Подручје око Доситејевог лицеја

Подручје око Доситејевог лицеја је део старог Београда на Дунавској падини у границама некадашње вароши у Шанцу. Као просторно културно-историјска целина има статус културног добра од изузетног значаја и један је од најстаријих и најзначајнијих градских простора у Београду, чије је језгро формирано крајем 18. и почетком 19. века.

Насловна, С.Неговановић

Положај

Изглед из 1928.године, документација Завода

Обухвата пет блокова на општини Стари град, између улица Краља Петра, Господар Јованове, Капетан Мишине, Симине, Кнегиње Љубице, Браће Југовића, Студентског трга и улице Змаја од Ноћаја. У овој законом заштићеној целини до данас су сачувани првобитни регулациони правци и објекти изузетне урбанистичке, архитектонске и културно-историјске вредности. За неке од њих везано је настајање и деловање најзначајнијих установа у Србији из времена Првог српског устанка, Правитељствујушчег совјета, као прве устаничке владе и Велике школе, као прве више просветне установе. За те објекте везана су и имена изузетних личности српске историје и културе, просветитеља Доситеја Обрадовића и Вука Стефановића Караџића. Првобитне комуникације наслеђене у правцима протезања улица, својим називима везане су за имена изузетно важних историјских личности из ослободилачких борби српског народа: Стојана Чупића („Змаја од Ноћаја“), Филипа Вишњића, Ивана Југовића, Јеврема и Јована Обреновића, Симе Нешића и Мише Анастасијевића.

„Подручје око Доситејевог лицеја“ утврђено је за културно добро 1989. године, а 1990. за културно добро од изузетног значаја. Поред ових пет блокова још два градска блока између улица Змаја од Ноћаја, Цара Уроша, Господар Јованове и Краља Петра су утврђена за културно добро 1999. године и они чине заштићену околину просторне културно-историјске целине „Подручја око Доситејевог лицеја“.

Испод једног дела средишње зоне Београда, тако и испод ове градске целине налази се археолошки локалитет римске културе, цивилног насеља и некрополе „Античког Сингидунума“, настајао у периоду од 2. до 4. века, а који је такође културно добро још од 1964. године.

Архитектонски фонд седам блокова ове целине одликује стилска и висинска разноликост, неуједначеност и контраст. Очувани су примери исламске архитектуре, оријентално-балканске, све до прелазних примера балканске ка европској архитектури, затим примери монументалних кућа у стиловима неокласицизма (академизма), романтизма, међуратног модернизма и објеката савремене архитектуре. Ретке приземне и једноспратне куће дочаравају некадашњи амбијент старе београдске вароши, док бројније академски и модернистички обликоване претежно четвороспратнице указују на изузетан развој Београда између два светска рата. У мањем броју вишеспратни објекти савремене архитектуре настали у распону од седме и осме деценије 20. века све до почетка 21-ог, у снажном су стилском и висинском контрасту према најраније изграђеним приземним кућама. У оквиру ове просторне културно-историјске целине и њене заштићене околине одређени објекти су због свог великог значаја и појединачно утврђени за споменике културе, а груписани су у највећем броју дуж Господар Јевремове улице, која је сачувала трасу једног од важнијих путева из времена антике и средњег века.

Засебни споменици културе

Бајракли џамија

Изгледи, џамија, С. Неговановић

Главни чланак: Бајракли џамија у Београду

Бајракли џамија у Господар Јевремовој 11 изграђена је у раздобљу између 1660. и 1688. године, као задужбина султана Сулејмана II. Представља једини сачувани објекат турске верске архитектуре у Београду. Назив датира од осамдесетих година 18. века, када је на џамији био истицан барјак као знак за почетак молитве у свим варошким џамијама. За време аустријске владавине 1717-1739. године била је претворена у католичку цркву, а са повратком Турака обновљена у џамију. Унутрашња декорација је веома скромна. Отвори на грађевини завршавају се карактеристичним преломљеним луцима. Џамија је утврђена за споменик културе 1946, а 1979. године за културно добро од великог значаја.

Велика школа Ивана Југовића

Главни чланак: Велика школа Ивана Југовића

Главни чланак: Вуков и Доситејев музеј

Господар Јевремова 22, С.Неговановић

У првобитној згради Велике школе у дворишној згради Господар Јевремове 22, која је изграђена у другој половини 18. века, свечаном беседом Доситеја Обрадовића 1808. године отворена је Велика школа, прва виша просветна установа у Србији. Њен оснивач и први професор био је Иван Југовић, писар и секретар Правитељствујушчег совјета, устанички дипломата и министар просвете после Доситеја Обрадовића. Улична зграда је зидана 1862. године и везана је за историју сукоба Срба и Турака.

Зграда Доситејевог лицеја у Господар Јевремовој 21 изграђена између 1739. и 1789. године један је од најстаријих објеката стамбене намене у Београду. Налази се у средишту ове целине, која је по њој и добила назив. Грађевина је задржала одлике оријентално-балканске архитектуре са еркерима на спрату и специфичном обрадом фасаде. Грађена је у дрвеној (бондручној) конструкцији са испуном од опеке у кречном малтеру, а покривена ћерамидом.

