Википедија

Мурасаки Шикибу

списатељица, песникиња и почасна дворска дама царског двора у Јапану, током периода Хејан (око 973–1014)

Мурасаки Шикибу (јап. 紫式部; око 973 — 1014. или 1025) је била списатељица, песникиња и почасна дворска дама царског двора у Јапану, током периода Хејан.[1] Њено право име је данас непознато, мада постоје претпоставке да би могло бити Фуџивара Такако. Њен дневник сведочи да је надимак Мурасаки добила на двору, по лику из дела „Прича о Генџију“. Шикибу вероватно потиче од назива функције њеног оца на царском двору (Шикибу-шо).

Мурасаки Шикибу
Мурасаки Шикибу
Лични подаци
Датум рођења973.
Место рођењаКјото,
Датум смрти11. век

Биографија

уреди

Рођена је 973. године у Кјоту, у породици која је припадала нижем племству северног огранка моћног клана Фуџивара. Њена мајка је умрла док је она још била дете. Одрасла је уз оца (Фуџивара Таметоки), што је било веома неуобичајено у то време. Наиме, током периода Хејан периода, брачни парови су живели одвојено, а деца су одрастала у породици мајке. И њено образовање је било неуобичајено за то доба: њен отац (официр на царском двору) јој је пружио образовање које је у то доба било резервисано искључиво за мушкарце. Наиме, младићи су се едуковали на кинеском језику (званичном језику царског двора), а девојке су училе кана (јапанско писмо) и бавиле се поезијом. Њен отац је ценио њену интелигенцију и способности, али је жалио што је рођена као женско.

Удала се у својим раним двадесетим. Имала је једно дете. Била је пратиља принцезе Акико на царском двору. Умрла је 1014. године (постоји запис о изненадном доласку њеног оца са двора у Кјото, али се не зна разлог) или у периоду између 1025. и 1031. године (тада би била у својим педесетим годинама, што је у то доба била пристојна старост).

Младост

уреди

Мурасаки Шикибу је рођен око 973. године[note 1] у Хејан-кјо, Јапан, у северном клану Фуџивара који потиче од Фуџивара но Јошифуса, првог регента Фуџивара из 9. века.[2] Клан Фуџивара је доминирао дворском политиком до краја 11. века кроз стратешке бракове њихових ћерки у царску породицу и коришћење регенства. Крајем 10. века и почетком 11. века, Мичинага, такозвани Мидо Кампаку, уговорио је своје четири ћерке у бракове са царевима, дајући му моћ без преседана.[3] Мурасакијев прадеда, Фуџивара но Канесуке, био је у највишем слоју аристократије, али је њен огранак породице постепено губио власт и до времена Мурасакијевог рођења био је у средњем и нижем рангу Хејанске аристократије – на нивоу гувернера покрајина.[4] Нижи рангови племства су обично били удаљени са двора на непожељне положаје у провинцијама, прогнани из централизоване власти и двора у Кјоту.[5]

Упркос губитку статуса, породица је имала репутацију међу интелектуалцима преко Мурасакијевог прадеде и деде по оцу, од којих су обојица били познати песници. Њен прадеда, Фуџивара но Канесуке, имао је 56 песама укључених у 13 од двадесет и једне царске антологије,[6] Збирке тридесет и шест песника и Јамато моногатари (Приче о Јамату).[7] Њен прадеда и деда су били пријатељи са Ки но Цурајукијем, који је постао познат по популаризацији стихова написаних на јапанском.[5] Њен отац, Фуџивара но Таметоки, похађао је Државну академију (Дајгаку-рјо)[8] и постао угледни научник кинеских класика и поезије; његов сопствени стих је антологизован.[9] Ушао је у јавну службу око 968. као мањи службеник и добио је гувернературу 996. године, остајући у служби до око 1018. године.[5][10] Мурасакијева мајка је била пореклом из исте гране северне Фуџиваре као и Таметоки. Пар је имао троје деце, сина и две ћерке.[9]

 
Означена као један од сто песника, Мурасаки је приказана обучена у љубичасти кимоно, боје која је повезана са њеним именом, на овој илустрацији из едо периода.
 
