Планиметријска импеданса
Планиметријска импеданса (ПИ) је метода која омогућава процену у реалном времену растегљивост лумена и геометријских промена у различитим деловима гастроинтестиналног тракта, као одговор на примењени притисак.[1]
У овој методи сонда која се постављена на катетер, прекривен балоном, поставља се током редовне ендоскопије у гастроинтестинални тракт и надувава се до унапред одређених притисака. Током надувавања, сензори притиска дуж балона мере интралуминални притисак и површину попречног пресека унутар гастроинтестиналног лумена или сфинктера. Мерења се користе за израчунавање индекса растегљивости (mm²/mmHg) или усклађености процењене површине.[1]
Најновија генерација сонди може да прикаже резултате мерења у виду графичкког обрасца контрактилности једњака у реалном времену.
Примена
уредиПланиметријска импеданса се користи у различитим гастроинтестиналним стањима, посебно оним у једњаку. Ова техника се може користити за процену ахалазије и може пружити корисне дијагностичке информације када манометрија високе резолуције није дијагностичка или ако пацијент не може да толерише манометрију.
Новије смернице препоручују употребу ПИ у дијагнози и лечењу ахалазије.[2][3] Поред тога, код пацијената који су подвргнути интервенцијама због ахалазије (нпр. операција, перорална ендоскопска миотомија), мерење растегљивости езофагогастричног споја током и после интервенције прецизно мери клинички одговор на интервенције и може помоћи у даљем вођењу терапије.
Друга потенцијална употреба ПИ је у дијагнози и лечењу еозинофилног езофагитиса. Претходне студије су показале смањену растегљивост једњака код пацијената са еозинофилним езофагитисом[4] код којих је фиброза једњака довела до статичких или минималних промена у мерењу површине попречног пресека упркос повећању притиска и запремине балона. Мерење растегљивости једњака може показати сужење лумена које се не види конвенционалном ендоскопијом и веома сугерише на еозинофилни езофагитис.
Примена ПИ је проучавана и у процени гастроинтестиналних поремећаја, укључујући гастроезофагеалну рефлуксну болест (ГЕРБ) и хијатус хернију, и у постхируршким условима, укључујући баријатријску хирургију и фундопликацију.[1]
Додатне студије су процениле његову улогу у поремећајима пилоруса желуца (посебно код пацијената са гастропарезом) и болестима аналног сфинкте
Свеукупна корист и специфична улога ПИ у дијагностици и терапији није сасвим сагледана и захтева даље проучавање.[1]
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ а б в г „Impedance Planimetry - Gastrointestinal Disorders”. MSD Manual Professional Edition (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-12.
- ^ Gyawali, C. Prakash; Carlson, Dustin A.; Chen, Joan W.; Patel, Amit; Wong, Robert J.; Yadlapati, Rena H. (2020). „ACG Clinical Guidelines: Clinical Use of Esophageal Physiologic Testing”. American Journal of Gastroenterology (на језику: енглески). 115 (9): 1412—1428. ISSN 0002-9270. PMC 9468980
. PMID 32769426. doi:10.14309/ajg.0000000000000734.
- ^ Hirano, Ikuo; Pandolfino, John E.; Boeckxstaens, Guy E. (2017). „Functional Lumen Imaging Probe for the Management of Esophageal Disorders: Expert Review From the Clinical Practice Updates Committee of the AGA Institute”. Clinical Gastroenterology and Hepatology (на језику: енглески). 15 (3): 325—334. PMC 5757507 . PMID 28212976. doi:10.1016/j.cgh.2016.10.022.
- ^ Carlson, D. A.; Lin, Z.; Hirano, I.; Gonsalves, N.; Zalewski, A.; Pandolfino, J. E. (2016). „Evaluation of esophageal distensibility in eosinophilic esophagitis: an update and comparison of functional lumen imaging probe analytic methods”. Neurogastroenterology & Motility (на језику: енглески). 28 (12): 1844—1853. ISSN 1350-1925. PMC 5125848 . PMID 27311807. doi:10.1111/nmo.12888.
Спољашње везе
уреди | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
