Мало Црниће
Мало Црниће је насеље у Србији у општини Мало Црниће у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 724 становника.
Мало Црниће | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Браничевски |
Општина | Мало Црниће |
Становништво | |
— 2011. | 724 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 33′ 13″ С; 21° 17′ 05″ И / 44.553666° С; 21.284666° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 84 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 12311 |
Позивни број | 012 |
Регистарска ознака | PO |
Налази се у долини реке Млаве у плодоносној равници Стиг.
У Малом Црнићу, одржава се годишњи Фестивал драмских аматера села Србије - Федрас. Скупштина општине додељује и познату књижевну награду „Србољуб Митић“.
Овде се налази Црква Светог Игњатија Богоносца у Малом Црнићу.
Историја
уредиСело се раније звало Доње Црниће. По турском дефтеру из 1476. Црниће је било највеће село нахије Лучица (некадашње средњовековне жупе Браничево). Те године имало је 136 кућа, од тога 127 мушких старешина, седам самаца и две удовице.[1]
Указом Краља од 15. јуна 1924. године насеље је добило статус варошице.
Демографија
уредиУ насељу Мало Црниће живи 721 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 42,7 година (40,4 код мушкараца и 44,8 код жена). У насељу има 285 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
м | ж |
|||
? | 1 | 3 | ||
80+ | 7 | 14 | ||
75—79 | 9 | 24 | ||
70—74 | 33 | 44 | ||
65—69 | 31 | 33 | ||
60—64 | 18 | 24 | ||
55—59 | 19 | 20 | ||
50—54 | 39 | 36 | ||
45—49 | 36 | 38 | ||
40—44 | 25 | 37 | ||
35—39 | 21 | 31 | ||
30—34 | 26 | 19 | ||
25—29 | 33 | 26 | ||
20—24 | 32 | 18 | ||
15—19 | 32 | 30 | ||
10—14 | 25 | 27 | ||
5—9 | 18 | 18 | ||
0—4 | 20 | 15 | ||
Просек : | 40,4 | 44,8 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 362 | 103 | 215 | 26 | 17 | 1 |
Женски | 397 | 55 | 221 | 96 | 24 | 1 |
УКУПНО | 759 | 158 | 436 | 122 | 41 | 2 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 161 | 25 | 0 | 0 | 35 |
Женски | 133 | 34 | 0 | 0 | 17 |
УКУПНО | 294 | 59 | 0 | 0 | 52 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 1 | 11 | 22 | 1 | 6 |
Женски | 0 | 1 | 23 | 2 | 3 |
УКУПНО | 1 | 12 | 45 | 3 | 9 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 2 | 24 | 7 | 4 |
Женски | 0 | 7 | 8 | 12 | 18 |
УКУПНО | 0 | 9 | 32 | 19 | 22 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 2 | 0 | 0 | 21 | |
Женски | 1 | 0 | 0 | 7 | |
УКУПНО | 3 | 0 | 0 | 28 |
Референце
уреди- ^ Крстић 2005, стр. 170.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
уреди- Крстић, Александар (2005). „Сеоска насеља у Подунављу и Посавини Србије и јужне Угарске у 15. и првој трећини 16. века” (PDF). Историјски часопис. 52: 165—194.
Спољашње везе
уреди- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)[мртва веза]
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- "Политика", 11. септ. 1938, стр. 16 (Михаило Јанковић, агроном-сељак, који је студије завршио у Глазгову)