Пећински лав
Пећински лав (лат. Panthera spelaea), знан још као степски лав, изумрла је врста из породице мачака, која је позната преко фосилних остатака и праисторијских цртежа на зидовима пећина насталих током средњег Плеистоцена и раног Холоцена. Најстарији фосили су откривени у Јакутији и стари су најмање 62.400 година, а изумро је пре око 13.000 година.[1]
Пећински лав Временски распон: Плеистоцен до рани Холоцен
средњи | |
---|---|
илустрација изгледа пећинског лава | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Mammalia |
Ред: | Carnivora |
Подред: | Feliformia |
Породица: | Felidae |
Род: | Panthera |
Врста: | †P. spelaea
|
Биномно име | |
†Panthera spelaea Goldfuss, 1810
| |
распрострањеност врсте
| |
Синоними | |
синоними врсте:
|
Филогенетска анализа фосилизованих костију пећинског лава је показала да се он значајно генетски разликује од савременог лава (Panthera leo), врсте која насељава Африку и Азију.[2]
Опис физичког изгледа
уредиПећински лав је једна од највећих познатиx врста лава. Код костура одраслог мужјака, пронађеног у близини града Зигсдорфа у Њемачкој 1985. године, је измјерено да је био висок у раменима око 1,2 метра и дуг 2,1 m (не рачунајући реп). Овај костур је упоређен и са осталим фосилима примјерцима ове врсте, што је на крају довело до закључка да је ова врста за 8 до 10% већа од данашњих подврста лава, али зато мања од европског пећинског лава (Panthera leo fossilis) и америчког лава (Panthera atrox).[3] Пећински лавови су нам познати и преко пећинских цртежа, глинених фигурица и резбарија у слоновачи. Ове представе нам показују да су пећински лавови имали заобљене, избочене уши, чупаве репове, евентуално блиједе пруге на леђима налик онима код тигра, а поједини примјерци су имали набрани оковратник или примитивну гриву око врата, што нам говори да се радило о мужјацима ове врсте (што указује да је код ове врсте, као и код данашњих лавова, постојао полни диморфизам).
Класификација
уредиПрема неким изворима пећински лав (Panthera spelaea) је класификован као подврста лава и имао је научно име Panthera leo spelaea.[4][5][6][2] Међутим, према резултатима морфолошких студија разликује се од њега у кранијалној и денталној анатомији, из чега произилази да пећински лав (Panthera spelaea) оправдано има статус врсте.[7][8] Резултати филогенетских студија такође иду у прилог овом закључку.[9][10][11]
Један аутор је сматрао да је пећински лав сроднији тигру него лаву, на основу поређења облика лобање, и предложио је научно име Panthera tigris spelaea.[12]
Еволуција
уредиPanthera spelaea је еволуирао од P. l. fossilis, који се први пут у Евроазији појавио пре око 700.000 година.[2] За фосиле P. spelaea откривене у Пољској утврђено је да су стари између 109.000 и 57.000 година.[13] У Евроазији пећински лав је изумро пре 14.900-14.100 година, а у Берингији пре 13.800-13.300 година.[1]
Анализом митохондријалне ДНК (узорци су узети из фосилизованих костију) утврђено је да су амерички лав (P. atrox) и пећински лав (P. spelaea) сестрински таксони, и да је амерички лав настао од једне групе пећинских лавова (P. spelaea) која је остала изолована на северноамеричком континенту пре 340.000 година.[10]
Филогенија
уредиДоље приказани кладограм представља филогенетске везе врсте пећински лав са осталим представницима рода Panthera.[11]
Pantherinae |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Понашање
уредиОви активни месождери су се хранили великим биљождерима из њиховог времена, што укључује: јелене (црвени јелен, ирвас, лос, срна, и изумрли ирски јелен (или Мегалоцерос како иначе називају ову врсту)), европске бизоне, турове, дивље коње и вунасте носороге. Такође се хранио и озљеђеним, старим или младим вунастим мамутима[14]. Свој плијен су убијали моћним угризом и оштрим зубима на предјелу врата[15]. На неким пећинским цртежима пећински лавови су приказани како лове у чопору, што нам говори да су ови лавови ловили на сличан начин као данашње врсте гдје су у лов углавном ишле женке. Узорак анализе изотопа у колагену извађеном из кости пећинског лава нам говори да су ирваси и младунци пећински медвједа били чести у исхрани популације пећински лавова са сјеверозапада Европе[16][17]. Велика промјена у исхрани пећински лавова се десила након нестанка пећински хијена из околиша[17]. Чини се да је нагли пораст лова на ирвасе до саме тачке изумирања, од стране пећински лавова изазвао нестанак ове подврсте лава са подручја која је настањивао[17].
