Опенхајмер (филм)
Опенхајмер (енгл. Oppenheimer) амерички је епски биографски трилер из 2023. године, режисера и сценаристе Кристофера Нолана. Заснован је на књизи Амерички Прометеј, биографији Роберта Опенхајмера коју су написали Кај Берд и Мартин Џеј Шервин. Нолан је продуцирао филм заједно са Емом Томас и Чарлсом Ровеном. Килијан Марфи тумачи Опенхајмера, теоретског физичара познатог као „отац атомске бомбе” због своје улоге у Пројекту Менхетн – подухвату из Другог светског рата који је развио прво нуклеарно оружје. У осталим улогама су Емили Блант, Мет Дејмон, Роберт Дауни Млађи, Флоренс Пју, Џош Хартнет, Кејси Афлек, Рами Малек и Кенет Брана.
Опенхајмер | |
---|---|
Изворни наслов | Oppenheimer |
Жанр | биографски трилер |
Режија | Кристофер Нолан |
Сценарио | Кристофер Нолан |
Продуцент |
|
Темељи се на | књизи Амерички Прометеј Каја Берда, Мартина Џеја Шервина |
Главне улоге | |
Музика | Лудвиг Јерансон |
Директор фотографије | Хојте ван Хојтема |
Монтажа | Џенифер Лејм |
Продуцентска кућа |
|
Дистрибутер | Universal Pictures |
Година | 2023. |
Трајање | 180 минута[1] |
Земља | |
Језик | енглески |
Буџет | 100 милиона долара[2] |
Зарада | 976,2 милиона долара[3][4] |
Веб-сајт | www |
IMDb веза |
Филм је најављен у септембру 2021, након што је Universal Pictures победио у надметању за Ноланов сценарио. Марфи је добио главну улогу наредног месеца, док се остатак глумачке екипе придружио пројекту између новембра 2021. и априла 2022. године. Предпродукција је почела у јануару 2022, а филм је сниман између фебруара и маја исте године. Филм је снимљен комбинацијом IMAX 65mm и 65mm филма великог формата — укључујући, по први пут, делове у IMAX црно-белој аналогној фотографији. Као и код својих претходних остварења, Нолан је користио екстензивне практичне ефекте и врло мало CGI.
Премијерно је приказан 11. јула 2023. у Паризу, док је 21. јула пуштен у биоскопе у САД, односно дан раније у Србији. Истовремено приказивање са филмом Барби Грете Гервиг довело је до феномена „Барбенхајмер” на друштвеним мрежама, што је подстакло публику да погледају оба филма. Зарадио је преко 976 милиона долара широм света, што га је учинило трећим филмом са највећом зарадом из 2023. године, и добио је позитивне рецензије критичара, уз посебне похвале за глумачку поставу, визуелне ефекте, музику, Ноланову режију и сценарио.
Поред многих других признања, Амерички филмски институт и Национални одбор за рецензију филмова су сврстали Опенхајмера међу десет најбољих филмова 2023. године. Филм је освојио пет Златних глобуса (укључујући онај за најбољи драмски филм), седам награда БАФТА (укључујући ону за најбољи филм), три награде Удружења филмских глумаца (укључујући ону за најбољу глумачку поставу), док је на 96. додели Оскара био номинован у тринаест категорија, а победу однео у седам: за најбољи филм, најбољу режију, најбољег глумца (Марфи), најбољег споредног глумца (Дауни), најбољу монтажу, најбољу фотографију и најбољу оригиналну музику.
Радња
уредиГодине 1926, млади Роберт Опенхајмер се бори са носталгијом док студира на Кембриџу под патронатом Патрика Блекета. Опенхајмер се наљути на ментора и оставља му јабуку затровану калијум-цијанидом на столу, коју замало поједе гостујући предавач, Нилс Бор. Опенхајмер докторира на Универзитету у Гетингену и тамо се упознаје са Вернером Хајзенбергом. Он се враћа у САД, желећи да прошири интересовање америчких физичара за квантну физику. Током рада на Калтеку и Берклију, Опенхајмер упознаје психолошкињу Џин Тетлок, чланицу Комунистичке партије САД и њих двоје се упуштају у романтичну везу која траје све до њеног наводног самоубиства. Такође, упознаје Кетрин Пјунинг, своју будућу супругу.
