Портал:СССР/Хероји Совјетског Савеза

Портал о Совјетском Савезу Главна страна Хероји Совјетског Савеза

Добро пожаловать на Портал Союза Советских Социалистических Республик Херој Совјетског Савеза Медаља Златна звезда симбол Хероја Совјетског Савеза Херој Совјетског Савеза (рус. Герой Советского Союза) је било највише почасно звање у Совјетском Савезу, установљено априла 1934. године. Додељивало се за изузетне заслуге, личне или колективне подвиге у служби совјетске државе и друштва и њиме је одиковано 12.772 особа. Највећи број проглашених хероја одликован је за заслуге током Великог отаџбинског рата, од 1941. до 1945. године. Са добијањем звања Хероја Совјетског Савеза аутоматски се добијао највиши совјетски орден — Орден Лењина и Повеља хероја (грамота). Како би се хероји разликовали од осталих лица одликованих Орденом Лењина, на иницијативу Јосифа Стаљина августа 1939. године је установљана Медаља Златна звезда, која је постала симбол хероја Совјетског Савеза. Одлуке о додели овог признања додељивао је Президијум Врховног Совјета СССР. Први носиоци овог звања били су пилоти — Анатол Лапидевски, Сигмунд Леваневски, Васили Молоков, Николај Каманин, Иван Доронин, Михаил Водопианов и Маврики Слепнев учесници успешног проналажења и спашавања посаде пароброда „Чељускин“, у водама Антарктика, 13. фебруара 1934. године. Прве жена носиоци овог звања биле су такође пилоти — Валентина Гризодубова, Полина Осипенко и Марина Раскова, 2. новембра 1938. године. Такође, за заслуге током Великог отаџбинског рата, овим звањем је награђено и 13 градова Совјетског Савеза, који су добили почасни назив — град-херој. По узору на ово одликовање и у другим социјалистичким земљама била су уведена слична одликовања хероја, а након распада Совјетског Савеза, у већини бивших совјетских република су уведена слична почасна звања, од којих је најпознатије звање Хероја Руске Федерације. Изабрана биографија Хероја Совјетског Савеза Валентина Степановна Гризодубова (рус. Валенти́на Степа́новна Гризоду́бова; Харков, 27. април 1909 — Москва, 28. април 1993), совјетски пилот, учесница једног од рекордних прелета, учесница Великог отаџбинског рата, друштвено-политичка радница Совјетског Савеза, једна од три жене које су 1938. године прве проглашене за Хероје Совјетског Савеза и Херој социјалистичког рада. Рођена је у Харкову 27. априла 1909. године. Њен отац Степан Гризодубов (1884—1965) био је авиоконструктор и пилот и један од пионира руске и совјетске авијације. Када је имала свега две и по године летела је са својим оцем авионом у Харкову, а са 14 година је направила своји први лет на скупу једрилица у Коктебелу. Након завршене основне школе, уписала је Институт за технологију у Харкову, а паралелно је завршила и музичку школу, где је свирала клавир и потом уписала конзерваторијум. Као студент Харковског технолошког института, новембра 1928. године се уписала у Централни аероклуб у Харкову. Завршила је летачки курс од три месеца и након тога, пошто у Харкову није могла да настави с вежбањем летова, напустила је институт и отишла у Тулу где се придружила Друштву за помоћ одбрани, ваздухопловству и хемијској изградњи. Године 1929. је завршила пилотску школу и постала пилот-инструктор. даље... Изабрана фотографија Портал:СССР/3-5 Вишеструки хероји Звање Хероја Совјетског Савеза могло се добити више пута, па је тако 159 особа проглашено за вишеструке хероје. Њих 154 је проглашено за двоструке хероје, тројица за троструке и двојица за четвороструке хероје Совјетског Савеза. Прве особе проглашене за двоструке хероје били су пилоти Сергеј Грицевец и Григориј Кравченко. Троструки хероји Совјетског Савеза: Александар Покришкин Иван Кожедуб Семјон Буђони Четвороструки хероји Совјетског Савеза: Георгиј Жуков Леонид Брежњев Градови хероји Градови—хероји у Совјетском Савезу Лењинград Одеса Севастопољ Волгоград Кијев Брестовска тврђава Москва Керч Новоросијск Минск Тула Мурманск Смоленск