Распрострањеност и станиште
уредиПећински лав је живио од средњег Плеистоцена до раног Холоцена и настањивао подручје Европе (од Велике Британије, Њемачке и Шпаније[18] па до источне Европе и Балкана), Азије (Русија и Туркестан)[19] и сјеверозапада Сјеверне Америке (Аљаска и Јукон).
Пећински лав је добио своје име по томе јер су остаци ове подврсте проналажени у великим количина у пећинама[14]. Углавном је настањивао травнате равнице и шуме[20], гдје су средње велики биљоједи обитавали. Фосилни отисци ови лавова, који се могу пронаћи уз отиске ирваса, нам говоре да су ови лавови настањивали и подручја са субполарном климом. Присуство костура одрасли примјерака ови лавова у јазбинама које су некоћ користили пећински медвједи нам указује на то да су пећински лавови понекад ловили и убијали пећинске медвједе док су били у фази зимске хибернације. Један број ови костура нам указује да су неки примјерци страдали у покушају да савладају медвједа[21].
Фосили
уреди-
цјели костур пећинског лава изложена у Бечу
-
костур пећинског лава изложен у Загребачком зоолошком врту
-
цјела лубања пећинског лава изложена у природословном музеју у Тулузу
-
цјела лубања пећинског лава из Француске
-
лубања пећинског лава ископана у близини мјеста Крејфорд (Бексли)
-
кости пећинског лава пронађене у јами Вртаре Мале у Драмљу, изложене у Хрватском природословном музеју
-
илустрација костура пећинског лава из 1896. године
-
лубања пећинског лава у изложена у природословном музеју у Штутгарту
-
цјела лубања пећинског лава изложена у природословном музеју у Брну
-
кости пећинског лава изложене у природословном музеју у Фиренци
-
цјела лубања пећинског лава изложена у природословном музеју у Верони
-
костур пећинског лава изложена на локалитету гдје је пронађен уз кости други животиња
Пећински цртежи и фигурице пећинског лава
уреди-
реплика цртежа женке пећинског лава са зида пећине Чаувет у Француској, изложена у музеју у Брну
-
илустрација цртежа пећински лавова са зида Мачије коморе у пећини Ласко у Француској
-
илустрација цртежа пећинског лава, вунастог мамута, дивљег коња и пећинског медвједа са зида пећине Лес Кобарелес у близини града Дордоња у Француској
-
реплика цртежа пећинског лава изложена у Природословном музеју у Њујорку
-
фигурица човјека са главом пећинског лава из Њемачке, израђена прије 44.000 година
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б Stuart, A. J., Lister, A. M. (2011). „Extinction chronology of the cave lion Panthera spelaea”. Quaternary Science Reviews. 30 (17): 2329—2340. doi:10.1016/j.quascirev.2010.04.023.
- ^ а б в Burger, J.; Rosendahl, W.; Loreille, O.; Hemmer, H.; Eriksson, T.; Götherström, A.; Hiller, J.; Collins, M. J.; Wess, T.; Alt, K. W. (2004). „Molecular phylogeny of the extinct cave lion Panthera leo spelaea”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 30 (3): 841—849. PMID 15012963. doi:10.1016/j.ympev.2003.07.020. Приступљено 17. 12. 2011.
- ^ W. v. Koenigswald: Lebendige Eiszeit. Theiss-Verlag. 2002. ISBN 978-3-8062-1734-6.
- ^ Kurtén, B., 1968. Pleistocene Mammals of Europe. Weidenfeld and Nicolson, London.
- ^ Hemmer, H. (1974). „Untersuchungen zur Stammesgeschichte der Pantherkatzen (Pantherinae) Teil 3. Zur Artgeschichte des Löwen Panthera (Panthera) leo (Linnaeus, 1758)”. Veröffentlichungen der Zoologischen Staatssammlung 17: 167—280.
- ^ Turner, A. (1984). „Dental sex dimorphism in European lions (Panthera leo L.) of the Upper Pleistocene: palaeoecological and palaeoethological implications”. Annales Zoologici Fennici. 21: 1—8.
- ^ Spassov, N., Iliev, N. (1994). „Animal remains from the submerged Late Eneolithic – early Bronze Age settlements in Sozopol (South Bulgarian Black Sea Coast)”. Proceedings of the International Symposium VI. Thracia Pontica. стр. 287—314.
- ^ Sotnikova, M., Nikolskiy, P. (2006). „Systematic position of the cave lion Panthera spelaea (Goldfuss) based on cranial and dental characters”. Quaternary International. 142-143: 218—228. doi:10.1016/j.quaint.2005.03.019.
