Небинарност
Небинарност, названа такође и џендерквир, је свеобухватна категорија за родне идентитете који нису искључиво мушки или женски—идентитети који су изван бинарности и циснормативности.[1] Џендерквир особе могу у свом родном изражавању испољавати комбинацију мужевности и женствености, или ниједно.
Небинарне особе се могу идентификовати као особе које имају преклапање или недефинисане линије између родних идентитета; које имају два или више рода (биродне, триродне, или панродне); које немају род (ародне, неродне, безродне, ослобођене од рода, неутроис); које се крећу између родова или имају променљив родни идентитет (роднофлуидне); или које су трећег рода или осталих родова, категорија која укључује оне који не именују свој род.[2][3][4]
Родни идентитет је одвојен од сексуалне или романтичне оријентације, и џендерквир особе имају више сексуалних оријентација, као и трансродне и цисродне особе.[5][6]
Термини, дефиниције и идентитет
уредиПојам џендерквир (на српском буквално родноквир) потиче из квир публикација током 80-их и претеча је термина небинарност.[7] Популарност му расте током 90-их у круговима активиста за људска права,[8] нарочито код Рикија Вилчинса.[9] Вилчинс је искористио термин у првом издању часописа In Your Face (Ето ти на) да опише све особе које се не уклапају у родове и сам се декларисао као родно неусаглашен 1997. у својој аутобиографији.[10][11] Вилчинс је био и један од најважнијих сарадника зборнику Џендерквир: Гласови изван сексуално бинарног који је објављен 2002.[12] Интернет је омогућио даљу популаризацију термина родноквирни изван кругова квир публикација и у другој деценији 21. века је ушао у главне токове кроз славне личности које су се јавно сместиле испод крова родноквирног идентитета.[8]
Овај појам такође користе и људи који себе виде као људе које желе да сруше друштвену конструкцију бинарног рода.[13][потребна страна] Џендерквир је, како кровни термин за небинарне идентитете, тако и придев који се користи за људе који превазилазе или нису усклађени са традиционалним дефиницијама полова, без обзира на родни идентитет особе. Појединци могу да испољавају родну неусклађеност тако што излазе из оквира нормативног понашања који би се могли категорисати као мушко и женско (изгледом или понашањем).[14]
Овај термин такође користе људи који описују појаву родне двосмислености.[15] Андрогиност (такође андрогинија) се често користи за описивање особа у овој категорији. Ово је зато што је термин андрогинија уско повезан са мешавином друштвено конструисаних мушких и женских особина.[16] Међутим, не идентификују се све џендерквир особе као андрогине. Неке џендерквир особе се идентификују као мужевне жене, женствени мушкарци или као џендерквир комбинован са другим опцијама рода.[17]
Неки извори користе појам трансродност широм света, на такав начин да укључује џендерквир/небинарне особе.[18][19][20] Фондација Кампање људских права и Gender Spectrum користе термин родно-проширено да покрију „шири и флексибилнији оквир родног идентитета и/или изражавања од оног који је повезан са типичним бинарним родним системом.”[21]
Ародност
уредиАродна особа ('a−' значи „без”), такође названа безродна, неродна, или ослобођена од рода,[22][23] је неко ко се идентификује као особа која нема род или родни идентитет.[24][25] Иако ова категорија укључује велики број идентитета који се не уклапају у родне норме, академик Фин Енке тврди да људи који се идентификују као ародни се нужно не идентификују као трансродне особе.[26] Ародне особе немају дефинисан скуп заменица; најчешће се користи заменица „они“ у једнини, али то није правило.[27] Неутрални и ародни су била само 2 од 50 различитих родних идентитета које је Фејсбук увео као опције додате 13. фебруара 2014.[28] Ародност је такође опција за род на апликацији ОкејКупидон од 17. новембра 2014.[29]
Биродност
