Педијатрија
Педијатрија је грана медицине која је дефинисана објектом свог интереса − дететом, од рођења до краја адолесценције. То је, према томе, медицина развојног доба. У вези са границама педијатрије последњих година се временски распон људског живота у којем делује педијатрија проширио, уназад у пренаталном добу до самог зачећа и унапред до времена после досезања зрелости. Америчка академија за педијатрију препоручује људима да траже педијатријску негу до 21 године.[1][2] У Уједињеном Краљевству, педијатрија покрива пацијенте до 18. године.[3] Старосне границе педијатрије широм света расту из године у годину.[4] Лекар који је специјализован за ову област је познат као педијатар. Реч педијатрија и њени сродници значе „исцелитељ деце“; оне потичу од две грчке речи:παῖς (pais „дете“) и ἰατρός (iatros „лекар, исцелитељ“). Педијатри раде у болницама и дечјим болницама, посебно онима који раде у својим подспецијалностима (нпр. неонатологија), и као лекари примарне здравствене заштите амбулантно.
Фокус | Деца, адолесценти, и Омладина |
---|---|
Подспецијалност | Педијатријска кардиологија, неонатологија, критична нега, педијатријска онкологија, болничка медицина, примарна заштита, друго (види доле) |
Битне болести: | Урођене болести, Заразне болести, Рак у детињству, Ментални поремећаји |
Битни тестови: | Светска здравствена организација Стандарди раста деце |
Специјалиста | Педијатар |
Историја
уредиНајранији спомени медицинских проблема специфичних за децу појављују се у Хипократовом корпусу, објављеном у петом веку пре нове ере, и у чувеној Светој болести. Ове публикације су расправљале о темама као што су дечја епилепсија и превремени порођаји. Од првог до четвртог века нове ере, грчки филозофи и лекари Келс, Соран из Ефеса, Аретеј, Гален и Орибасиј, такође су у својим делима расправљали о специфичним болестима које погађају децу, као што су осип, епилепсија и менингитис.[5] Већ су Хипократ, Аристотел, Келс, Соран и Гален[6] разумели разлике у организмима који расту и сазревају, што је захтевало различит третман: Ex toto non sic pueri ut viri curari debent („Уопште, дечаци не би требало да се третирају на исти начин као мушкарци").[7]
Иако су неки педијатријски радови постојали у то време, били су оскудни и ретко објављени због недостатка знања из педијатријске медицине. Године 1472, у Падови, Паоло Бађелардо, италијански лекар, написао је прву медицинску књигу у потпуности о дечијим болестима – „De infantium aegritudinibus ac remediis.“[5] Неки од најстаријих трагова педијатрије могу се открити у старој Индији, где су се дечији лекари звали кумара бртија.[6] Сусрута Самхита, ајурведски текст, настао током шестог века пре нове ере, садржи текст о педијатрији.[8] Још један ајурведски текст из овог периода је Кашјапа Самхита.[9][10]
Рукопис из другог века нове ере грчког лекара и гинеколога Сорана из Ефеса бавио се неонаталном педијатријом.[11] Византијски лекари Орибасиј, Етијус од Амида, Алекандер Тралијанус и Паулус Егинета су допринели овом пољу.[6] Византинци су градили и брефотрофије (јаслице).[6] Исламски писци златног доба послужили су као мост за грчко-римску и византијску медицину и додали своје идеје, посебно Хали Абас, Јахја Серапион, Абулкасис, Авицена и Авероес. Персијски филозоф и лекар ал-Рази (865–925) објавио је монографију о педијатрији под насловом Болести код деце, као и први дефинитиван опис малих богиња као клиничког ентитета.[12][13] Такође међу првим књигама о педијатрији била је Libellus [Opusculum] de aegritudinibus et remediis infantium из 1472 („Мала књига о дечијим болестима и лечењу“), италијанског педијатра Паола Багеларда.[14] У низу су дошли Ein Regiment der Jungerkinder Бартоломеуса Метлингера 1473, Корнелијус Ролансов (1450–1525) безнасловни Бухлеин, или латински компендијум, 1483, и Хајнрих фон Луфенбургов (1391–1460) Versehung des Leibs, написан 1429. и објављен 1491, заједно са радом Pediatric Incunabula, четири велика медицинска трактата о дечјој физиологији и патологији.[6]
Док је више информација о дечијим болестима постајало доступно, било је мало доказа да су деца добијала исту врсту медицинске неге као одрасли.[15] Током 17. и 18. века медицински стручњаци су почели да нуде специјализовану негу деце.[5] Шведски лекар Нилс Розен фон Розенштајн (1706–1773) сматра се оснивачем савремене педијатрије као медицинске специјалности,[16][17] док се његово дело Болести деце и њихови лекови (1764) сматра „првим савременим уџбеником ове теме“.[18] Међутим, тек у деветнаестом веку медицински стручњаци признају педијатрију као посебну област медицине. Прве публикације специфичне за педијатрију појавиле су се између 1790-их и 1920-их.[19] Термин педијатрија је први пут увео на енглески 1859. године др Абрахам Џејкоби. Године 1860. постао је „први посвећени професор педијатрије на свету.“[20] Педијатрија као специјализована област медицине наставила је да се развија средином 19. века; Немачки лекар Абрахам Јакоби (1830–1919) познат је као отац америчке педијатрије због свог великог доприноса овој области.[21][22] Медицинско образовање стекао је у Немачкој, а касније је радио у Њујорку.
