Попонац

Попонац или слатковина (Convolvulus arvensis) је вишегодишња зељаста биљка, геофит (G3) с јако развијеним кореновим системом. Стабло од основа разгранато, полегло или обавијајуће око других биљака, дужине преко 1 м. Листови троугласто-издужени, са стреластом основом, целог обода, јако полиморфни, на кратким дршкама. Цветови појединачни, на дугим дршкама у пазуху листова, крупни, хермафродитни и актиноморфни. Перијант двојан и петочлан, круница широко левкаста, беле боје с ружичастим пругама. Плод округласто-јајаста чаура, 5-8 mm дугачка. Семе објајасто, 3-4 mm дужине, тамномрко до црно.

Попонац
Научна класификација
Царство:	Plantae
Кладус:	Tracheophytes
Кладус:	Angiospermae
Кладус:	Eudicotidae
Кладус:	Asterids
Ред:	Solanales
Породица:	Convolvulaceae
Род:	Convolvulus
Врста:	C. arvensis
Биномно име
Convolvulus arvensis L.

Попонац

Размножавање

Размножава се семеном или вегетативно, пупољцима образованим на кореновим избојцима чије резнице имају велику моћ регенерације. Производи 500—600, максимално до 9.800 семена по биљци, маса 1.000 семена износи 5-6 g. Клија и ниче од марта до јесени, оптимално на температури 18-20 °C. Семе одржава клијавост у земљишту до пет година. Цвета и плодоноси од јуна до септембра. Мезоксерофит, хелиофилна и термофилна биљка.

Станиште

Коровско-рудерална врста (KP), врло распрострањена биљка. Чест коров стрних жита, окопавина, воћњака и винограда, усева крмних биљака. Масовно се налази на парлозима, међама, травњацима, рудералним и другим стаништима.

Распрострањење

Распрострањена на целом свету. Припада космополитском флорном елементу (Kom.).

Литература

• Боривоје Шинжар, Васкрсија Јањић Београд 1995. Коровске биљке