уредиБиродна особа ('bi−' значи „два”) (такође дво-родна или дупло родна) је она особа која се идентификује са два родна идентитета и понашања. Идентификовање са биродности углавном значи да се та особа проналази и у мушком и у женском роду или се крећу између мушког и женског понашања и родног изјашњавања, имају два родна идентитета у исто време или се крећу између њих.[30][31][32] Ово се разликује од родне колебљивост или променљивости по томе што родно променљиве особе углавном не варирају између два одређена родна идентитета него могу да искусе цео спектар идентитета временом.[33][34] Америчко удружење психолога описује биродан идентитет као део идентитета трансродности.[35] Неке биродне особе имају две различите личности које могу да испољавају традиционалне карактеристике мушког рода, женског рода, ародне, андрогине или неке друге родне идентитете. Анкета спроведена 1999. од стране Одељка за јавно здравље Сан Франциска је дошла до закључка да, у транс заједници, око 3% оних којима је додељен мушки род на рођењу и 8% оних којима је додељен женски род по рођењу се идентификују као „трансвестити, кросдери, дрег особе или биродне особе”.[36] Анкета 2016. коју је спровела невладина организација Геј и лезбејска алијанса против дефамације (ГЛААД) је сазнала да се 1% миленијалаца идентификује као биродна.[37][38]
Триродност
уредиТриродне особе ('tri−' значи „три”) су особе које се крећу кроз мушки, женски и неки трећи род.[39]
Демиродност
уредиДемиродне ('demi−' значи „пола”, буквално полуродност) особе се делимично или највећим делом идентификују са једним родом, а у исто време и са неким секундарним родом.[40][41] Постоји више подкатегодија демиродности. На пример, полудечак (деми-дечак) или полумушкарац (деми-мушкарац) се барем делом идентификује као мушкарац (без обзира на род додељен при рођењу), а другим делом са неким другим родом или безродно. Полуфлуктне (Демифлуктне) особе сматрају да је стабилан део њихове личности небинаран.[41]
Панродност
уредиПанродност, полиродност или омниродност ('pan−' значи „све”, 'poly−' значи „више”, 'omni−' значи „све” или „сваки”) означава особе које имају више родних идентитета.[42] Неки људи се идентификују са свим родовима у исто време.[43]
Родна колебљивост или родна променљивост
уредиРодна променљивост означава особе које исказују жељу да остану флексибилне поводом свог родног идентитета, уместо да се посвете само једној дефиницији или идентитету.[44] Могу да се крећу кроз више идентитета током живота или да исказују различите карактеристике више родних идентитета у исто време.[44][45] Родно колебљива особа се може декларисати и као биродна, триродна или панродна.[46][47][48]
Трансмаскулиност и трансфемининост
уредиТрансфемининост је термин који се користи за било коју особу, бинарну или небинарну, којој је додељен мушки род при рођењу, али која има доминантно карактеристике женског рода или тако презентује себе. Трансмаскулиност је еквивалент за некога коме је додељен женски род при рођењу а има доминантно карактеристике мушког рода или тако презентује себе.[49]
Особе два духа
уреди1990. на староседелачком ЛГБТ окупљању у Винипегу је уведен термин дводушност (или два духа) који се односи на трећи род који постоји (или је постојао) у староседелачким племенима и заједницама и који је играо одређену церемонијалну, друштвену или спиритуалну улогу.[50][51] У модерном друштву се користи како би се направила разлика између староседеоца и досељеника.[52]
Историја
уредиАнтрополози попут Ејприл Скарлет Келис верују да традиционалан бинарни систем сексуалног идентитета потиче још из 19. века када је сексуалност медикализована.[53] Људи су почели да се идентификују као геј када је порастао утицај биолошких наука, када су цркве постале мање моћне, а друштвена и политичка стурктура почела да се мења.[53] Џорџ Чонси, професор историје на унивезитету Јејл бележи да су током раног 20. века родне улоге коришћене да се утврди сексуалност, а не сексуални партнери.[53] На пример, „женствени” мушкарци који су имали полне односе са другим мушкарцима су бивали етикетирани, док су мужевни мушкарци који су имали полне односе са другим мушкарцима остајали неетикетирани.[53] Средина 20. века означила је почетак обележавања појединаца као хетеросексуалаца или хомосексуалаца.[53]
Неке џендерквир особе[5][54] се лече од родне дисфорије операцијом и/или хормонима попут транс мушкараца и жена.
