Општина Мало Црниће

Општина Мало Црниће
Општина Мало Црниће;
	Зграда СО Мало Црниће
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Браничевски
Становништво
— 2022.	8.986
Географске карактеристике
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	271 km2
Веб-сајт	opstinamalocrnice.rs

Мало Црниће је општина у Браничевском округу у источној Србији. Пожаревац је удаљен 13 km, Петровац на Млави 25, а Београд 100.^[2] Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 8.986 становника^[1] (према попису из 2011. било је 11.458 становника).^[3]

Географске одлике

Општина Мало Црниће простире се у долини реке Млаве у плодоносној равници Стиг. По ободу општине се налазе брда, почеци Хомољских планина. Надморска висина је између 89 и 350 метара. Равничарски део општине заузима 18.613 хектара (70%), а брежуљкасти део 7.977 хектара (30%).

У општини влада умерено-континентална клима. Просек летњих температура је 20,5°C, а зимских 1,23°C.^[4] Највише кише падне у мају и јуну, а најмање у септембру. Око 90% вода тече према реци Млави, а 10% према Пеку. У општини постоје 2 језера: Заова и Змајевац. Територија је слабо пошумљена тако да су удари ветра типично јаки (кошава).

Историја

Први помен насеља овог краја налази се у турском Браничевском тефтеру из 1467.^[5] У њему су пописана села: Салаковац, Горње и Доње Црниће, Батуша, Калиште, Кула, Топоница, Кобиље и Мало Градиште (од оних насеља која и данас постоје). Породица Бајлони је 1869. овде подигла Бајлонијев млин (данас „Млин Млава“). Године 1885-86. саграђена је прва четворогодишња школа у овом крају.

Становништво

Становништво Малог Црнића и околине карактерише негативан природни прираштај, одлив становништва и демографско пражњење.

Општина обухвата 19 руралних насеља са 11.458 стална становника од којих се већина (85%) бави пољопривредом. Око 6.000 људи из ове општине ради у Западној Европи. У општини раде 4 основне школе са истуреним одељењима, и једна предшколска установа.^[6] Ту је и један дом здравља и 6 амбуланти. У Малом Црнићу, постоји и Библиотека "Србољуб Митић",чији корени залазе у далеку 1879 годину, када је у Малом Црнићу основано прово читалиште под називом "Дружбена читаоница", од стране чешке породице Бајлони.

У седишту општине Мало Црниће, истоименом насељу, одржава се годишњи Фестивал драмских аматера села Србије - Федрас.

Општина према попису из 2022. године има 8.986 становника. У општини живи 7.898 пунолетних становника, а просечна старост износи 48,99 година (47,15 за мушкарце и 50,89 за жене).^[7]

Етнички састав према попису из 2022.‍^[1]

Срби	7.941	88,37%
Власи	251	2,79%
Роми	93	1,03%
Румуни	30	0,33%
Македонци	17	0,19%
Бугари	7	0,08%
Муслимани	7	0,08%
Југословени	6	0,07%
Остали	140	1,56%
Регионално	11	0,12%
Неизјашњени	97	1,08%
Непознато	386	4,30%

Насељена места

Смољинац, највеће насеље у општини

Општина Мало Црниће се састоји од 19 насеља. Највећа насеља у општини су Смољинац и Божевац која једина имају преко 1.000 становника, 6 насеља имају између 500 и 1.000 становника док 11 имају испод 500 становника (од тога два испод 100 становника). Седиште општине налази се у Малом Црнићу.

Насеље	Становништво		Промена (%)
Насеље	Попис 2011.^[3]	Попис 2022.^[7]	Промена (%)
Аљудово	124	87	-29,84%
Батуша	510	387	-24,12%
Божевац	1.390	1.136	-18,27%
Велико Село	401	275	-31,42%
Велико Црниће	566	612	8,13%
Врбница	377	250	-33,69%
Забрега	179	111	-37,99%
Калиште	421	318	-24,47%
Кобиље	727	473	-34,94%
Крављи До	283	212	-25,09%
Кула	653	441	-32,47%
Мало Градиште	278	246	-11,51%
Мало Црниће	724	624	-13,81%
Салаковац	693	613	-11,54%
Смољинац	1.462	1.199	-17,99%
Топоница	820	624	-23,90%
Црљенац	838	607	-27,57%
Шапине	898	675	-24,83%
Шљивовац	114	96	-15,79%

Види још

Мало Црниће

Референце

^ ^а ^б ^в Национална припадност, подаци по општинама и градовима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. Књига 1. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-228-2.
^ „pp. 11” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 18. 07. 2009. г. Приступљено 17. 4. 2013.
^ ^а ^б „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
^ pp. 15.
^ pp. 14.
^ pp. 20.
^ ^а ^б Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. Књига 2. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5.

[Национална_припадност_2023-1] а ^б ^в Национална припадност, подаци по општинама и градовима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. Књига 1. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-228-2.

[2] „pp. 11” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 18. 07. 2009. г. Приступљено 17. 4. 2013.

[Упоредни_преглед-3] а ^б „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.

[4] . 15.

[5] . 14.

[6] . 20.

[Старост_и_пол_2022-7] а ^б Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. Књига 2. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5.

[2]

[1]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]