Џон Вилкс Бут
Џон Вилкс Бут (енгл. John Wilkes Booth; Бел Ер, 10. мај 1838 — Порт Ројал, 26. април 1865) је био познати амерички позоришни глумац који је извршио атентат на председника Сједињених Америчких Држава, Абрахама Линколна у Фордовом позоришту у Вашингтону, 14. априла 1865. Рођен је у познатој глумачкој породици. Његов отац је био Џунијус Брутус Бут (добио име по атентатору на Јулија Цезара, Марку Јунију Бруту) а брат Едвин Бут, који су у то време били чувени по Европи и Америци по свом извођењу Шекспира. И сам Џон Вилкс Бут је шездесетих година 19. века био познат глумац[1]. Био је симпатизер Конфедерације и жесток противник укидања ропства и председника Линколна."[2]
Џон Вилкс Бут | |
|---|---|
 Бут, фотографија из 1865. | |
| Пуно име | Џон Вилкс Бут |
| Датум рођења | 10. мај 1838. |
| Место рођења | Бел Ер, Мериленд, САД |
| Датум смрти | 26. април 1865. (26 год.) |
| Место смрти | Порт Ројал, Вирџинија, САД |
Атентат на Линколна
уредиБут је првобитно намеравао да изврши отмицу Абрахама Линколна и у ту сврху је окупио групу својих истомишљеника, коју су чинили Дејвид Херолд, Џорџ Атзерод, Луис Пауел и Џон Сјуарт који је био агент Конфедерације.[3]
На Велики петак 14. априла 1865. Бут је отишао у Фордово позориште како би покупио пошту. Ту је сазнао да ће те вечери представи Our American Cousin присуствовати председник и прва дама, у друштву генерала Гранта и његове супруге.[4] О томе је обавестио своје саучеснике. Осмислио је план бекства и у ту сврху набавио коња. Одредио је Пауела да убије државног секретара Вилијама Х. Сјуарда а Атзерода да убије потпредседника Ендруа Џонсона. Херолд је био задужен да им помогне при бекству.[5] План да се истом приликом изврши атентат и на генерала Гранта је пропао, јер је Грант на наговор своје супруге одустао од одласка у позориште и уместо тога је те вечери отпутовао у посету рођацима у Њу Џерзи.[6]
Бут је у председничку ложу упао нешто после 22 сата, док је представа била у току, и пуцао Линколну у потиљак.[7] Његово бекство је умало осујетио мајор Хенри Ретбон.[8] Кад се овај бацио на њега, Бут га је убо.[3] Прва дама, Мери Тод Линколн и Ретбонова вереница које су се такође налазиле у ложи су остале неповређене. Приликом бекства Бут је скочио на позорницу и том приликом је подигао нож и наводно узвикнуо „Овако увек са тиранима!“ (лат. Sic semper tyrannis!), која се приписује Бруту.[9][10]
Једино је Бут успео у својој намери те вечери. Пауел је извршио атентат на Сјуарда, али је он, иако тешко рањен, успео да преживи. Атзерод није имао храбрости за атентат на Џонсона, и уместо тога је читаво вече провео у опијању.
Смрт
уреди
Бут је успео да побегне. Стигао је до северне Вирџиније, где се сакрио на Геретовој фарми дувана. Ту га је потера и пронашла 12 дана касније. Његов саучесник, Дејвид Херолд се предао, док је Бут одбио позив да се преда. Војници су због тога запалили амбар у којем се крио.[11][12] Наредник Бостон Корбет је Бута смртно ранио, хицем у врат. Војници су га пренели из запаљеног амбара на веранду куће. Тада је изговорио речи: „Реците мојој мајци да сам умро за отаџбину.“ након чега је убрзо и преминуо.[11][13]
Референце
уреди- ^ Clarke 1996, стр. ix
- ^ „The murderer of Mr. Lincoln” (PDF). The New York Times. 21. 4. 1865.
- ^ а б Toomey 1955, стр. 20
- ^ Goodrich, стр. 37–38
- ^ Townsend, стр. 42–43
- ^ Sheads, Scott & Toomey, Daniel (1997). Baltimore During the Civil War. Linthicum, Md.: Toomey Press. стр. 77–79. ISBN 978-0-9612670-7-0.
- ^ Kauffman, American Brutus, pp. 227.
- ^ Townsend, стр. 8
- ^ Smith, стр. 154
- ^ Goodrich, стр. 97
- ^ а б Smith, стр. 210–213
- ^ Johnson 1914, стр. 35–36
- ^ „John Wilkes Booth's Last Days”. The New York Times. 30. 7. 1896. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 05. 2016. г. Приступљено 1. 2. 2009.
Литература
уреди- Johnson, Byron B. (1914). John Wilkes Booth and Jefferson Davis – a true story of their capture. Boston: The Lincoln & Smith Press. стр. 35—36.
- Sheads, Scott & Toomey, Daniel (1997). Baltimore During the Civil War. Linthicum, Md.: Toomey Press. стр. 77–79. ISBN 978-0-9612670-7-0.
- Stern, Philip Van Doren (1955). The Man Who Killed Lincoln. Garden City, NY: Dolphin. стр. 20. LCCN 99215784.
- Toomey, Daniel Carroll (1983). The Civil War in Maryland. Baltimore, Md.: Toomey Press. стр. 149–151. ISBN 978-0-9612670-0-1.
- Clarke, Asia Booth (1996). Alford, Terry, ур. John Wilkes Booth: A Sister's Memoir. Jackson, Miss.: University Press of Mississippi. стр. ix. ISBN 978-0-87805-883-9.