Родна неутралност
уредиРодна неутралност је покрет који се залаже да заустави дискриминацију рода у друштву уопште користећи родно-неутрални језик, крај сексуалне сегрегације и остала средства.
Заменице и титуле
уредиНеке џендерквир особе више воле да користе родно-неутралне заменице. Међутим, постоји проблем у виду изричите немогућности примене заменица у трећем лицу за овакве особе у језицима попут српског. У таквим случајевима се избегава коришћење заменица. Употреба „они”, „њихов” и „њих” (у енглеском језику ове заменице немају назнаку рода) у једнини је честа; а такође се користе и ze, sie, hir, co, и ey које су на друге језике непреводиве. Неки други више воле конвенционалне родне заменице „она” или „он”, да их ословљавају по имену или да не користе заменице уопште.[55] Многе џендерквир особе више воле додатно неутрални језик попут титуле „гикс“ уместо господин и госпођица.[56]
Популациона статистика
уредиПрема истраживању које је 2021. спровео институт Вилијамс, 1,2 милиона Американаца се изјашњавају као небинарне особе, што је 11% одрасле ЛГБТК популације у САД.[57]
2019. према анкети о дводушним особама и ЛГБТК популацији града Хамилтона у Онтарију под именом Попуњавање празнина: Дродушна и ЛГБТК популације у Хамилтону је показало да се 19% од 906 испитаника изјаснило као небинарно.[58]
2017. анкета канадских ЛГБТ+ особа под именом Анкета ЛГБТ+ стварности је показала да се 4% од 1897 испитаника идентификовало као трансродне небинарне особе, док се 1% идентификовао као небинарне особе, али не и као трансродне.[59]
Анонимна онлајн анкета из 2015. у САД је сазнала да се 35% од око 28000 трансродних испитаника идентификовало као небинарне особе.[60][61]
Током анкете из 2011. коју је спровела Комисија за једнакост и људска права у УК, 0,4% испитаника од 10039 се изјаснило као небинарно. Овај податак не пружа јасан број о томе колико има небинарних особа у УК, пошто узорак није био репрезентативан. Поента анкете је била да се види да ли су људи вољни да одговоре на питања везана за њихов трансродни статус.[62]:4-5
Законско прихватање
уредиУ данашњем друштву многе џендерквир особе и даље користе пол који им је дат по рођењу да обављају свакодневне послове зато што многи аспекти живота и даље воде послове са бинарним родовима. Ипак, ствари се мењају и све више послова прихвата небинарне родове.[63] Многе земље законски прихватају небинарне класификације или класификације трећег рода. Нека незападна друштва су дуго препознавала трансродне особе као трећи род, иако ово не[64] укључује формално законско прихватање. У западним друштвима Аустралија је постала прва земља која је законски прихватила треће класификације, када је законски признала Алекса Макфарлајна као особу неодређеног рода.[65] Верује се да је он први који поседује родни лист и пасош за особе неодређеног рода.
Дискриминација
уредиУ Сједињеним Америчким Државама, већина испитаника у Националној анкети о трансродној дискриминацији изабрала је опцију „Род који није овде наведен”. 90% тих испитаника пријавило је искуство са анти-транс пристрасношћу на послу, док је 43% пријавило покушај самоубиства. Уочено је и да велики број испитаника размишља или је већ одустао од здравствене заштите, услед страха од дискриминације.[66]
Симболи
уредиМноге заставе су коришћене у џендерквир заједници да би представиле различите идентитете. Џендерквир застава поноса дизајнирана је 2011. године. Боја лаванде на застави представља андрогинију, бела боја ародне идентитете, а зелена боја односи се на све оне чији су идентитети дефинисани ван оних бинарних.[69][70][71] Небинарни људи, који спадају под кровни појам џендерквир, такође имају своју заставу поноса, насталу 2014. године.[72] На тој застави, жута боја представља људе чији род постоји изван бинарности, љубичаста оне који осећају да је њихов род мешавина, или негде између мушкарца и жене, а црна оне који осећају да немају род.[69] . Бела линија представља оне који прихватају многе или све родове.[73]
И роднофлуидне особе, које такође спадају под кровни појам џендерквир, поседују своју заставу. Розе линија представља женственост, бела линија недостатак рода, љубичаста помешани род или андрогинију, црна све остале родове, а плава мужевност.[70][74]
-
Џендерквир застава поноса
-
Небинарна застава поноса
-
Роднофлуидна застава поноса
-
Дводуховна застава поноса
-
Биродна застава поноса
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Usher 2006.
