Петер Биргер
Петер Биргер (нем. Peter Bürger; Хамбург, 6. децембар 1936 — Берлин, 11. август 2017) био је немачки теоретичар књижевности. Предавао је на катедри за романистику на Универзитету у Бремену. Његови теоријски радови били су под снажним утицајем Теодора Адорна и франкфуртске школе. Најпознатији је по књизи „Теорија авангарде” (Theorie der Avantgarde) из 1974, која је извршила велики утицај на разумевање појма авангарде и њеног значаја за развој уметности.
Петер Биргер | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 6. децембар 1936. |
Место рођења | Хамбург,, Немачка |
Датум смрти | 11. август 2017.80 год.) ( |
Место смрти | Берлин, Немачка |
Књижевни рад | |
Најважнија дела | „Теорија авангарде“ (1974) |
Теорија авангарде
уредиБиргер је најпознатији по књизи „Теорија авангарде”, која је објављена 1974. Он у њој прави разлику између историјске авангарде и неоавангарде. Историјску авангарду одређује као историјски завршен пројекат, специфичан за рани двадесети век, у којем су се јавиле различите уметничке праксе (дадаизам, надреализам, футуризам, итд). У средиштву авангардних покрета била су два принципа „напад на институцију уметности” и „револуционизовање целине живота”. Под синтагмом институција уметности Биргер подразумева. „уметнички производни и дистрибутивни апарат, као и владајуће представе о уметности које у једној епохи суштински одређују рецепцију“,[1] тако да је напад авангардиста на институцију уметности био усмерен „против апарата дистрибуције, којем је уметничко дело подређено и против статуса уметности у грађанском друштву, статуса описаног појмом аутономије”.[1] Напад на институцију уметности коју су авангардисти спровели, не сме се разумети као захтев за укидање уметности и самог естетског, већ како то Биргер истиче, ослањајући се на Хегела, за њеним превладавањем (Aufhebung).[2]
Експерименталне тенденције уметности након Другог светског рата често покушавају да се надовежу на наслеђе историјске авангарде те се неретко називају неоавангардом. Међутим, контекст у којима се неоавангарда јавља је битно другачији. Биргер истиче да неоавангарда није усмерена ни на напад институцује уметности, ни на враћање уметности у оквире животне праксе, већ је интегрисана у капиталистичке обрасце и подржава грађанско схватање уметности, која је временом успешно интегрисала све авангардне стратегије шока као легитимне облике уметничке праксе.
Референце
уреди- ^ а б Биргер 1998, стр. 33.
- ^ Брадић 2014, стр. 41-50.
Литература
уреди- Биргер, Петер (1998). Теорија авангарде. Београд: Народна књига.
- Брадић, Стеван (2014). Авангарда између делатности и аутономије,. текст са ауторовог блога, који је првобитно са мањим разликама објављен у часопису Златна греда 155/156.
Спољашње везе
уреди- Стеван Брадић - Авангарда између делатности и аутономије