Нотингем
Нотингем[а] (енгл. Nottingham) је град у Уједињеном Краљевству у Енглеској. Налази се на реци Трент. Према процени из 2007. у граду је живело 244.411 становника. Град је значајан и по легенди о Робину Худу.
Нотингем енгл. Nottingham | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Уједињено Краљевство |
Конститутивна земља | Енглеска |
Грофовија | Нотингемшир |
Становништво | |
Становништво | |
— 2007. | 244.411 (процена) |
Географске карактеристике | |
Координате | 52° 57′ 12″ С; 1° 08′ 51″ З / 52.9533° С; 1.1474° З |
Површина | 74,61 km2 |
Позивни број | 0115 |
Веб-сајт | |
http://www.nottinghamcity.gov.uk |
Историја
уредиПрва насеља у том подручју су из периода пре Римљана. У англо-саксонско доба око 600. град је био део краљевине Мерсија. Дански Викинзи су 867. заузели град и касније је постао један од пет утврђених градова области данског закона, тј под данском влашћу. У 11. веку Вилијам Освајач је изградио Нотингемски замак крај реке Трент. Англо-саксонско насеље се развило у град са већницом и судом. Развило се такође једно насеље на близу замка на супротном брду и то је било француско насеље за подршку Норманима у замку.
За време индустријске револуције Нотингем је био познат по текстилној индустрији, а посебно као међународни центар производње чипки. Брз раст града и лоше планирање створили су крај Нотингама један од најгорих сламова у Британској империји не рачунајући Индију. Становници слама су се 1831. побунили против војводе од Њукасла, који се опирао реформском закону из 1832. Запалили су војводин Нотингемски замак.
Након Другог светског рата текстилна индустрија је декадама постајала све слабија, тако да је данас остало веома мало текстилне индустрије.
Робин Худ
уредиЛегенда о Робин Худу први пут се појавила у средњем веку. Наводно је живео у шервудској шуми, која се протезала од Нотингема до Донкастера. Већина Робина Худа повезују са Нотингемом и Нотингемширом, али постоје и они који тврде да долази из Јоркшира. Главни противник Робина Худа био је шериф од Нотингема.
Легенда о Робину Худу је туристички веома значајна за Нотингем. У Нотингему се налази његова статуа.
Знаменитости
уреди- Нотингемске пећине
Нотингемске пећине су вештачки направљене пећине још пре индустријске револуције дубљењем у пешчару и постале су значајне, јер се створила читава мрежа пећина, које су направили људи. Пећине представљају туристичку атракцију и део њих се може обићи.
Најпре су служиле као заштита и склониште, а касније је мрежу пећина проширила сиротиња, која је радила у индустрији Нотингема. Већина пећина је служила као складиште у 18. веку, а било је људи у пећинама све до 1924. За време бомбардовања у Другом светском ратау служуле су као склониште.
- Нотингемски замак је изградио Вилијам Освајач. Нотингемски замак је био чувен током целога средњег века као једно од најјачих упоришта. Веома мало је остало од замка, јер је касније ту изграђена палата
- Трг старе пијаце (Олд маркет сквер) представља жаришну тачку града и наводно је највећи отворени трг у Енглеској са 22.000 m² површине.
Образовање и култура
уредиНотингем има два универзитета: Универзитет Нотингем и Нотингем Трент универзитет. Заједно их похађа 40.000 студената. Два велика театра се налазе у Нотингему.
Становништво
уредиПрема процени, у граду је 2008. живело 244.411 становника.
1981. | 1991. | 2001. |
---|---|---|
273.300 | 270.222[4] | 249.584[4] |
Види још
уредиПартнерски градови
уредиСпорт
уреди- ФК Нотингем Форест, освајач Купа европских шампиона 1979. и 1980.
Напомене
уреди- ^ Твртко Прћић, српски лингвиста, у Новом транскрипционом речнику енглеских личних имена и Енглеско-српском речнику географских имена предност даје облику Нотингам.[1][2] С друге стране, Правопис српског језика наводи само облик Нотингем.[3]
Референце
уреди- ^ Прћић, Твртко (2018). Нови транскрипциони речник енглеских личних имена (3. изд.). Нови Сад: Филозофски факултет. стр. 141. ISBN 978-86-6065-497-9.
- ^ Прћић, Твртко (2019). Енглеско-српски речник географских имена (2. изд.). Нови Сад: Филозофски факултет. стр. 101. ISBN 978-86-6065-498-6.
- ^ Пешикан, Митар; Јерковић, Јован; Пижурица, Мато (2010). Правопис српскога језика (4. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 391. ISBN 978-86-7946-105-6.
- ^ а б World Gazetteer: Die wichtigsten Orte mit Statistiken zu ihrer Bevölkerung, Приступљено 17. 4. 2013.