Прва општеприхваћена педијатријска болница је Болница за болесну децу (фр. Hospital for Sick Children), која је отворена у Паризу јуна 1802. године на месту где је претходно било сиротиште.[23] Од свог почетка, ова чувена болница примала је пацијенте до петнаест година,[24] и до данас функционише као педијатријско одељење Некер-болнице за болесну децу, настале 1920. спајањем са оближњом Некер болницом, основаном 1778.
У другим европским земљама, Шарите (болница основана 1710.) у Берлину је 1830. године основала посебан педијатријски павиљон, томе су следиле сличне установе у Санкт Петербургу 1834. године, те у Бечу и Бреславу (данас Вроцлав), обе 1837. године. Године 1852, прву британску педијатријску болницу, Болницу за болесну децу, у улици Грејт Ормонд, основао је Чарлс Вест.[23] Прва дечија болница у Шкотској отворена је у Единбургу.[25] У САД, прве сличне установе биле су Дечија болница у Филаделфији, која је отворена 1855. године, а затим Бостонска дечја болница (1869).[26] Подспецијалности из педијатрије су створене у дому Харијет Лејн при болници Џонс Хопкинс од стране Едвардса А. Парка.[27]
Референце
уреди- ^ „Choosing a Pediatrician for Your New Baby (for Parents) - Nemours KidsHealth”. kidshealth.org. Приступљено 2020-07-13.
- ^ „Age limits of pediatrics”. Pediatrics. 81 (5): 736. мај 1988. PMID 3357740. doi:10.1542/peds.81.5.736. Приступљено 18. 4. 2017.
- ^ „Paediatrics” (PDF). nhs.uk. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 07. 2020. г. Приступљено 2. 7. 2020.
- ^ Sawyer, Susan M.; McNeil, Robyn; Francis, Kate L.; Matskarofski, Juliet Z.; Patton, George C.; Bhutta, Zulfiqar A.; Esangbedo, Dorothy O.; Klein, Jonathan D. (2019-11-01). „The age of paediatrics”. The Lancet Child & Adolescent Health (на језику: енглески). 3 (11): 822—830. ISSN 2352-4642. PMID 31542355. S2CID 202732818. doi:10.1016/S2352-4642(19)30266-4.
- ^ а б в Duffin, Jacalyn (2010). History of Medicine, Second Edition: A Scandalously Short Introduction. University of Toronto Press.
- ^ а б в г д Colón, A. R.; Colón, P. A. (јануар 1999). Nurturing children: a history of pediatrics. Greenwood Press. ISBN 9780313310805. Приступљено 20. 10. 2012.
- ^ Celsus, De Medicina, Book 3, Chapter 7, § 1.
- ^ John G. Raffensperger. Children's Surgery: A Worldwide History. McFarland. стр. 21.
- ^ David Levinson; Karen Christensen. Encyclopedia of modern Asia. 4. Charles Scribner's Sons. стр. 116.
- ^ Desai, A.B. Textbook Of Paediatrics. Orient blackswan. стр. 1.