Фуџивара но Мичинага (монохромна илустрација Кикучија Јосаја из 19. века) који је постао изузетно моћан током Мурасакијевог живота.

У хеиан ери употреба имена, уколико су била забележена, није следила савремени образац. Дворска дама, као што је била позната по називу свог положаја, ако га има, узимала је име које се односи на чин или титулу мушког рођака. Дакле, „Шикибу” није модерно презиме, већ се односи на Шикибу-шо, Министарство церемонијала у коме је Мурасакијев отац био функционер. „Мурасаки“, додатно име које је вероватно изведено из љубичасте боје повезане са глицинијом, што значи реч фуџи (елемент имена њеног клана), можда јој је додељено на двору у односу на име које је она сама дала главном женском лику у „Генџију”. Мичинага помиње имена неколико дворских дама у запису из 1007. године; једна, Фуџивара но Такако (Кјоши), можда је Мурасакијево лично име.[7][note 2]

У Јапану из хеианског доба, мужеви и жене су водили одвојена домаћинства; деца су одгајана са својим мајкама, иако се и даље поштовао патрилинеарни систем.[11] Мурасаки је била неконвенционална јер је живела у очевом домаћинству, највероватније у улици Терамачи у Кјоту, са својим млађим братом Нобуноријем. Мајка им је умрла, можда на порођају, када су били сасвим млади. Мурасаки је имала најмање троје полубраће и сестара одгајаних са својим мајкама; била је веома блиска са једном сестром која је умрла у својим двадесетим.[12][13][14]

Мурасаки је рођена у периоду када је Јапан постајао све изолованији, након што су мисије у Кини окончане и када се појавила јача национална култура.[15] У 9. и 10. веку, јапански је постепено постао писани језик кроз развој кане, слоговног писма заснованог на скраћеницама кинеских знакова. Током Мурасакијевог живота, мушкарци су наставили да пишу формално на кинеском, али је кана постала писани језик интимности и племкиња, постављајући темеље за јединствене облике јапанске књижевности.[16]

Мурасакијевом брату је кинески предаван као припрема за каријеру у влади, а током детињства, живећи у очевом домаћинству, она је научила и овладала класичним кинеским.[8] У свом дневнику написала је: „Када је мој брат... био дечак који је учио кинеске класике, имала сам навику да га слушам и постала сам необично вешта у разумевању оних одломака које му је било превише тешко да разуме и запамти. Отац, најученији човек, увек се кајао због те чињенице: 'Само моја срећа', рекао би, 'Штета што није рођена као мушко!"[17] Са братом је учила кинеску књижевност, а вероватно је такође добила инструкције у традиционалнијим предметима као што су музика, калиграфија и јапанска поезија.[12] Мурасакијево образовање је било неортодоксно. Луис Перез објашњава у Историји Јапана да се „за жене... сматрало да нису способне за праву интелигенцију и да стога нису биле образоване на кинеском језику.“[18] Мурасаки је био свестан да је други виде као „претенциозну, незгодну, којој је тешко приступити, бодљикаву, превише наклоњена њеним причама, охолу, склону верификовању, свадљиву и презриву“.[19] Научник азијске књижевности Томас Инге верује да је имала „снажну личност која је ретко освајала њене пријатеље.“[8]

Галерија

уреди
  •  
    У Причи о Генџију, Мурасаки је описао дворски живот, како је то приказано у овој спољашњој сцени под називом „Краљевски излет“, са краја 16. века, коју је направио Тоса Мицујоши.
  •  
    Хирошиге ukiyo-e отисак (1852) приказује сцену унутрашњег суда из Приче о Генџију.
  •  
    На овом дрворезу из 1795. Мурасаки је приказан у разговору са пет мушких дворских песника.
  •  
    Мурасаки Шикибу компонује Причу о Генџију, дело Јашиме Гакутеја (1786–1868).

Дела

уреди

Приписују јој се три дела: „Прича о Генџију“, „Дневник Мурасаки Шикибу“ и „Збирка Мурасаки Шикибу“. Прво („Прича о Генџију“) је њено најпознатије дело. Написано је између 1000. и 1008. године и убраја се међу најстарије и најпознатије новеле у људској историји. Друга два дела су издата после њене смрти.