- ^ Christiansen, P. (2008). „Phylogeny of the great cats (Felidae: Pantherinae), and the influence of fossil taxa and missing characters”. Cladistics. 24 (6): 977—992. doi:10.1111/j.1096-0031.2008.00226.x.
- ^ а б Barnett, R., Shapiro, B., Barnes, I. A. N., Ho, S. Y., Burger, J., Yamaguchi, N., Higham, T. F., Wheeler, H., Rosendahl, W., Sher, A. V., Sotnikova, M. (2009). „Phylogeography of lions (Panthera leo ssp.) reveals three distinct taxa and a late Pleistocene reduction in genetic diversity” (PDF). Molecular Ecology. 18 (8): 1668—1677. PMID 19302360. doi:10.1111/j.1365-294X.2009.04134.x. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 1. 2012. г.
- ^ а б Barnett, R.; Mendoza, M. L. Z.; Soares, A. E. R.; Ho, S. Y. W.; Zazula, G.; Yamaguchi, N.; Shapiro, B.; Kirillova, I. V.; Larson, G.; Gilbert, M. T. P. (2016). „Mitogenomics of the Extinct Cave Lion, Panthera spelaea (Goldfuss, 1810), Resolve its Position within the Panthera Cats”. Open Quaternary. 2: 4. doi:10.5334/oq.24.
- ^ Groiss, J. Th. (1996). „Der Höhlentiger Panthera tigris spelaea (Goldfuss)”. Neues Jahrbuch für Geologie und Paläontologie (7): 399—414.
- ^ Marciszak, A., and Stefaniak, K. (2010). „Two forms of cave lion: Middle Pleistocene Panthera spelaea fossilis Reichenau, 1906 and Upper Pleistocene Panthera spelaea spelaea Goldfuss, 1810 from the Bisnik Cave, Poland”. Neues Jahrbuch für Geologie und Paläontologie, Abhandlungen. 258 (3): 339—351. doi:10.1127/0077-7749/2010/0117.
- ^ а б Arduini, P. & Teruzzi, G. 1993. The MacDonald encyclopedia of fossils. Little, Brown and Company, London. 320pp.
- ^ Lessem, D. 1999. Dinosaurs to dodos. An encyclopedia of extinct animals. Scholastic, New York. 122pp.
- ^ Curry, A. (21. 11. 2011). „Dissecting the Cave Lion Diet”. Science Now. American Association for the Advancement of Science. Архивирано из оригинала 26. 11. 2011. г. Приступљено 24. 11. 2011.
- ^ а б в Bocherens H.; Drucker, D. G.; Bonjean, D.; Bridault, A.; Conard, N. J.; Cupillard, C.; Germonpré, M.; Höneisen, M.; Münzel, S. C.; Napieral, H.; Patou-Mathis, M.; Stephan, E.; Uerpmann, H.-P.; Ziegler, R. (6. 12. 2011). „Isotopic evidence for dietary ecology of cave lion (Panthera spelaea) in North-Western Europe: Prey choice, competition and implications for extinction”. Quaternary International. 245 (2): 249—261. Bibcode:2011QuInt.245..249B. doi:10.1016/j.quaint.2011.02.023. Приступљено 24. 11. 2011.
- ^ (Arduini & Teruzzi, 1993)
- ^ 'Supersize' lions roamed Britain BBC News 1 April 2009
- ^ Hublin, J.-J. 1984. The Hamlyn encyclopedia of prehistoric animals. Hamlyn, London. 318pp.
- ^ „15TH INTERNATIONAL CAVE BEAR SYMPOSIUM SPIŠSKÁ NOVÁ VES, SLOVAKIA, 17th – 20th of September 2009” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 31. 03. 2010. г. Приступљено 15. 06. 2016.
Литература
уреди- Spassov, N., Iliev, N. (1994). „Animal remains from the submerged Late Eneolithic – early Bronze Age settlements in Sozopol (South Bulgarian Black Sea Coast)”. Proceedings of the International Symposium VI. Thracia Pontica. стр. 287—314.
- Barnett, Ross et al. 2009. Phylogeography of lions (Panthera leo ssp.) reveals three distinct taxa and a late Pleistocene reduction in genetic diversity. Mol. Ecol., 18: 1668–1677.
Спољашње везе
уреди- Праисторијске мачке
- Prehistoric cats and prehistoric cat-like creatures, from the Messybeast Cat Resource Archive.
- American lion, by C. R. Harrington, from Yukon Beringia Interpretative Center.
- The mammoth and the flood, volume 5, chapter 1, by Hans Krause.
- Hoyle and cavetigers Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2016), from the Dinosaur Mailing List. (Groiss)
- The Interaction of the European Cave Lion and Primitive Humans