Бели зец
Бели зец или алпски зец или планински зец (лат. Lepus timidus) је сисар из реда двозубаца (Lagomorpha) и породице зечева (Leporidae).
| Бели зец | |
|---|---|
| |
| Препарирани бели зец у зимском крзну | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | L. timidus
|
| Биномно име | |
| Lepus timidus Linnaeus, 1758
| |
| |
| Ареал белог зеца
аутохтон
пренет
| |
Опис
уреди
Бели зец је крупна врста и мало је ситнији од европског зеца. Достиже дужину од 45 до 65 cm, дужину репа од 4 до 8 cm и тежину од 2 до 5,3 килограма. Женке су мало теже од мужјака.[2] У току лета крзно му је смеђе боје, а у току зиме беле боје (код већине популација). Реп остаје потпуно бео током целе године, по чему се разликује од европског зеца. Подврста ирски бели зец (Lepus timidus hibernicus) остаје смеђ током целе године. Код неких јединки ирске подврсте јавља се тамносива боја на горњој површини репа.
Распрострањење
уредиВрста има станиште северном делу Евроазије, у Аустрији, Белорусији, Естонији, Ирској, Италији, Јапану, Казахстану, Кини, Летонији, Литванији, Лихтенштајну, Монголији, Немачкој, Норвешкој, Пољској, Русији, Словенији, Уједињеном Краљевству, Украјини, Финској, Француској и Шведској.[3]
Популациони тренд је за ову врсту непознат.[3]
Станиште
уредиБели зец (Lepus timidus) насељава поларне, планинске крајеве, тундре, тајге, језера на чијим обалама расте трска у степама.[3]
Угроженост
уредиОва врста није угрожена, и наведена је као последња брига јер има широко распрострањење.[3]
Референце
уреди- ^ Lepus timidus База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
- ^ Macdonald, D.W.; Barrett , P. (1993). Mammals of Europe.
- ^ а б в г Црвена листа (језик: енглески)
Литература
уреди- Macdonald, D. W.; Barrett , P. (1993). Mammals of Europe. New Jersey: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-09160-0.
- IUCN црвена листа угрожених врста, детаљнији подаци о врсти (језик: енглески)
Спољашње везе
уреди
