Нико Хилкенберг
Николас Нико Хилкенберг (нем. Nicolas Nico Hülkenberg; 19. август 1987, Емерих на Рајни), често правописно неправилно „Хулкенберг”, је немачки професионални аутомобилиста и возач формуле 1, који вози за Хаас Ф1. Године 2015, возио је двије рунде Свјетског такмичења у издржљивости за Порше, освојивши 24 сата Ле Мана у свом првом наступу. Године 2009 освојио је ГП2 шампионат, док је претходно освојио шампионат Формуле 3 и А1 гран прија. Један је од пет возача који су освојили ГП2 серију у својој дебитантској сезони; осим њега то су успјели Луис Хамилтон, Нико Розберг, Шарл Леклер и Џорџ Расел. Хилкенберг држи рекорд за највише наступа у формули 1 за возача који ниједну трку није завршио на подијуму. Рекорд је поставио на Великој награди Сингапура 2017, када није успио да заврши на подијуму 129 трку, срушивши претходни рекорд Адријана Зутила од 128 трка.[2]
| Нико Хилкенберг | |
|---|---|
.jpg) Хилкенберг на предсезонским тестирањима 2019. године | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Николас Хилкенберг |
| Датум рођења | 19. август 1987. |
| Мјесто рођења | Емерих на Рајни, Западна Њемачка |
| Држављанство |  Њемачка |
| Висина | 1,84 м[1] |
| Маса | 74 кг[1] |
| Тимске информације | |
| Број болида | 27 |
| Активни период | |
| 2010 | Вилијамс |
| 2011—2012 | Форс Индија |
| 2013 | Заубер |
| 2014—2016 | Форс Индија |
| 2017—2019 | Рено |
| 2020 | Рејсинг појнт |
| 2022 | Астон Мартин |
| Статистика каријере | |
| Број трка | 184 (181 стартова) |
| Шампионати | 0 |
| Побједе | 0 |
| Подијуми | 0 |
| Пол позиција | 1 |
| Најбржи кругови | 2 |
| Поена у каријери | 521 |
| Прва трка | Велика награда Бахреина 2010. |
| Последња трка | Велика награда Шпаније 2023. |
Каријеру у формули 1 почео је у сезони 2010, у Вилијамсу. Упркос томе што је остварио прву пол позицију за тим након пет година, није му продужен уговор за сезону 2011 и прешао је у Форс Индију као тест и резервни возач. У сезони 2012, промовисан је у возача тима, заједно са Полом ди Рестом.[3][4] У сезони 2013 возио је за Заубер,[5] гдје му је сувозач био Естебан Гутијерез.[6] У сезони 2014 вратио се у Форс Индију,[7] гдје је остао до краја сезоне 2016, након чега је прешао у Рено за сезону.[8] У сезони 2017 сувозач му је био Џолион Палмер на првих 16 трка, након чега га је замијенио Карлос Саинс млађи, који је остао у тиму и за сезону 2018, док му је од сезоне 2019 сувозач Данијел Рикардо.[9]
Референце
уреди- ^ а б „Nico Hülkenberg”. eurosport.com. Приступљено 12. 4. 2019.
- ^ „Nico Hulkenberg does it - clinches new historic F1 record!”. F1i.com. 18. 9. 2017. Архивирано из оригинала 20. 09. 2017. г. Приступљено 12. 4. 2019.
- ^ „Hulkenberg joins Di Resta in Force India's 2012 line-up”. Formula One. 16. 12. 2011. Приступљено 12. 4. 2019.
- ^ „Hulkenberg expects Force India to deliver in Monaco GP”. 21. 5. 2012. Архивирано из оригинала 08. 12. 2013. г. Приступљено 12. 4. 2019.
- ^ „Sauber sign Nico Hulkenberg for 2013 Formula 1 season”. BBC Sport. 31. 10. 2012. Приступљено 12. 4. 2019.
- ^ „Gutierrez lands 2013 race drive with Sauber”. Formula One. 23. 11. 2012. Приступљено 12. 4. 2019.
- ^ „Force India confirm Hulkenberg return in 2014”. Formula One. 3. 12. 2013. Приступљено 12. 4. 2019.
- ^ „Nico Hülkenberg Joins Renault Sport Formula One Team”. Renault Sport. 14. 10. 2016. Архивирано из оригинала 31. 08. 2021. г. Приступљено 12. 4. 2019.
- ^ Peck, Joshua (14. 2. 2019). „F1 news: Nico Hulkenberg makes Daniel Ricciardo admission after Aussie joins Renault”. Express.co.uk. Приступљено 12. 4. 2019.