Напомене

уреди
  1. ^ Bowring believes her date of birth most likely to have been 973; Mulhern places it somewhere between 970 and 978, and Waley claims it was 978. See Bowring (2004), 4; Mulhern (1994), 257; Waley (1960), vii.
  2. ^ Seven women were named in the entry, with the actual names of four women known. Of the remaining three women, one was not a Fujiwara, one held a high rank and therefore had to be older, leaving the possibility that the third, Fujiwara no Takako, was Murasaki. See Tsunoda (1963), 1–27

Референце

уреди
  1. ^ „In Celebration of The Tale of Genji, the World's First Novel”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2019-10-12. 
  2. ^ Shirane (2008b), 293
  3. ^ Henshall 1999, стр. 24–25
  4. ^ Shirane 1987, стр. 215
  5. ^ а б в Bowring 2004, стр. 4
  6. ^ Chokusen Sakusha Burui 勅撰作者部類
  7. ^ а б Mulhern 1994, стр. 257–258
  8. ^ а б в Inge 1990, стр. 9
  9. ^ а б Mulhern 1991, стр. 79
  10. ^ Adolphson 2007, стр. 111
  11. ^ Ueno 2009, стр. 254
  12. ^ а б Shirane 1987, стр. 218
  13. ^ Puette 1983, стр. 50–51
  14. ^ Green, Michelle. "Kyoto Celebrates a 1000-Year Love Affair". (December 31, 2008). The New York Times. Retrieved August 9, 2011
  15. ^ Bowring (1996), xii
  16. ^ Reischauer 1999, стр. 29–29
  17. ^ qtd in Bowring (2004), 11–12
  18. ^ Perez 1998, стр. 21
  19. ^ qtd in Inge (1990), 9

Литература

уреди
  • Adolphson, Mikhael; Kamens, Edward and Matsumoto, Stacie. (2007). Heian Japan: Centers and Peripheries. Honolulu: Hawaii UP. ISBN 978-0-8248-3013-7. 
  • Aston, William. A History of Japanese Literature. (1899). London: Heinemann.
  • Bowring, Richard John (ed). (1996). „Introduction”. The Diary of Lady Murasaki. London: Penguin. ISBN 978-0-14-043576-4. 
  • Bowring, Richard John (ed). (2005). „Introduction”. The Diary of Lady Murasaki. London: Penguin. ISBN 978-0-14-043576-4. 
  • Bowring, Richard John (ed). (2004). „The Cultural Background”. The Tale of Genji. Cambridge: Cambridge UP. ISBN 978-0-521-83208-3. 
  • Frédéric, Louis. (2005). Japan Encyclopedia. Cambridge, MA: Harvard UP. ISBN 978-0-674-01753-5. 
  • Geczy, Adam (2008). Art: Histories, Theories and Exceptions. London: Oxford International Publishers. ISBN 978-1-84520-700-7. 
  • Inge, Thomas. "Lady Murasaki and the Craft of Fiction". (May 1990) Atlantic Review. (55). 7–14.
  • Henshall, Kenneth G (1999). A History of Japan. ISBN 978-0-312-21986-4.  New York: St. Martin's.
  • Kodansha Encyclopedia of Japan. New York: Kōdansha. 1983. ISBN 978-0-87011-620-9. 
  • Keene, Donald (1999). Seeds in the Heart: Japanese Literature from Earliest times to the Late Sixteenth Century. New York: Columbia UP. ISBN 978-0-231-11441-7. 
  • Keene, Donald (1988). The Pleasures of Japanese Literature. New York: Columbia UP. ISBN 978-0-231-06736-2. 
  • The Japan Book: A Comprehensive Pocket Guide. New York: Kodansha International. 2004. ISBN 978-4-7700-2847-1. 
  • Lillehoj, Elizabeth (2004). Critical Perspectives on Classicism in Japanese Painting, 1600–17. Honolulu: Hawaii UP. ISBN 978-0-8248-2699-4. 
  • Lockard, Craig (2008). Societies, