Драгутин Драгиша Милутиновић
Драгутин Драгиша Милутиновић (Београд, 17. новембар(по ст. кал.)/29. новембар 1840 — Панчево, 3. децембар(по ст. кал.)/16. децембар 1900) био је српски инжењер, архитекта и историчар уметности, наставник у Великој школи и члан Српског ученог друштва.[1]
| Драгутин Милутиновић | |
|---|---|
 Драгутин Драгиша Милутиновић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 29. новембар 1840. |
| Место рођења | Београд, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 16. децембар 1900. (60 год.) |
| Место смрти | Панчево, Аустроугарска |
Биографија
уредиСин је Симе Милутиновића Сарајлије и Марије. Студирао је грађевинарство у Берлину, Минхену и Карлсруеу.
У Србији је радио у Министарству грађевина. У сарадњи са Михаилом Валтровићем снимао је и проучавао српске средњовековне споменике.[2][3] Био је и један од чланова оснивача и члан прве Управе Српског археолошког друштва 1883. године.[4] Значајни су његови пројекти неколико типова малих цркава, инжењерски рад на пресецању нове пруге Београд-Алексинац, као и Београдска железничка станица (1884). Урадио је урбанистички план нове вароши Даниловграда у Црној Гори; пројектовао је приватне зграде и иконостасе за цркву Светог Ђорђа у Новом Саду; у Долову код Панчева итд.
Изабран је за дописног члана Московског археолошког друштва (1878) и почасног члана Српске краљевске академије (1892).[1]
Референце
уреди- ^ а б Historians, Society of Architectural (1997). Journal of the Society of Architectural Historians (на језику: енглески). The Society.
- ^ Starinar (на језику: српски). 1968.
- ^ „Mihailo Valtrović: Svestrani arhitekta i čuvar kulturnog nasleđa”. www.gradnja.rs (на језику: српски). 2018-11-05. Приступљено 2021-01-17.
- ^ Аноним (1884). „Позив за упис у чланство Српског археолошког друштва”. Старинар Српског археолошког друштва. 1: 4.
Литература
уреди- Енциклопедија српског народа, Београд : Завод за уџбенике, 2008, 667.
Спољашње везе
уреди
 | Овај чланак везан за историчаре уметности је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |