Никољскоје
Никољскоје (рус. Никольское; фин. Lomkka) град је на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у северозападном делу Лењинградске области, и административно припада Тосњенском рејона.
| Никољскоје Никольское, Lomkka | |
|---|---|
 Табла на улазу у град | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област |  Лењинградска област |
| Рејон | Тосњенски рејон |
| Основан | 1710. |
| Статус града | 1990. |
| Стара имена | Николајевско Плитнаја Ломка |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2015. | 21.160 |
| — густина | 2.116 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 59° 42′ 00″ С; 30° 47′ 00″ И / 59.7° С; 30.783333° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 30 m |
| Површина | 10 km2 |
.svg)  Никољскоје Никољскоје на карти Русије | |
 Никољскоје Никољскоје на карти Лењинградске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 187026 |
| Позивни број | (+7) 81361 |
| Регистарска ознака | 47 |
| ОКАТО код | 41 248 508 |
| ОКТМО код | 41 648 108 001 |
| Веб-сајт | |
| nikolskoecity.ru/ | |
.jpg)
.gif)
Према проценама националне статистичке службе за 2015. у граду је живела 21.160 становника. Административни статус града има од 1990. године.
Географија
уредиГрад се налази на крајњем северу Тосњенског рејона у подручју ниске и мочварне Приневске низије, на надморској висини од око 30 m. Кроз град протиче река Тосна, лева притока реке Неве и део басена Финског залива Балтичког мора.
Налази се на око 30 километара северозападно од административног центра рејона, града Тосна, односно на око 40 километара југоисточно од историјског центра града Санкт Петербурга.
Историја
уредиПрво насеље на месту данашњег Никољског било је малено село, основано 1710. године по налогу императора Петра Великог. Село је основано као потпуно нова насеобина у коју су насељени занатлије клесари и зидари из унутрашњих делова Империје који су радили на градњи нове, Северне престонице. Око насеља су се налазили бројни каменоломи одакле се у Петроград допремао грађевински материјал. Како су досељеници са собом у село донели и икону Светог Николе, насеље је прозвано Никољскоје, а црква брвнара која је саграђена две године касније, била је посвећена том светитељу. Првобитну цркву-брвнару је 1801. заменило зидано здање.
Године 1876, пуковник Борис Винер је купио земљиште у селу на којем је годину дана касније са радом почела фаврика за производњу барута (позната као Јекатерињински завод). Отприлике у исто време, у селу је са радом почела и мања фабрика стакла.
Према подацима са првог сверуског пописа становништва из 1897. године, у селу Никољском (тада Плитнаја Ломка) живело је 1.180 особа, од чега је њих 1.168 припадало православном хришћанском корпусу. По подацима из 1913, у селу је регистровано 178 домаћинстава.
Године 1933. село Никољскоје постало је административним центром истоимене руралне општине у оквирима Тосњенског рејона, и у њеном саставу у то време су се налазила 4 села са укупно 2.232 становника.
Током Другог светског рата Тосњенски рејон се налазио под окупацијом трупа Вермахта (од септембра 1941. до јануара 1944), а само насеље Никољскоје се налазило на првој борбеној линији током опсаде Лењинграде. Село је током рата претрпело велика разарања и готово у потпуности је уништено, а велики број његових житеља је страдао.
Године 1958. године село је преобразовано у градско насеље у рангу варошице, а од 15. августа 1990. године административно је уређено као град рејонске субординације.
Демографија
уредиПрема подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 19.280 становник, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. град имао 21.160 становника.[1]
| 1838. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2015. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 712 | 6.436 | 9.458 | 13.160 | 17.215[2] | 17.309[3] | 19.280[4] | 21.160 |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
