Шејх-Мустафино турбе (Београд)
Шејх-Мустафино турбе је турбе (маузолеј) у Вишњићевој улици у Београду. Подигнуто је 1783. године и било је у саставу текије (исламске богомоље у којој се дервиши окупљају, бораве и врше верске обреде). Облик турбета потиче из предисламског времена и подсећа на тадашњи шатор. Шејх Мустафа је дервиш који је сахрањен у турбету.
| Шејх-Мустафино турбе (Београд) | |
|---|---|
 Шејх-Мустафино турбе | |
| Опште информације | |
| Место | Београд |
| Општина | Стари град |
| Држава |  Србија |
| Координате | 44° 49′ 13″ С; 20° 27′ 30″ И / 44.82016° С; 20.45820° И |
| Време настанка | 1783. |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
| beogradskonasledje | |
Обновљено је 2013. године.[1] Од 2015. доступан је посетиоцима у оквиру Ноћи музеја.[2]
Текија
уредиШејх-Мустафино турбе посвећено је Мустафи Багдађанину, старешини Хаџи-шејх Мухамедове текије у којој су се окупљали дервиши моћног реда Кадири. Налазила се на углу данашњег Студентског трга и Вишњићеве улице што знамо на основу уцртаног плана једног аустријског официра. Постоји сачувана њена фотографија те се зна како је изгледала. Сачињавали су је зграда текије (главна зграда) и турбе на гробу хаџи-шеиха Мустафе, дервиша који је једно време био старешина ове текије. Зграда текије је имала правоугаону основу. Дужом страном била је окренута тргу, са којег се видела као приземна, док је због терена у паду из дворишта била једноспратна.[3] Текија је у српском устанку 1804–1813. године једно време служила као седиште Правитељствујушчег совјета, највише извршне власти новостворене државе. У њој је 1811. године умро Доситеј Обрадовић.[4]
Турбе
уредиПо обичају, значајније старешине реда сахрањиване су у двориштима својих текија, па је тако, по наређењу Хисни-ефендије, везировог заменика у Београду, подигнуто турбе на гробу шејх-Мустафе Багдађанина. У натпису Шејх-Мустафиног турбета који је 1783. године подигао дефтердар Хусни Јусуф, пише да је Шејх-Мустафа био садија, односно припадник садијског тариката или дервишког реда.[5] У каменој плочи изнад улаза урезан је натпис на турском језику са подацима о оснивачу турбета, његовим побудама и о датуму подизања. Турбе има шестоугаону основу над којом се уздиже такође шестоугаони тамбур који носи куполу кружне основе. Озидано је каменом. Камени оквир портала и подеони венци су профилисани. Унутрашњост је украшена записима из Курана. На средини просторије налази се покривен саркофаг који обележава сам гроб (или гробове). У турбету су сахрањена још два дервиша: Оросанли Мехмед-бабе и Хатенћели шеф Хаџи Омер-бабе.[6]
Галерија слика
уреди-
Турбе пре реконструкције -
Унутрашњост турбета -
Табла на турбету -
Натпис на турбету -
Натпис на турбету -
Кров -
Спољна фасада -
Спољна фасада -
Спољна фасада -
Гроб Хамдије Јусуфспахића поред турбета
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Турбе шејх Мустафе у новом руху („Вечерње новости“, 4. октобар 2013)
- ^ Шејх Мустафино турбе биће отворено у Ноћи музеја („Политика“, 21. мај 2016)
- ^ Vujović, Branko (2003). Beograd u prošlosti i sadašnjosti. Beograd: Draganić. ISBN 978-86-441-0014-0.
- ^ „Турбе шеих Мустафе, Вишњићева 1”. beogradskonasledje. Приступљено 27. 9. 2018.
- ^ „Sejh Mustafino Turbe”. elmundosefarad. Приступљено 27. 9. 2018.
- ^ Vujović, Branko (2003). Beograd : kulturna riznica. Beograd: Idea. ISBN 978-86-7547-053-3.
Литература
уреди- Здравковић, Иван (1964). Избор грађе за проучавање споменика исламске архитектуре у Југославији. Београд: Југословенски институт за заштиту споменика културе, (Београд : Београдски графички завод). COBISS.SR 43669767 COBISS.RS 43669767 COBISS.BH 7178246
- Kukavica, Edin Urjan (2012). „Džamije i tekije u Beogradu”. Behar. 107: 31—36. Приступљено 27. 9. 2018.
- Туцић, Хајна (2008). Подручје око Доситејевог лицеја [каталог] (PDF). Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда, (Београд : Раковић). COBISS.SR 154671116
