде такмиче за уговор са њеном продуцентском кућом ClubJenna.
Објавила је књигу 2004., аутобиографију How to Make Love Like a Porn Star: A Cautionary Tale, која је била шест недеља на Њујорк тајмсовој листи бестселер књига.
Џејмсонова је глумила у мејнстрим филмовима и појављивала се у серијама које немају везе са порно-филмовима, почевши са мањом улогом 1997. у филму Private Parts.
Август
уреди
Леонардо Вилхелм Дикаприо (енгл. Leonardo Wilhelm DiCaprio) је амерички глумац и продуцент, рођен 11. новембра 1974. у Лос Анђелесу у Калифорнији (САД).
Пет пута је номинован за награду Оскар, а десет пута за награду Златни глобус. Златни глобус за најбољег главног глумца у драми освојио је 2004. године за улогу у филму Авијатичар, а 2013. године исту награду, овог пута за најбољег главног глумца у мјузиклу или комедији добио за улогу у филму Вук са Вол Стрита. Био је номинован за награде Скрин Гилд (енгл. Screen Guild Awards), Сателит (енгл. Satellite Awards) и за награду BAFTA (енгл. British Academy of Film and Television Arts).
Глумачку каријеру је започео почетком деведесетих година прошлог века наступајући у рекламама и сапуницама као што су Santa Barbara, Parenthood и у ситкому Growing Pains. Прва запаженија филмска улога му је била у филму Дечаков живот из 1993, где му је партнер био Роберт де Ниро. У филму Шта изједа Гилберта Грејпа 1993. из године имао је споредну улогу, а у биографcком филму Кошаркашки дневници из 1995. глумио је зависника Џима Керола. Добија на популарности главном улогом у филму, односно модерној адаптацији истоименог Шекспировог дела, Ромео и Јулија из 1996. у режији База Лурмана. Међународну славу постиже главном улогом у романтичној драми Титаник (1997) режисера Џејмса Камерона, а сам филм је у тадашње време постао филм са највећом зарадом у историји кинематографије. Почетком 21. века критика је хвалила његове перформансе у филмовима попут Ухвати ме ако можеш (2002), Банде Њујорка (2002), Крвави дијамант (2006), Двострука игра (2006), Револуционарни пут (2008), Затворено острво (2010), Почетак (2010), Ђангова освета (2012) и Вук са Вол Стрита (2013).
Власник је продуцентске компаније „Appian Way Productions“. Често сарађује са режисером Мартином Скорсезеом и до сада је глумио у пет Скорсезеових филмова. Као посвећеног филантропа и борца за очување животне средине похвалиле су га организације за заштиту животне средине.
Септембар
уреди
Џенис Лин Џоплин (енгл. Janis Lyn Joplin, Порт Артур, Тексас, 19. јануар 1943 — 4. октобра 1970, Лос Анђелес, САД) била је америчка рок и блуз певачица, текстописац и музички аранжер.
Каријеру је почела раних шездесетих као фолк и блуз певачица по клубовима Сан Франсиска. Светску славу је стекла крајем шездесетих година двадесетог века, као певачица психоделичног есид рок бенда Big Brother and the Holding Company. Касније је наступала и као соло певачица уз пратњу бендова The Kozmic Blues Band и The Full Tilt Boogie Band.
У краткој професионалној каријери која је трајала свега четири године, прославила се бројним хитовима, а неки од највећих су „Down On Me“, „Bye, Bye Baby“, „Piece of My Heart“, „Try (Just A Little Bit Harder“), „Maybe“, „To Love Somebody“, „Mercedes Benz“, „One Night Stand“, „Raise Your Hand“ и „Me and Bobby McGee“. Током каријере објавила је четири студијска албума, од којих је последњи издат постхумно и пет синглова.
