Николај Шчорс

	Николај Шчорс
Лични подаци
Пуно име	Николај Александрович Шчорс
Датум рођења	6. јун 1895.
Место рођења	Snovsk, Руска Империја
Датум смрти	30. август 1919. (24 год.)
Место смрти	Волињска губернија

Николај Александрович Шчорс (рус. Никола́й Алекса́ндрович Щорс; 25. мај/6. јун 1895 — 30. август 1919) био је официр Руске царске војске и командант украјинских побуњеничких снага за време Првог светског рата, начелник дивизије Црвене армије за време Грађанског рата у Русији, члан Комунистичке партије од јесени 1918. (до тада је био близак левим есерима).

Биографија

Младост

Родио се и одрастао у Сновску у Великошчимелској парохији Городњанског округа Черниговске губерније (од 1924. град Сновск, сада центар рајона, град Шчорс Черниговске области, Украјина) у многодетној породици железничарског радника с много деце.

Јула 1914. завршио је војно-болничарску школу у Кијеву.

Први светски рат

Руско царство ступило је 1. августа 1914. у Први светски рат, а Николај је именован на дужност војног болничара артиљеријског пука с правима војног добровољца. Током 1914. и 1915. учествовао у борбеним дејствима на Северозападном фронту.

Крајем октобра 1915. године двадесетогодишњи Шчорс одређен је на активну војну службу и преведен у редова у резервном батаљону. Јануара 1916. упућен је на четворомесечни убрзани курс Војне школе у Вилњусу, која је била премештена у Полтаву. Затим је у чину заставника служио на дужности млађег официра чете у 335. Анапском пешадијском пуку 84. пешадијске дивизије, која је дејствовала на Југозападном и Румунском фронту. Априла 1917. године добио је чин потпоручника (старешинстово од 1. фебруара 1917).

На војној Николај се разболео од отворене форме туберкулозе, те је у мају 1917. упућен на лечење у Симферопољ, у војну болницу. Тамо се, присуствујући митинзима војника резервног пука, прикључио револуционарном покрету.

После Октобарске револуције, 30. децембра 1917, Шчорс је ослобођен војне службе због болести, те се вратио у родно место, у Сновск.

Грађански рат

Марта 1918. године, када је немачка војска окупирала Черниговску губернију, Шчорс се с групом другова повукао из Сновска у Семеновку. Тамо је руководио обједињеним побученичким партизанским одредом Новозипковског округа, учествујући марта-априла 1918. у борбама с окупаторима у близини Злинке, Клинаца.

Под притиском јачих снага противника партизански одред повукао се на територију Совјетске Русије и почетком маја 1918. предао се руским властима. Шчорс се упутио у Самару, а затим у Москву. Прихватио је учешће у револуционарном покрету, упознао се са лидерима бољшевика и левих есера.

Истраживања о смрти

Званична верзија да је Шчорс погинуо у борби од зрна петљуровског митраљесца, критикована је почев од 60-их година, које је обележило „Хрушчовљево отопљавање“.

Истраживачи су у почетку за убиство команданта оптужили Ивана Дубова, који је током Грађанског рата био заменик Николаја Шчорса у 44. дивизије.

Породица

Жена — Фрума Ефимовна Ростова-Шчорс
Ћерка — Валентина Николаевна Шчорс, удата за теоријског физичара И. М. Халатникова.