- ^ Brill, Stephanie A.; Pepper, Rachel (2008). The Transgender Child: A Handbook for Families and Professionals (на језику: енглески). San Francisco: Cleis Press. ISBN 978-1-57344-318-0. OCLC 227570066.
- ^ Winter, Claire Ruth (2010). Understanding Transgender Diversity: A Sensible Explanation of Sexual and Gender Identities (на језику: енглески). CreateSpace. ISBN 978-1-4563-1490-3. OCLC 703235508.
- ^ Beemyn, Brett Genny (2008). „Genderqueer”. glbtq: An Encyclopedia of Gay, Lesbian, Bisexual, Transgender, and Queer Culture (на језику: енглески). Chicago: glbtq, Inc. Архивирано из оригинала 25. 4. 2012. г. Приступљено 20. 3. 2020.
- ^ а б „Transgender Glossary of Terms”. GLAAD Media Reference Guide (на језику: енглески). Gay & Lesbian Alliance Against Defamation. Приступљено 20. 3. 2020.
- ^ Stryker, Susan (2008). Transgender History (на језику: енглески). Berkeley: Seal Press. ISBN 978-1-58005-224-5. OCLC 183914566.
- ^ Hendrie, Theo, ур. (2019). X Marks the Spot: An Anthology of Nonbinary Experiences (на језику: енглески). стр. 238. ISBN 978-1-0809-6803-9.
- ^ а б Tobia, Jacob (7. 11. 2018). „InQueery: The History of the Word 'Genderqueer' As We Know It”. them (на језику: енглески). Condé Nast. Архивирано из оригинала 4. 4. 2020. г. Приступљено 18. 2. 2020.
- ^ Wilchins, Riki (14. 3. 2017). „Get to Know the New Pronouns: They, Theirs, and Them”. Pride (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 2. 2020. г. Приступљено 18. 2. 2020.
- ^ „Genderqueer History” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 11. 2018. г. Приступљено 2. 11. 2018.
- ^ Wilchins, Riki (пролеће 1995). „A Note from your Editrix” (PDF). In Your Face (на језику: енглески) (1): 4. Архивирано (PDF) из оригинала 5. 10. 2020. г. Приступљено 18. 2. 2020.
- ^ Nestle, Joan; Howell, Clare; Wilchins, Riki Anne, ур. (2002). GenderQueer : voices from beyond the sexual binary (на језику: енглески) (1st изд.). New York: Alyson Books. ISBN 978-1-55583-730-3. OCLC 50389309.
- ^ Shaw, Susan; Lee, Janet (23. 4. 2014). Women's voices, feminist visions : classic and contemporary readings (на језику: енглески) (Sixth изд.). New York. ISBN 978-0-07-802700-0. OCLC 862041473.
- ^ Dahir, Mubarak (25. 5. 1999). „Whose Movement Is It?”. The Advocate (на језику: енглески). San Francisco, California: Here Media. стр. 52.
- ^ Girshick, Lori B. (2008). Transgender Voices: Beyond Women and Men (на језику: енглески). Hanover: University Press of New England. ISBN 978-1-58465-645-6. OCLC 183162406.
- ^ Shaw 2015.
- ^ Walsh, Reuben (2010). „More T, vicar? My experiences as a genderqueer person of faith”. All God's Children (на језику: енглески). св. 2 бр. 3. Lesbian and Gay Christian Movement.
- ^ Schorn, Johanna. „Taking the „Sex” out of Transsexual: Representations of Trans Identities in Popular Media” (PDF). Inter-Disciplinary.Net (на језику: енглески). Universität zu Köln. стр. 1. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 10. 2014. г. Приступљено 20. 3. 2020. „The term transgender is an umbrella term „and generally refers to any and all kinds of variation from gender norms and expectations” (Stryker 19). Most often, the term transgender is used for someone who feels that the sex assigned to them at birth does not reflect their own gender identity. They may identify as the gender ‘opposite’ to their assigned gender, or they may feel that their gender identity is fluid, or they may reject all gender categorizations and identify as agender or genderqueer.”
