Планков закон

Планков закон је једначина која нам каже колики је интензитет електромагнетног зрачења црног тијела у зависности од температуре и фреквенције, односно таласне дужине. Написао ју је Макс Планк 1901.

Планков закон изражен преко фреквенције :

I(\nu ,T)={\frac {2h\nu ^{3}}{c^{2}}}{\frac {1}{e^{\frac {h\nu }{kT}}-1}}

исти закон изражен преко таласне дужине :

I(\lambda ,T)={\frac {2hc^{2}}{\lambda ^{5}}}{\frac {1}{e^{\frac {hc}{\lambda kT}}-1}}

Симбол	Значење	SI јединице
$I\,$	Енергија по квадратном метру по просторном углу (стерадијан) у секунди по метру	J•s^-1•m^-2•sr^-1•m^-1
$\nu \,$	фреквенција	херц
$\lambda \,$	таласна дужина	метар
$T\,$	температура црног тијела	келвин
$h\,$	Планкова константа	џула по херцу
$c\,$	брзина светлости	метарa у секунди
$e\,$	база природног логаритма, 2.718281...	без димензије
$k\,$	Болцманова константа	џула по келвину