Одељење уметности САНУ
| Одељење уметности САНУ | |
| |
| Палата САНУ у којој се налази Одељење уметности САНУ | |
| Врста: | Државна установа |
| Основана: | 1948. |
| Седиште: | Београд Србија |
| Веб презентација | http://www.sanu.ac.rs |
Одељење уметности САНУ једна је од организационих јединица Српске академије наука и уметности у коме индивидуални стваралачки рад, њени чланови остварују кроз рад у три одбора и неколико посебних пројеката.[1] Одељење уметности САНУ под својом ингеренцијом има и музиколошки институт САНУ.[2]
Историја
уредиОд самог заснивања Српског ученог друштва, па до данас, у Академију су бирани и у њој су деловали, поред угледних научника, и ликовни уметници, архитекте и музичари. Активности првих сликара и архитеката биле су најпре везана за очување српске културне баштине, односно евиденцију, бележење, а потом и заштиту сакралних грађевина и живописа у њима, као и остатка средњовековних градова и других старина из прошлости од пропадања. Ови послови, које су испрва обављали Димитрије Аврамовић, први сликар у Друштву, и архитекте Михаило Валтровић и Драгутин Милутиновић, настављени су и у периоду када се Учено друштво преобразило и када се, у Одсеку за вештачење (уметност), та активност још више продубила теренским истраживањима, новим открићима, па и законодавством. И после проширења чланства у Друштву српске словесности, уз пријем низа сликара, вајара и архитеката из ширег регионалног подручја, следио је период романтизма, са акцентом на појачаном интересовању за јужнословенску тематику, историју и фолклор. Када су се почетком 20. века Академији уметности, једном од четири огранка тек основане Српске краљевске академије, придружили Иван Мештровић, Марко Мурат, Ђорђе Јовановић и други, поред раније изабраних уметника Петра Убавкића, Паје Јовановића и Уроша Предића, у уметничком наративу почињу да јачају идеје јужнословенског уједињења. По формирању Краљевине СХС, тој тежњи придружиће се и нова значајна имена из области ликовне уметности. У области архитектуре, после Емилијана Јосимовића (носиоца урбанизације Београда у шанцу) и Александра Бугарског (пројектанта Народног позоришта и зграде Старог Двора), када су бирани Теофил Ханзен, Светозар Ивачковић, Јован Илкић и други, јавиће се и талас неовизантијских склоности, док ће на прелазу векова до изражаја све више долазити традиционални дух, нарочито приметан у пројекту изградње Дома Академије у Кнез Михаиловој улици, који је био дело архитеката Андре Стевановића и Драгутина Ђорђевића (у периоду од 1912. до 1924. године).
Избор музичара за чланове Друштва и Академије долазио је са извесним кашњењем у односу на представнике ликовних уметности и архитектуре, јер је тадашњој Србији било потребно времена да музичку културу почне да перципира као аутентичну професију. Ипак, први музичар у Друштву, Милан Миловук, био је и секретар Уметничког одбора, као и композитор Даворин Јенко након оснивања Срспке краљевске академије. Касније, својим вишеструким активностима истицали су се Стеван Мокрањац и Јосиф Маринковић.
У периоду између два светска рата, уметници су врло ретко, или нису уопште, били бирани у Академију, све до оснивања САН/САНУ и формирања Одељења ликовних и музичких уметности 1948. године. Са композитором Петром Коњевићем у улози секретара тог одељења, у Академију долази неколицина ликовних уметника, архитеката и музичара, међу којима су били Ђорђе Андрејевић-Кун, Мило Милутиновић, Сретен Стојановић, Марко Челебоновић и Петар Лубарда, а током педесетих година и касније, Олга Јеврић, Стојан Ћелић, Мића Поповић и други. У области архитектуре изабрани су Александар Дероко и Бранислав Којић, а потом Драгиша Брашован, Никола Добровић, Богдан Богдановић, Иван Антић и други. Област музичког стваралаштва у том периоду ће постати континуирано заступљена уз још три секретара Одељења, Стевана Христића, Станојла Рајичића, Дејана Деспића, и поред Михаила Вукдраговића низом композитора – за седам деценија њих укупно 25.
Генерације проминентних представника три уметничке гране заступљене у историји САНУ оставиле су видног трага у делатности установе, како својим стваралаштвом у матичним областима, тако и ангажовањем у бројним редовним активностима Академије. Међу тим активностима је, између осталог, и покретање рада Галерије САНУ, која је од свог освнивања, па до данас један од најзначајнијих културних топонима Београда; прозор у уметничко, али и научно стваралаштво и укупну делатност САНУ. Изложбена, публицистичка, концертна и све друге промотивне активности, резултати у истраживачком раду Одбора и пројеката Одељења, формирање Уметничке збирке и Легата САНУ, као и целокупна активност Музиколошког института, посебно она у области међуакадемске и међународне сарадње, заједно са запаженом делатношћу чланова Одељења у средини и широј јавности, представљају важне полуге афирмације српског научног и уметничког стваралаштва и подизања угледа САНУ у земљи и свету.[3]
Одбори
уредиПрема Статуту Српске академије наука и уметности у саставу Одељење уметности САНУ раде четири одбора:[4]
Одбор за Речник појмова из области ликовне уметности и архитектуре који је непосредно по објављивању првог тома Речника, подстакнут признањима и позитивним реакцијама академске и шире јавности, интензивирао рад на припреми другог тома Речника (под руковоством академик М. Лојаница).[4]
Одбор за заштиту музичке баштине реализује низ активности међу којима су израда компјутерског програма и базе података са свим српским композиторима и њиховим делима као и аудио-визуелно снимање концертних активности, уз припреме за штампу нотног материјала вредних дела српске баштине из области музике. Председник Одбора је дописни члан Јелена Јовановић.[5]
Одбор за израду Лексикона уметничке игре окончава шесту, последњу, редакцију текстова 460 домаћих и иностраних балета, под руководством председник Одбора академика Д. Деспића.
Иницијални одбор за архитектуру и урбанизам наставља започета истраживања везана за урбану физиономију Београда са тежиштем на спорним питањима планирања, пројектовања и изградње простора Савског амфитеатра и ширег београдског приобаља.[4]
Одељење има под својом ингеренцијом Музиколошки институт САНУ, који прикупља, проучава и научно вреднује српска народна, црквена и уметничка музичка дела (старију и новију - музику).[2]
Легат Олге Јеврић
уредиУ саставу Одељење уметности САНУ налази се и Легат Олге Јеврић који ради:[6]
- на припреми изложби Легата,
- документацији Легата,
- конзервацији,
- рестаурацији скулптура,
- фотографисању,
- каталошкој обради,
- видео-презентацији и другим облицима приказа уметничких дела Олге Јеврић.
Руководилац овог пројекта је академик Д. Оташевић.[6]
Извори
уреди- ^ „Одељења САНУ”. www.sanu.ac.rs. Приступљено 31. 3. 2022.
- ^ а б „Институти САНУ, Музиколошки институт”. web.archive.org. 2013-11-05. Архивирано из оригинала 05. 11. 2013. г. Приступљено 2022-03-31.
- ^ Историјати одељења САНУ. Београд: Српска академија наука и уметности. 2016.
- ^ а б в „Одељење уметности САНУ”. www.sanu.ac.rs. Приступљено 31. 3. 2022.
- ^ „Jelena Jovanovic”. www.sanu.ac.rs. Приступљено 08. 03. 2019.
- ^ а б „Легат Олге Јеврић”. www.sanu.ac.rs. Приступљено 31. 3. 2022.