- ^ Vargo, Marc E. (30. 11. 2011). „A Review of " Please select your gender: From the invention of hysteria to the democratizing of transgenderism "” (PDF). Journal of GLBT Family Studies (на језику: енглески). New York/London: Routledge. 7 (5): 2(493). ISSN 1550-4298. doi:10.1080/1550428X.2011.623982. Приступљено 20. 3. 2020. „up to three million U. S. citizens regard themselves as transgender, a term referring to those whose gender identities are at odds with their biological sex. The term is an expansive one, however, and may apply to other individuals as well, from the person whose behavior purposely and dramatically diverges from society's traditional male/female roles to the „agender”, „bigender” or „third gender” person whose self-definition lies outside of the male/female binary altogether. In short, those counted under this term constitute a wide array of people who do not conform to, and may actively challenge, conventional gender norms.”
- ^ Kirstin Cronn-Mills (2014). „IV. Trans*spectrum. Identities”. Transgender Lives: Complex Stories, Complex Voices (на језику: енглески). Twenty-First Century Books. стр. 24. ISBN 978-1-4677-4796-7. Приступљено 20. 3. 2020. „Many different individuals fall under what experts call the trans* spectrum, or the trans* umbrella."I'm trans*" and „I'm transgender” are ways these individuals might refer to themselves. But there are distinctions among different trans* identities. […] Androgynous individuals may not identify with either side of the gender binary. Other individuals consider themselves agender, and they may feel they have no gender at all.”
- ^ Human Rights Campaign Foundation and Gender Spectrum, Supporting and Caring for our Gender-Expansive Youth, accessed 21. 1. 2016.
- ^ „LGBTQ Needs Assessment” (PDF). Encompass Network (на језику: енглески). април 2013. стр. 52—53. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 10. 2014. г. Приступљено 20. 3. 2020.
- ^ „Gender alphabet” (PDF). Safe Homes (на језику: енглески). стр. 1. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 04. 2015. г. Приступљено 20. 3. 2020.
- ^ Vargo, Marc E. (2011). „A Review of "Please select your gender: From the invention of hysteria to the democratizing of transgenderism"”. Journal of GLBT Family Studies (на језику: енглески). 7 (5): 493—494. doi:10.1080/1550428x.2011.623982.
- ^ Cronn-Mills
- ^ Anne Enke, ур. (2012). „Note on terms and concepts”. Transfeminist Perspectives In and Beyond Transgender and Gender Studies (на језику: енглески). Temple University Press. стр. 16–20 [18–19]. ISBN 978-1-4399-0748-1.
- ^ Sojwal, Senti (16. 9. 2015). „What Does "Agender" Mean? 6 Things To Know About People With Non-Binary Identities”. Bustle (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. 2. 2016. г. Приступљено 22. 2. 2016.
- ^ Sparkes, Matthew (14. 2. 2014). „Facebook sex changes: which one of 50 genders are you?”. The Daily Telegraph (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 21. 5. 2018. г. Приступљено 5. 4. 2018.
- ^ „OkCupid expands gender and sexuality options” (на језику: енглески). PBS NewsHour. 17. 11. 2014. Архивирано из оригинала 19. 11. 2014. г. Приступљено 18. 11. 2014.
- ^ Edwards, Ruth Dudley (17. 8. 2014). „Asexual, bigender, transexual or cis, can't we all just be kind to each other?”. The Independent (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 12. 2019. г. Приступљено 18. 12. 2019.
- ^ Persio, Sofia Lotto (16. 6. 2017). „Oregon becomes first state to allow option "X" to end gender binary”. Newsweek (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 12. 2019. г. Приступљено 18. 12. 2019.
- ^ „Everything you ever wanted to know about being nonbinary”. The Daily Dot (на језику: енглески). 28. 9. 2017. Архивирано из оригинала 28. 9. 2019. г. Приступљено 18. 12. 2019.
