Никола Пилић
Никола Пилић (рођен 27. августа 1939) је бивши југословенски тенисер и тениски тренер.
| Никола Пилић | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Никола Пилић 1975. године | |||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||
| Датум рођења | 27. август 1939. | ||||||||||
| Место рођења | Сплит,  Краљевина Југославија | ||||||||||
| Држављанство |  Југославија | ||||||||||
| Висина | - | ||||||||||
| Маса | - | ||||||||||
| Пребивалиште | Минхен, Немачка | ||||||||||
| Информације о каријери | |||||||||||
| Проф. каријера | ? — 1978. | ||||||||||
| Игра | Левом руком | ||||||||||
| Зарада | - | ||||||||||
| Појединачно | |||||||||||
| Победе—порази | 213–169 | ||||||||||
| Освојени турнири | 3 | ||||||||||
| Изгубљена финала | - | ||||||||||
| Најбољи пласман | Бр. 7 (1967) | ||||||||||
| |||||||||||
| Парови | |||||||||||
| Победе—порази | 143–134 | ||||||||||
| Освојени турнири | 6 | ||||||||||
| Изгубљена финала | - | ||||||||||
| Најбољи пласман | - | ||||||||||
| Ажурирано: 17. октобар 2012.. | |||||||||||
| Освојене медаље | ||
|---|---|---|
| Тенис | ||
| Универзијада | ||
 |
Универзијада 1961. | Парови |
 |
Универзијада 1961. | Појединачно |
| Медитеранске игре | ||
|
Медитеранске игре 1963. | Парови |
Тениска каријера
уредиНикола Пилић је био члан ТК Сплит од 1953. Од 1957. играо је за омладинску репрезентацију Југославије, а од 1961. за сениорску. Првенства Југославије је освајао је 5 пута у појединачној конкуренцији (1962—64, 1966—67), 7 пута у игри мушких парова (1959. са Срђаном Јелићем и са Бором Јовановићем 1961—66) и једном у игри мешовитих парова са Марицом Циндрак 1959.
У каријери је освојио 3 турнира, а најбољи пласман на АТП листи било му је 12. место (31. октобар 1973, а пре Опен ере 7. место). Играо је једно финале гренд слема у појединачној конкуренцији, када је на Ролан Гаросу 1973. године изгубио од Илијеа Настасеа у три сета. Пилић је учествовао на два гренд слем финала у конкуренцији парова. На Вимблдону 1962. године њега и Бору Јовановића поразили су Аустралијанци Боб Хјуит и Фред Стол. Освојио је Отворено првенство САД 1970. године у пару са Французом Пјером Бартесом, победивши аустралијски пар Рој Емерсон / Род Лејвер са 3:1. Такође, 1963. је освојио злато на Медитеранским играма у пару играјући с Бором Јовановићем. Повукао се 1978. године.
Тренерска каријера
уредиКао тренер са Немачком је освојио Дејвис куп три пута 1988, 1989. и 1993. године. У то време је тренирао познате тенисере Бориса Бекера и Михаела Штиха. Успех је остварио са хрватском тениском репрезентацијом 2005. године, када је у финалу победила Словачку у Братислави. Радио је као саветник Дејвис куп репрезентације Србије и такође учествовао у тријумфу 2010. године.[1]
Има тениску академију у Минхену, у којој су тренирали многи познати тенисери, између осталог, и српски тенисер Новак Ђоковић.[2][3]
У 2020. додељена му је Златна медаља за заслуге Републике Србије.[4]
Гренд слем финала
уредиПојединачно 1 (0:1)
уреди| Исход | Година | Турнир | Подлога | Противник | Резултат |
| Финале | 1973. | Ролан Гарос | Шљака |  Илије Настасе |
3:6, 4:6, 0:6 |
Парови 2 (1:1)
уреди| Исход | Година | Турнир | Подлога | Партнер | Противници у финалу | Резултат у финалу |
| Финале | 1962. | Вимблдон | Трава | Боро Јовановић |
 Боб Хјуит Фред Стол |
2:6, 7:5, 2:6, 4:6 |
| Победа | 1970. | Отворено првенство САД | Трава |  Пјер Барте |
Рој Емерсон & Род Лејвер |
6:3, 7:6, 4:6, 7:6 |
Референце
уреди- ^ „Blic:Pilić odlučio: Hvala teniserima, sa Dejvis kupom sam završio”. sport.blic.rs. Приступљено 17. 10. 2012.
- ^ „Новак Ђоковић званични сајт”. www.novakdjokovic.rs. Архивирано из оригинала 01. 09. 2011. г. Приступљено 17. 10. 2012.
- ^ „Srđan Đoković i Novakov teniski otac Nikola Pilić, otvoreno o najboljem teniseru sveta!”. happytv.tv.
- ^ Svečana ceremonija dodele ordenja povodom Sretenja, b92.net, 15. 2. 2020.
