Наука о књижевности

Наука о књижевности је рационално, систематско, разгранато и свестрано проучавање књижевности.

Историјски развој

Проучавање књижевности веома је стара појава, а трагови се налазе у списима старим и до 3000 година. У почетку се није јављало издвојено, већ као саставни део филозофских или политичких списа. Тако се оно често јављало и касније (код Платона).

У Аристофановој комедији Жабе разматра се темељно питање о задацима уметности, нарочито трагедије, на анализи Есхилових и Еурипидових дела, па је ово и најстарији пример књижевне критике у старогрчкој књижевности.

Најстарији систематични проучавалац књижевности јесте грчки филозоф Аристотел. Он у свом делу О песничкој уметности даје анализу дотадашњих књижевних дела у старој Грчкој, нарочито драмских, и изводи одређене закључке који и данас важе као трајне књижевнотеоријске поставке. Због тога се Аристотел сматра утемељитељем теорије књижевности.

Назив

Термин „наука о књижевности” није општеприхваћен. Понекад се уместо термина „наука о књижевности” користе и термини „проучавање књижевности” или „научно проучавање књижевности”.

Предмет

Предмет проучавања књижевности су и књижевност у целини, као вид уметничког изражавања, и конкретно књижевно дело, као посебан и непоновљив уметнички израз.

Циљ и задаци

Циљеви и задаци науке о књижевности су многобројни, разноврсни и подложни честим променама. То је последица динамичне природе књижевности као уметности речи и специфичности сваког појединачног дела. Као основни циљеви проучавања књижевности издвајају се њено:

• објашњење (Зашто је неко конкретно књижевно дело, или група сличних дела једног или више књижевника или дела у оквиру једне књижевне епохе, правца или школе, такво какво јесте и у ком контексту је настало?);
• разумевање (На који начин постоји конкретно књижевно дело посматрано изван контекста у којем је настало, шта све значи и који је његов смисао?);
• поимање (Који појмови су битни када говоримо о књижевним делима, појавама и књижевности уопште и како до њих доћи?).

Области

С обзиром на то шта је њен предмет проучавања и који су јој циљеви и задаци проучавања, наука о књижевности се традиционално дели на три области:

1. теорију књижевности;
2. историју књижевности;
3. књижевну критику.

Историјски развој проучавања књижевности и различите приступе у том проучавању прати, објашњава и тумачи посебна дисциплина која се зове методологија проучавања књижевности.

Литература

• Теорија књижевности, Миливој Солар, Школска књига, Загреб, 1977.
• Теорија књижевности, Рене Велек, Остин Ворен, Нолит, Београд, 1965.
• Теорија књижевности - композиција, језик и стил, др Радмило Димитријевић, Вук Караџић, Београд, 1969.
• Методологија проучавања књижевности, Петар Милосављевић, Књижевна заједница Новога Сада, Нови Сад, 1985.
• Интерпретације из књижевности (четврта књига), Станиша Величковић, Јордана Марковић, Ниш, 1999.