- ^ „Billy Dee Williams: What is gender fluid?”. Monsters and Critics (на језику: енглески). 2. 12. 2019. Архивирано из оригинала 18. 12. 2019. г. Приступљено 18. 12. 2019.
- ^ „This is the term for people who aren't exclusively male or female”. PinkNews (на језику: енглески). 26. 4. 2018. Архивирано из оригинала 18. 12. 2019. г. Приступљено 18. 12. 2019.
- ^ „Sexual orientation and gender identity” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2. 1. 2020. г. Приступљено 2019-12-18.
- ^ Clements, K. San Francisco Department of Public Health Архивирано 15 септембар 2006 на сајту Wayback Machine, 1999
- ^ „EEOC now gives nonbinary people a way to be counted in workplace”. ThinkProgress (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 12. 2019. г. Приступљено 18. 12. 2019.
- ^ „Accelerating Acceptance 2017” (PDF) (на језику: енглески). GLAAD. Архивирано (PDF) из оригинала 6. 1. 2020. г. Приступљено 27. 12. 2019.
- ^ Bosson, Jennifer K.; Vandello, Joseph A.; Buckner, Camille E. (2018-01-17). The Psychology of Sex and Gender (на језику: енглески). SAGE Publications. ISBN 978-1-5063-3134-8.
- ^ Gibson, Sarah; Fernandez, J. (2018). Gender Diversity and Non-Binary Inclusion in the Workplace: The Essential Guide for Employers (на језику: енглески). London: Jessica Kingsley Publishers. стр. 25. ISBN 978-1-78450-523-3.
- ^ а б Brill, Stephanie; Kenney, Lisa (2016). The Transgender Teen (на језику: енглески). Berkeley, California: Cleis Press. ISBN 978-1627781749.
- ^ Ginicola, Misty M.; Smith, Cheri; Filmore, Joel M. (2017-02-10). Affirmative Counseling with LGBTQI+ People (на језику: енглески). John Wiley & Sons. стр. 366. ISBN 978-1-119-37549-4.
- ^ „Queer Undefined”. Queer Undefined (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 21. 1. 2021. г. Приступљено 10. 10. 2020.
- ^ а б Cronn-Mills, Kirstin (2015). Transgender Lives: Complex Stories, Complex Voices (на језику: енглески). Minneapolis, Minnesota: Twenty-First Century Books. стр. 24. ISBN 978-0-7613-9022-0.
- ^ McGuire, Peter (9. 11. 2015). „Beyond the binary: what does it mean to be genderfluid?”. The Irish Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. 11. 2015. г. Приступљено 1. 12. 2015.
- ^ Bosson, Jennifer K.; Vandello, Joseph A.; Buckner, Camille E. (2018). The Psychology of Sex and Gender (на језику: енглески). Thousand Oaks, California: Sage Publications. стр. 54. ISBN 978-1-5063-3134-8. OCLC 1038755742. Архивирано из оригинала 28. 5. 2020. г. Приступљено 4. 8. 2019.
- ^ Whyte, Stephen; Brooks, Robert C.; Torgler, Benno (25. 9. 2018). „Man, Woman, "Other": Factors Associated with Nonbinary Gender Identification”. Archives of Sexual Behavior (на језику: енглески). Heidelberg, Germany: Springer Science+Business Media. 47 (8): 2397—2406. PMID 30255409. S2CID 52823167. doi:10.1007/s10508-018-1307-3. „2 out of 7479 (0.03 percent) of respondents to the Australian Sex Survey, a 2016 online research survey, self-identified as trigender.”
- ^ Ferguson, Sian (11. 6. 2020). „What Does It Mean to Be Gender Fluid?”. Healthline (на језику: енглески). Приступљено 23. 6. 2021.
- ^ Mardell, Ashley (2016). The ABC's of LGBT+ (на језику: енглески). Coral Gables, Florida: Mango Media Inc. стр. 96. ISBN 978-1-63353-408-7. Архивирано из оригинала 1. 8. 2020. г. Приступљено 14. 12. 2019.