- ^ Dunn, P. M. (1995). „Soranus of Ephesus (Circa AD 98-138) and perinatal care in Roman times”. Archives of Disease in Childhood. Fetal and Neonatal Edition. 73 (1): F51—F52. PMC 2528358 . PMID 7552600. doi:10.1136/fn.73.1.f51.
- ^ Elgood, Cyril (2010). A Medical History of Persia and The Eastern Caliphate (1st изд.). London: Cambridge. стр. 202—203. ISBN 978-1-108-01588-2. „By writing a monograph on 'Diseases in Children' he may also be looked upon as the father of paediatrics.”
- ^ U.S. National Library of Medicine, "Islamic Culture and the Medical Arts, Al-Razi, the Clinician" [1]
- ^ A. B. Desai, ур. (1989). Achar S Textbook Of Pediatrics (Third изд.). Orient Blackswan. стр. 1. ISBN 81-250-0440-8.
- ^ Stern, Alexandra Minna; Markel, Howard (2002). Formative Years: Children's Health in the United States, 1880-2000 (на језику: енглески). University of Michigan Press. стр. 23—24. ISBN 978-0-472-02503-9. doi:10.3998/mpub.17065.
- ^ Lock, Stephen; John M. Last; George Dunea (2001). The Oxford illustrated companion to medicine . Oxford University Press US. стр. 173. ISBN 978-0-19-262950-0. Приступљено 9. 7. 2010. „Rosen von Rosenstein.”
- ^ Roberts, Michael (2003). The Age of Liberty: Sweden 1719–1772. Cambridge University Press. стр. 216. ISBN 978-0-521-52707-1. Приступљено 9. 7. 2010.
- ^ Dallas, John. „Classics of Child Care”. Royal College of Physicians of Edinburgh. Архивирано из оригинала 27. 7. 2011. г. Приступљено 9. 7. 2010.
- ^ Duffin, Jacalyn (29. 5. 2010). History of Medicine, Second Edition: A Scandalously Short Introduction. University of Toronto Press.
- ^ Stern, Alexandra Minna; Markel, Howard (2002). Formative Years: Children's Health in the United States, 1880-2000 (на језику: енглески). University of Michigan Press. стр. 23—24. ISBN 978-0-472-02503-9. doi:10.3998/mpub.17065.
- ^ "Broadribb's Introductory Pediatric Nursing". Nancy T. Hatfield (2007). pp. 4. ISBN 0-7817-7706-2
- ^ „Jacobi Medical Center - General Information”. Архивирано из оригинала 18. 04. 2006. г. Приступљено 2006-04-06.
- ^ а б Ballbriga, Angel (1991). „One century of pediatrics in Europe (section: development of pediatric hospitals in Europe)”. Ур.: Nichols, Burford L.; et al. History of Paediatrics 1850–1950. Nestlé Nutrition Workshop Series. 22. New York: Raven Press. стр. 6—8. ISBN 0-88167-695-0.
- ^ official history site (in French) of nineteenth century paediatric hospitals in Paris
- ^ Young, D.G. (август 1999). „The Mason Brown Lecture: Scots and paediatric surgery”. Journal of the Royal College of Surgeons Edinburgh. 44 (4): 211—5. PMID 10453141. Архивирано из оригинала 2014-07-14. г.
- ^ Pearson, Howard A. (1991). „Pediatrics in the United States”. Ур.: Nichols, Burford L.; et al. History of Paediatrics 1850–1950. Nestlé Nutrition Workshop Series. 22. New York: Raven Press. стр. 55—63. ISBN 0-88167-695-0.
- ^ „Commentaries: Edwards A Park”. Pediatrics. American Academy of Pediatrics. 44 (6): 897—901. 1969. PMID 4903838. S2CID 43298798. doi:10.1542/peds.44.6.897.
Литература
уреди- A. B. Desai, ур. (1989). Achar S Textbook Of Pediatrics (Third изд.). Orient Blackswan. стр. 1. ISBN 81-250-0440-8.
- BMC Pediatrics - open access
- „Clinical Pediatrics”. Архивирано из оригинала 04. 01. 2013. г.
- „Developmental Review”. - partial open access
- „JAMA Pediatrics”.
- The Journal of Pediatrics - partial open access