Часопис Ролинг стоун уврстио је Џоплинову на 46. место на листи 100 највећих уметника свих времена 2004. године, те на 28. место на листи 100 најбољих певачица свих времена 2008. године. Њена верзија песме Me and my Bobby McGee постхумно је доспела на прво место америчке топ-листе синглова. Године 1995. постхумно је проглашена за члана Куће славних рокенрола у Кливленду, а 2005. додељена јој је и Греми награда за животно дело.
Џенис је имала бунтован и неуобичајен стил типичан за хипи покрет тог времена. Хронични алкохолизам и конзумирање тешких дрога узрок су њене преране смрти. Преминула је 4. октобра 1970. године у хотелској соби у Лос Анђелесу од последица предозирања хероином у 27. години живота.
Октобар
уреди_(Cropped).png)
Марлен Дитрих (нем. Marlene Dietrich; Берлин, 27. децембар 1901 — Париз, 6. мај 1992) је била америчка глумица и певачица, немачког порекла. Филмску каријеру почела је двадесетих година прошлог века, да би за десет година постала једна од најцењенијих и најтраженијих глумица, као и најплаћенија кабаретска играчица на свету. Остварила је запажене улоге у филмовима Плави анђео, Жена за којом се чезне, Шангај експрес, Ђаво је жена и Плава венера, као и у филму Мароко за који је била номинована за Оскара за најбољу главну глумицу.
Марлен је била веома интригантна жена. За њу се везују љубавне афере са Чарлијем Чаплином, Кирком Дагласом, Франком Синатром, Ернестом Хемингвејем, Гаријем Купером, Џоном Вејном, Ремарком и Хамфријем Богартом. Декларисала се као бисексуалка и привлачила огромну пажњу носећи мушко одело. Верује се да је била у вези са Едит Пјаф и Гретом Гарбо.
Дитрихова је прва Немица која је успела да постане звезда у Холивуду и доживела светску славу. Амерички филмски институт је прогласио за једну од највећих филмских звезда свих времена.
Новембар
уреди
Клинт Иствуд (енгл. Clint Eastwood; рођен 31. маја 1930. као Клинтон Иствуд млађи у Сан Франциску) је амерички филмски глумац, композитор, редитељ и продуцент. Иако критичари без изузетка хвале његова скорашња редитељска остварења као што су филмови Девојка од милион долара и Писма са Иво Џиме, Иствуд је много познатији по улогама „чврстих момака“ или антијунака као што су инспектор „Прљави“ Хари Калахан у серији филмова о Прљавом Харију или човек без имена у шпагети-вестернима Серђа Леонеа.
Иствуд је добио два Оскара за најбољег режисера за филмове Неопростиво и Девојка од милион долара.
Децембар
уреди
Мерил Стрип (енгл. Meryl Streep; рођена 22. јуна 1949. у Самиту, Њу Џерзи, САД) је америчка позоришна, филмска и телевизијска глумица. Глумачку каријеру започела је 1971. у позоришној представи „Севиљски плејбој“, а прву филмску улогу добила је 1977. у драми Џулија Фреда Зинемана. Најпознатији филмови у којима је глумила су Ловац на јелене, Жена француског поручника, Моја Африка, Мостови округа Медисон, Ђаво носи Праду и Сумња. За улогу у драми Крамер против Крамера добила је Оскар за најбољу глумицу у споредној улози, а за улоге у филмовима Софијин избор и Челична дама награђена је Оскаром за најбољу глумицу у главној улози.
Осамнаест пута је номинована за награду Оскар (од којих је освојила три), а 27 пута за награду Златни глобус (од којих је освојила седам). Добитница је два Емија, једне канске Златне палме, једног Златног и једног Сребрног медведа, и две награде БАФТА. Пет пута је номинована за награду Греми а једном за награду Тони. Амерички филмски институт јој је 2004. доделио Награду за животно дело.
Мерил Стрип је једна од најбољих и највише награђиваних глумица свих времена, а често се, поред даме Џуди Денч, наводи као најбоља глумица своје генерације. Ту титулу јој је још осамдесетих предвидела легендарна Бети Дејвис.