- ^ Estrada, Gabriel (2011). „Two Spirits, Nádleeh, and LGBTQ2 Navajo Gaze”. American Indian Culture and Research Journal (на језику: енглески). 35 (4): 167—190. doi:10.17953/aicr.35.4.x500172017344j30. Архивирано из оригинала 04. 06. 2023. г. Приступљено 03. 01. 2022.
- ^ Pruden, Harlan; Edmo, Se-ah-dom (2016). „Two-Spirit People: Sex, Gender & Sexuality in Historic and Contemporary Native America” (PDF). National Congress of American Indians Policy Research Center (на језику: енглески). Архивирано из оригинала (PDF) 08. 07. 2023. г. Приступљено 03. 01. 2022.
- ^ de Vries, Kylan Mattias (2009). „Berdache (Two-Spirit)”. Ур.: O'Brien, Jodi. Encyclopedia of gender and society (на језику: енглески). Los Angeles: SAGE. стр. 64. ISBN 9781412909167. Приступљено 6. 3. 2015.
- ^ а б в г д Callis, April Scarlette (5. 2. 2014). „Bisexual, pansexual, queer: Non-binary identities and the sexual borderlands”. Sexualities (на језику: енглески). 17 (1—2): 63—80. doi:10.1177/1363460713511094.
- ^ „Transgender (adj.)”. Stylebook Supplement on LGBT Terminology (на језику: енглески). National Lesbian and Gay Journalists Association. Архивирано из оригинала 8. 4. 2011. г. Приступљено 20. 3. 2020.
- ^ Feinberg, Leslie (1996). Transgender Warriors: Making History from Joan of Arc to Dennis Rodman (на језику: енглески). Boston: Beacon Press. ISBN 978-0-8070-7940-9. OCLC 33014093.
- ^ Pearce, Ruth (2011). „Non-gendered titles see increased recognition”. Lesbilicious (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 09. 2019. г. Приступљено 20. 3. 2020.
- ^ Wilson, Bianca D.M.; Meyer, Ilan H. (јун 2021). „Nonbinary LGBTQ Adults in the United States”. Williams Institute. Приступљено 25. 6. 2021.
- ^ „Mapping the Void: Two-Spirit and LGBTQ+ Experiences in Hamilton” (PDF). 11. 6. 2019. Архивирано (PDF) из оригинала 3. 7. 2019. г. Приступљено 19. 7. 2019.
- ^ „The values, needs and realities of LGBT people in Canada in 2017”. 2017. Архивирано из оригинала 27. 7. 2019. г. Приступљено 27. 7. 2019.
- ^ Cummings, William (21. 6. 2017). „When asked their sex, some are going with option 'X'”. USA Today (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 4. 2. 2019. г. Приступљено 30. 1. 2019.
- ^ „The Report of the 2015 U.S. Transgender Survey” (PDF). National Center for Transgender Equality. 2016. стр. 45. Архивирано (PDF) из оригинала 9. 5. 2018. г. Приступљено 30. 5. 2019.
- ^ Glen, Fiona; Hurrell, Karen (2012). „Technical note: Measuring Gender Identity” (PDF). Equality and Human Rights Commission. Архивирано (PDF) из оригинала 2. 8. 2019. г. Приступљено 30. 5. 2019.
- ^ Richards, Christina; Bouman, Walter Pierre; Seal, Leighton; Barker, Meg John; Nieder, Timo O.; T'Sjoen, Guy (2016). „Non-binary or genderqueer genders”. International Review of Psychiatry (на језику: енглески). 28: 95—102 — преко EBSCOhost.
- ^ „Pakistani eunuchs to have distinct gender” (на језику: енглески). BBC News. 23. 12. 2009. Приступљено 20. 3. 2020.
- ^ „Newsletter of the Sociology of Sexualities Section of the American Sociological Association” (PDF). American Sociological Association Sexualities News (на језику: енглески). 6 (1). лето 2003.
- ^ Harrison, Jack; Grant, Jaime; Herman, Jody L. „A Gender Not Listed Here: Genderqueers, Gender Rebels, and OtherWise in the National Transgender Discrimination Survey” (PDF) (на језику: енглески). Архивирано из оригинала (PDF) 25. 7. 2012. г. Приступљено 20. 3. 2020.