Генерал војске САД, Лесли Грувс, регрутује Опенхајмера као вођу пројекта Менхетн након што га овај убеди да ни он, ни његова супруга, немају никакве везе са комунизмом. Јеврејско порекло води Опенхајмера у намери да створи нуклеарну бомбу пре него што то ураде нацисти. Он окупља тим научника који укључује Едварда Телера, Ајзака Рабија и Дејвида Л. Хила у Лос Аламосу, дубоко у пустињи Новог Мексика. Током рада на пројекту, Опенхајмер дискутује са Албертом Ајнштајном о могућим последицама нуклеарне детонације и ланчаној реакцији која би запалила читаву Земљину атмосферу. Опенхајмер сазнаје да информације о пројекту стижу до Совјетског Савеза преко кртице у тиму.
Након предаје Немачке 9. маја 1945. године, поједини научници желе да прекину са израдом бомбе. Ипак, направа је успешно направљена и пролази Тринити тест непосредно пред Потсдамску конференцију. Председник САД, Хари Труман, одлучује да бојевим главама гађа јапанске градове Хирошиму и Нагасаки, што присиљава Јапан на капитулацију и коначни крај рата. Труман форсира идентитет „оца нуклеарне бомбе” што Опенхајмеру доноси велику славу. Прогоњен црним мислима, Опенхајмер наговара Трумана да заустави трку у наоружању. Труман одбија Опенхајмерова уверења и представља себе као јединог одговорног за бомбардовање Јапана. Опенхајмер је избачен из Беле куће, а његов осећај кривице додатно расте.
Активно заговарање вредности Уједињених нација и „светске владе” коју је иницирао Френклин Рузвелт као и демилитаризације, а поготово противљење изградњи Х-бомбе поставља Опенхајмера насупрот Телеру. Поменуте ставове, као и раније довођење у везу са комунистима, против Опенхајмера користи Луис Штраус, председавајући Атомске енергетске комисије. Опенхајмерово сведочење о извозу радиоизотопа јавно је понизило Штрауса, те он организује саслушање са циљем протеривања Опенхајмера из научних кругова и јавног понижења. Опенхајмерова безбедоносна дозвола бива укинута, а са њом нестаје и његова репутација. Касније, на потврђивању мандата пред Сенатом САД, Штраус губи номинацију за Секретара трговине у Влади САД јер Дејвид Хил открива детаље о друштвеном инжењерингу којим је Штраус саботирао Опенхајмера. Приликом избора, тројица сенатора, наводно предвођени Џоном Кенедијем, повукло се са гласања.
Председник Линдон Џонсон додељује награду Енрико Ферми Опенхајмеру 1963. године, чиме га донекле рехабилитује у јавности. Открива се наставак пређашњег разговора са Ајнштајном: упитан да ли нуклеарно наоружање може покренути уништење света, Опенхајмер изражава бојазан да је уништење већ покренуто.
Улоге
уредиРеференце
уреди- ^ „Oppenheimer (15)”. British Board of Film Classification. 6. 7. 2023. Архивирано из оригинала 6. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023.
- ^ Keegan, Rebecca (2023-07-14). „"This Can't Be Safe. It's Got to Have Bite": Christopher Nolan and Cast Unleash Oppenheimer”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 20. 7. 2023. г. Приступљено 2023-07-15.
- ^ „Oppenheimer”. Box Office Mojo. IMDb. Приступљено 5. 4. 2024.
- ^ "Oppenheimer". The Numbers. Nash Information Services, LLC. Retrieved April 6, 2024.
Спољашње везе
уреди- Званични веб-сајт
- Опенхајмер на сајту IMDb (језик: енглески)