Почетком 19. века јој је додата и споредна просторија оџаклија. Кућа која је ограђена зиданом оградом, најверније дочарава амбијент тог времена и висок друштвени положај власника. Представља највиши степен градитељске културе богатијег слоја турског становништва после завршених аустро-турских ратова, а пред почетак оружаних устанака српског становништва. У овој згради је између 1809. и 1813. године наставила са радом Велика школа професора Ивана Југовића. Данас се у њој налази Музеј Вука и Доситеја

Божићева кућа

Божићева кућа, С.Неговановић

Главни чланак: Божићева кућа у Београду

Божићева кућа у Господар Јевремовој 19 из краја 18. века представља значајан објекат оријентално-балканске архитектуре, обликован у реконструкцији 1836. године. Служила је као кућа Милоја Г. Божића, трговца и пословног сарадника кнеза Милоша Обреновића, који је завршио Велику школу. Има наткривен улаз (портик), а у на супротној страни у задњем делу куће карактеристичну истурену нишу. Од треће деценије 20. века кућа је једно време била стан и атеље вајара Томe Росандића, а касније се звала „Уметничка кућа“ у којој је становало и радило више познатих уметника. Од 1955. године у њој се налази Музеј позоришне уметности. Кућа је утврђена за споменик културе 1946. године, а 1979. за споменик културе од великог значаја.

Турбе шеих Мустафе

Главни чланак: Шејх-Мустафино турбе (Београд)

Турбе Шеих Мустафе, С.Неговановић

Турбе шеих Мустафе у Вишњићевој 1 из 1783. године и подрумски зидови суседне зграде једини су остаци ограђеног комплекса исламске Текије (манастира дервишког монашког реда) хаџи шеиха Мухамеда из средине 17. века.

У овој приземној згради која је порушена 1892. године, између 1808. и 1813. године заседала је прва устаничка влада Србије, Правитељствујушчи совјет српски, а краће време је у њој становао и Доситеј Обрадовић, велики српски писац и просветитељ, члан Совјета и први његов министар просвете. У турбету је најпре био гроб шеиха текије, Мустафе из садијског дервишког реда, а касније су ту сахрањена још двојица текијских старешина.Турбе шеих Мустафе је 1948. године утврђено за споменик културе, а 1979. за културно добро од великог значаја.

Кућа вајара Драгомира Арамбашића

Главни чланак: Кућа вајара Драгомира Арамбашића

Кућа Драгомира Арамбашића, С.Неговановић

Кућа вајара Драгомира Арамбашића у дворишту Господар Јевремове 20, изграђена је 1906. године по пројекту истакнутог архитекте Бранка Таназевића.

Изведена је у стилу академизма, али са елементима сецесије у декорацији и обради фасаде. Налази се у непосредној близини претходно наведених најстаријих објеката целине и представља модерну архитектуру на почетку 20. века и у самом језгру ове целине показује континуитет развоја београдске архитектуре и њене трансформације из оријентално-балканске ка европској вароши. Данас се кућа користи као део дечјег вртића „Лептирић“. Утврђена је за споменик културе 1987. године.

Приземне куће у Господар Јевремовој 24, Вишњићевој 2, 2а и 2б, Симиној 1, 3, 5 и 7 иако су настајале у различитим временима имају заједничку вредност у очувању амбијента старог Београда и повезивању свих грађевинских слојева ове заштићене целине. Од објеката који су некада постојали на овом простору не треба заборавити Кизлар-агину џамију (зграду турске полиције) на месту зграде у Браће Југовића 12 из краја 16. и почетка 17. века, кућу Узун Мирка Апостоловића на месту испод Текије у Вишњићевој улици из 19. века, џамију хаџи Мустафе Чебеџије на месту Господар Јевремове 31 из 16. века, кућу у Косачиној бр.1 на месту Господар Јевремове 15, Хаџи Риџалов конак из краја 18. века на чијем је месту касније у 19. веку била подигнута велика приземна зграда у којој је радила градска полиција одн. Управа града Београда, у којој је био и чувени затвор Главњача. зграда се налазила на месту данашњег Природно-математичког факултета. Сачувани објекти, због вишеслојног значаја, архитектонско-урбанистичких квалитета и старине спадају у највредније споменике Београда и Србије.

У оквиру ових седам блокова просторне културно-историјске целине и њене заштићене околине налазе се између осталих и зграде Галерије фресака, Јеврејског историјског музеја, основне школе „Мика Петровић Алас“ и хотела „Ројал“.

Галерија

• 
  Ентеријер, диванхана, С.Неговановић
• 
  Основе, пресек текије, по плановима инжењера Чуковића, документација Завода
• 
  Спомен плоча на месту Текије, С.Неговановић
• 
  Спомен плоча Велика школа, С.Неговановић
• 
  Цртеж уличне фасаде, документација Завода
• 
  Београд око Бајракли џамије, 1895, М.Јовановић, Музеј града Београда

Литература

• А.Гавриловић, Београдска Велика школа 1808-1813, Београд 1902.
• М.С.Петровић, Београд пре сто година, Београд 1930.
• Л.Арсенијевић Баталака, Велика школа, у Стари Београд из путописа и мемоара, Београд 1951.
• Коста Н.Христић, Велика школа седамдесетих година, у Стари Београд из путописа и мемоара, Београд 1951.
• Д.М.Јовановић, Из недавне прошлости Београда, Годишњак Музеја града III, Београд 1956.
• Београд у XIX веку, Музеј града Београда, каталози изложби, књ. 5, 1967.
• Београд у сећањима, СКЗ, Београд 1983.
• Ж.Ђорђевић, Чукур-чесма 1862, Београд 1983.
• Љ.Чубрић, Музеј Вука и Доситеја, Београд 1994.
• Историја Београда, САНУ, Балканолошки институт, Посебна издања, књ. 62, 1995.
• М.Илић Агапова, Илустрована историја Београда, Београд 2002.
• М.Гордић, Велика школа 1808 – 1813, Београд 2004.
• М.Ђ.Милићевић, Топографске белешке, у: Стари Београд – путописи из XIX века, Београд 2005.
• С. и Д.Вицић, Поздрав из Београда 1895 – 1941, књ. 1, Београд 2008.
• Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда

Спољашње везе

• „Подручје око Доситејевог лицеја — Споменици културе у Србији”. САНУ.