Ахалазија
Ахалазија, кардиоспазам или дисинергија једњака представља дифузни моторни поремећај, који се карактерише ослабљеном перисталтиком и немогућношћу релаксације доњег дела једњака.[1] Јавља се код оба пола (чешће код мушкараца) између 30. и 60. године живота.[2]
| Ахалазија | |
|---|---|
| Латински | Achalasia |
 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | гастроентерологија, general surgery, Плеуректомија |
| МКБ-10 | K22.0 |
| МКБ-9-CM | 530.0 |
| OMIM | 200400 |
| DiseasesDB | 72 |
| MedlinePlus | 000267 |
| eMedicine | radio/6 med/16 |
| Patient UK | [https://patient.info/doctor/achalasia-pro achalasia-pro Ахалазија] |
| MeSH | C06.405.117.119.500.432 |
Етиологија
уредиПромене настају услед поремећаја неуро-мишићног апарата, односно недостатка влакана Аербаховог нервног плексуса (сплета нерава) у мишићном слоју зида једњака.[3][2] Сматра се да денервацију Аербаховог сплета узрокују различити фактори: вируси, бактерије, паразити, токсичне материје, метаболички поремећаји, оштећења нервних влакана у току оперативних захвата и сл.[1]
Клиничка слика
уредиПарасимпатичка влакна која имају релаксирајућу улогу у пределу доњег сфинктера једњака недостају, и тај део не може да се нормално отвара за време проласка хране кроз једњак. Болест веома често настаје нагло са појавом дисфагије (поремећаја гутања), било после стресних ситуација или у току акутних болести горњих респираторних путева. У почетку се дисфагија јавља током уношења чврсте (недовољно сажвакане) хране, а касније и код уношења кашасте и течне хране и напитака. Тегобе временом постају све израженије и болесници да би прогутали храну узимају у току оброка све већу количину течности. У каснијој фази болести долази до дилатације (ширења) једњака и успоравања транзита кроз њега, што доводи до појаве повраћања, руминације (преживања), осећаја лошег задаха из уста, преливања хране у душник и усну дупљу, као и појаве аспирационих бронхопнеумонија и губитка телесне тежине. Бол у грудном кошу (невезан за кардиоваскуларна обољења) настаје после уношења обилних оброка и престаје када се једњак испразни.[1]
Компликације
уредиКао компликације основне болести могу да се јаве: застојни езофагитис (упала једњака), ерозије, улцерације, стварање дивертикула (џепастих проширења), перфорације зида, а најтежа компликација је малигно обољење једњака.[1]
Дијагноза
уредиДијагноза ахалазије се поставља на основу анамнезе, радиоскопије и радиографије, ендоскопије и хистолошког налаза.
Лечење
уредиПримена нитрата са дуготрајним дејством или блокатора калцијумових канала смањује притисак доњег сфинктера једњака и побољшава пролаз хране. У употреби су и различити пнеуматски дилататори којима се постижу задовољавајући резултати. Дијететски режим (чести и мањи оброци од течно кашасте хране без јаких зачина) смањују иритабилну улогу и спорије долази до ерозивних промена. Хируршко лечење има дуготрајнији ефекат,[1] а потпуно излечење се постиже Хелеровом кардиомиотомијом или дилатацијом једњака балоном.[4][5]
Референце
уреди- ^ а б в г д „Ахалазија једњака”. Архивирано из оригинала 16. 12. 2007. г. Приступљено 21. 12. 2007.
- ^ а б „Кардиоспазам”. Архивирано из оригинала 2. 12. 2017. г. Приступљено 21. 12. 2007.
- ^ Hong SJ, Bhargava V, Jiang Y, DeBoer D, Mittal RK. A unique esophageal motor pattern that involves longitudinal muscles is responsible for emptying in achalasia esophagus. Gastroenterology. 2010; 139:102-11
- ^ „Ахалазија”. Архивирано из оригинала 15. 01. 2008. г. Приступљено 21. 12. 2007.
- ^ „Клинички центар Бања Лука”. Приступљено 21. 12. 2007.[мртва веза]
Спољашње везе
уреди- Пружање помоћи, подршка и едукација особа оболелих од ахалазије Архивирано на сајту Wayback Machine (1. новембар 2018) (језик: енглески)
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
