Портал:Бициклизам/Биографија 27
.jpg)
Жак Анкетил (фр. Jacques Anquetil 8. јануар 1934. — 18. новембар 1987.) бивши је француски професионални бициклиста у периоду од 1953. до 1969. године. Рођен је у Мон Сент Ењану, где је живио са родитељима Ернестом и Маријом и братом Филипом. Године 1941. његов отац је одбио да ради за Немце, те му је посао пресушио. Остали чланови породице бавили су се пољопривредом (гајили су јагоде), па им се Анкетилов отац придружио. Преселили су се у село Борге. Анкетил је први бицикл добио са четири године и возио га је двапут дневно, по километар и по. Са 17 година је добио прву дозволу за вожњу бицикла и остао је у бициклизму цео живот. Радио је у фабрици у Сотевилу за 50 франака дневно, али је напустио после 26 дана због неспоразума са шефом око слободног времена за тренинге. Као аматер, победио је на 16 трка.
Године 1952. освојио је национално првенство за аматере и првенство Нормандије за аматере. Анкетил је на Летњим олимпијским играма 1952. освојио бронзану медаљу у екипном хронометру, након чега је почео професионалну каријеру. Први велики успех остварио је 1956. када је поставио нови рекорд на сат времена. Године 1957. освојио је први Тур де Франс, а затим је освојио још четири заредом од 1961. до 1964. Ђиро д’Италију освојио је двапут, а једном је освојио Вуелта а Еспању и тако постао први који је освојио све три гранд тур трке. Анкетил је први освојио Тур де Франс пет пута, први је француски победник Ђиро д’Италије и први је француски бициклиста који је носио жуту мајицу на Тур де Франсу од прве до задње етапе.
Анктил је користио допинг и то није крио. У својој расправи са француским министром, на телевизији је изјавио да само будала може мислити да се Бордо—Париз може возити само са водом. Допинг тестова нису рађени до смрти Тома Симпсона на Тур де Франсу 1967. године. Анкетил је одбио да уради допинг тест након обарања рекорда у вожњи на сат времена исте године јер није хтео да га ради пред публиком већ касније у хотелу.
Током каријере водио је велико ривалство са Ремоном Пулидором. Поделе између навијача биле су велике, Анкетил је супериорно побеђивао, а публика је све више вољела Пулидора, због чега је Анкетил био бесан и задњу трку није хтео да вози у Француској.
Каријеру је завршио 1969. године. Почео је да ради као фармер. Био је и дописник за француски лист Лекип, консултант за канал Европа 1, а касније директор трке Париз—Ница и Тур Медитерана у Канади, те спортски директор Француског тима на светском првенству.
Након завршетка каријере, возио је бицикл само три пута, истакавши да је већ возио довољно. Возио је гран при у Ници, где су старији возачи возили са тренутним бициклистима. Возио је са пријатељем у Нормандији и са ћерком на њеном рођендану. То су била једина три пута да је возио након 1969. године.
Умро је од рака желуца 1987. у сну, а од те године — њему у част — Венсенски велодром се зове „Велодром Жак Анкетил.