- ^ „One Who Fights For an Other”. The New Indian Express (на језику: енглески).
- ^ „Worldwide gay rights as a social movement picks up”. merinews.com. Архивирано из оригинала 2. 8. 2017. г. Приступљено 20. 3. 2020.
- ^ а б „He, She or They? » The Commuter”. ncccommuter.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 21. 12. 2016. г. Приступљено 20. 3. 2020.
- ^ а б „Flags and Symbols” (PDF). www.amherst.edu (на језику: енглески). Amherst. Приступљено 20. 3. 2020.
- ^ „Gender and Sexuality Awareness Flags”. David Mariner (на језику: енглески). 26. 10. 2015. Приступљено 20. 3. 2020.
- ^ „8 Things Non-Binary People Need to Know”. Let's Queer Things Up! (на језику: енглески). 15. 3. 2015. Приступљено 20. 3. 2020.
- ^ „Pride Flags Colors explained!”. DeviantArt (на језику: енглески). Приступљено 20. 3. 2020.
- ^ „Gender-fluid added to the Oxford English Dictionary”. LGBTQ Nation (на језику: енглески). Приступљено 20. 3. 2020.
Литература
уреди- Girshick, Lori B. (2008). Transgender Voices: Beyond Women and Men. Hanover: University Press of New England. ISBN 978-1-58465-645-6. OCLC 183162406.
- Stryker, Susan (2008). Transgender History. Berkeley: Seal Press. ISBN 978-1-58005-224-5. OCLC 183914566.
- Winter, Claire Ruth (2010). Understanding Transgender Diversity: A Sensible Explanation of Sexual and Gender Identities. CreateSpace. ISBN 978-1-4563-1490-3. OCLC 703235508.
- Brill, Stephanie A.; Pepper, Rachel (2008). The Transgender Child: A Handbook for Families and Professionals. San Francisco: Cleis Press. ISBN 978-1-57344-318-0. OCLC 227570066.
- Usher, Raven, ур. (2006). North American Lexicon of Transgender Terms. San Francisco. ISBN 978-1-879194-62-5. OCLC 184841392.
Додатна литература
уреди- Bernstein Sycamore, Mattilda, ур. (2006). Nobody Passes: Rejecting the Rules of Gender and Conformity. Emeryville: Seal Press. ISBN 978-1-58005-184-2. OCLC 50389309.
- Bornstein, Kate; Bergman, S. Bear, ур. (2010). Gender Outlaws: The Next Generation (Reprint изд.). Berkeley: Seal Press. ISBN 978-1-58005-308-2. OCLC 837948378.
- Fine, Cordelia (2011). Delusions of Gender: How Our Minds, Society, and Neurosexism Create Difference (Reprint изд.). New York: W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-34024-2. OCLC 449865367.
- Fineman, Martha Albertson (2013). „Feminism, masculinities, and multiple identities”. Nevada Law Journal, special issue: Men, Masculinities, and Law: A Symposium on Multidimensional Masculinities Theory. William S. Boyd School of Law. 13 (2): 16.
- Hines, Melissa (2005). Brain Gender. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-518836-3. OCLC 846105995.
- Nestle, Joan; Howell, Clare; Wilchins, Riki Anne, ур. (2002). GenderQueer: Voices from Beyond the Sexual Binary. Los Angeles: Alyson Books. ISBN 978-1-55583-730-3. OCLC 50389309.
- Peterson, Tim Trace; Tolbert, T. C., ур. (2013). Troubling the Line: Trans and Genderqueer Poetry and Poetics. Callicoon: Nightboat Books. ISBN 978-1-937658-10-6. OCLC 839307399.
- Scout, Ph.D. (23. 7. 2013). „(A) Male, (B) Female, (C) Both, (D) Neither”. The Huffington Post. AOL. Приступљено 2. 8. 2013.
- Stryker, Susan; Whittle, Stephen, ур. (2006). The Transgender Studies Reader. New York: Routledge. ISBN 978-1-58005-184-2. OCLC 50389309.