Никољскоје (рус. Никольское; фин. Lomkka) град је на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у северозападном делу Лењинградске области, и административно припада Тосњенском рејона.

Никољскоје
Никольское, Lomkka
Табла на улазу у град
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Лењинградска област
РејонТосњенски рејон
Основан1710.
Статус града1990.
Стара именаНиколајевско
Плитнаја Ломка
Становништво
Становништво
 — 2015.21.160
 — густина2.116 ст./km2
Географске карактеристике
Координате59° 42′ 00″ С; 30° 47′ 00″ И / 59.7° С; 30.783333° И / 59.7; 30.783333
Временска зонаUTC+3
Апс. висина30 m
Површина10 km2
Никољскоје на карти Русије
Никољскоје
Никољскоје
Никољскоје на карти Русије
Никољскоје на карти Лењинградске области
Никољскоје
Никољскоје
Никољскоје на карти Лењинградске области
Остали подаци
Поштански број187026
Позивни број(+7) 81361
Регистарска ознака47
ОКАТО код41 248 508
ОКТМО код41 648 108 001
Веб-сајт
nikolskoecity.ru/

Према проценама националне статистичке службе за 2015. у граду је живела 21.160 становника. Административни статус града има од 1990. године.

Географија

уреди

Град се налази на крајњем северу Тосњенског рејона у подручју ниске и мочварне Приневске низије, на надморској висини од око 30 m. Кроз град протиче река Тосна, лева притока реке Неве и део басена Финског залива Балтичког мора.

Налази се на око 30 километара северозападно од административног центра рејона, града Тосна, односно на око 40 километара југоисточно од историјског центра града Санкт Петербурга.

Историја

уреди

Прво насеље на месту данашњег Никољског било је малено село, основано 1710. године по налогу императора Петра Великог. Село је основано као потпуно нова насеобина у коју су насељени занатлије клесари и зидари из унутрашњих делова Империје који су радили на градњи нове, Северне престонице. Око насеља су се налазили бројни каменоломи одакле се у Петроград допремао грађевински материјал. Како су досељеници са собом у село донели и икону Светог Николе, насеље је прозвано Никољскоје, а црква брвнара која је саграђена две године касније, била је посвећена том светитељу. Првобитну цркву-брвнару је 1801. заменило зидано здање.

Године 1876, пуковник Борис Винер је купио земљиште у селу на којем је годину дана касније са радом почела фаврика за производњу барута (позната као Јекатерињински завод). Отприлике у исто време, у селу је са радом почела и мања фабрика стакла.

Према подацима са првог сверуског пописа становништва из 1897. године, у селу Никољском (тада Плитнаја Ломка) живело је 1.180 особа, од чега је њих 1.168 припадало православном хришћанском корпусу. По подацима из 1913, у селу је регистровано 178 домаћинстава.

Године 1933. село Никољскоје постало је административним центром истоимене руралне општине у оквирима Тосњенског рејона, и у њеном саставу у то време су се налазила 4 села са укупно 2.232 становника.

Током Другог светског рата Тосњенски рејон се налазио под окупацијом трупа Вермахта (од септембра 1941. до јануара 1944), а само насеље Никољскоје се налазило на првој борбеној линији током опсаде Лењинграде. Село је током рата претрпело велика разарања и готово у потпуности је уништено, а велики број његових житеља је страдао.

Године 1958. године село је преобразовано у градско насеље у рангу варошице, а од 15. августа 1990. године административно је уређено као град рејонске субординације.

Демографија

уреди

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 19.280 становник, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. град имао 21.160 становника.[1]

Кретање броја становника
1838.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2015.
7126.4369.45813.16017.215[2]17.309[3]19.280[4]21.160

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
  2. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе

уреди