Отрадноје

Отрадноје
Отрадное
Отрадноје; Отрадное
	Црква светог Јована Милостивог у Отрадноме
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Русија
Федерални округ	Северозападни
Област	Лењинградска област
Рејон	Кировски рејон
Основан	1708.
Статус града	1970.
Стара имена	Ивановскоје, Медноје, Пелла
Становништво
Становништво	‍
— 2015.	25.481
— густина	363,5 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	59° 47′ 00″ С; 30° 49′ 00″ И / 59.783333° С; 30.816667° И
Временска зона	UTC+3
Апс. висина	17 m
Површина	70,1 km2
	Отрадноје Отрадноје на карти Русије
	Отрадноје Отрадноје на карти Лењинградске области
Остали подаци
Поштански број	187330–187332
Позивни број	(+7) 81362
Регистарска ознака	47
ОКАТО код	41 225 504
ОКТМО код	41 625 104 001
Веб-сајт
	otradnoe-na-neve.ru/

Отрадноје (рус. Отрадное) насељено је место са административним статусом града на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Лењинградске области и административно припада Кировском рејону.

Према проценама националне статистичке службе за 2015. у граду је живело 25.481 становника.

Административни статус града носи од 1970. године.

Географија

Град је смештен на левој обали реке Неве на надморсакој висини од 17 m, и на свега око 18 километара источно од Санкт Петербурга. Град се протеже дуж обале Неве у дужини од око 7 километара, а површина гардског подручја је 70,1 км². Кроз град протичу још и реке Тосна и Свјатка.

Рејонски центар град Кировск налази се на око 16 километара североисточно.

Историја

Меморијал „Невски праг (порог)“

У Новгородској пореској књизи из 1500. године помиње се Ивановска волост коју је чинило осам села. Године 1708. на месту данашњег града постојала су насеља Ивановско и Пела која су била позната по бројним летњиковцима локалне Петроградске елите. Пелински дворац био је једно од омиљених одмаралишта императорке Катарине Велике, а изграђен је управо по њеном налогу у периоду 1785—1794. године.

Према подацима са пописа из 1838. у насељу Ивановско живело је свега 126 становника, док је у суседном селу Уст Тосна живело 99 људи.

Средином XIX века Ивановско је постало власништвом бизнисмена Саве Јаковљева који је у насељу отворио фабрику за производњу бакра, због чега се цело насеље неформално називало и Бакарним градом. Почетком XX века отворене су железничке станице Пела (1911) и Ивановска (1918).

На основу административних списа из 1933. село Ивановско, насеље Отрадноје и засеок Уст Тосна су били делом Ивановске жупе Тосњенског рејона.

Град је током Другог светског рата био под немачком окупацијом, и за време трајања окупације готово у потпуности је уништен.

Град Отрадноје формиран је 24. октобра 1970. године спајањем насеља Ивановско, Отрадноје и Уст Тосно у јединствено градско насеље.

Демографија

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 23.866 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. град имао 25.481 становника.^[1]

Кретање броја становника
1939.	1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.	2015.
---	6.426	18.603	20.046	22.400^[2]	21.570^[3]	23.866^[4]	25.481

Види још

Референце

^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

Спољашње везе

Званични веб-сајт

[1] Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)

[1989Census-2] „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.

[2002Census-3] Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[2010Census-4] Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]