Пожешко-косјерићки каменоресци

Пожешко-косјерићки каменоресци потичу из насеља некадашње кнежине Ужичка Црна Гора, која се касније разделила Пожешки и Црногорски срез. Стварали су на линији Субјел-Каблар и делу ужичког краја који је у прошлости „налегао” на Руднички округ.[1]

Пожешки каменоресци

уреди

Каменорезачка фамилија Павловић

уреди

Каменорезачка фамилија Јанковић

уреди

Мање познати мајстори

уреди

Крајем 19. века, па до Првог светског рата активан је био Пантелија Драгутиновић из Каленића. На споменицима се потписивао као члан Народне радикалне странке.[1]

Косјерићки каменоресци

уреди

Најстарији и веома изворни каменорезац Сретен Бошковић из Мушића потписивао се на својим рукорадима између 1851. и 1871. године.[1]

Светозар Остојић из Мушића споменике је клесао у периоду од Баканских до Другог светског рата.[2]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  2. ^ Деспотовић, Милијан (2021). Живе камене душе : (крајпуташи у Црногорском срезу). Косјерић: Удружење потомака ратника 1912-1920 генерал "Љубомир Марић". ISBN 978-86-915397-4-0. 

Литература

уреди
  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 
  • Деспотовић, Милијан (2021). Живе камене душе : (крајпуташи у Црногорском срезу). Косјерић: Удружење потомака ратника 1912-1920 генерал "Љубомир Марић". ISBN 978-86-915397-4-0.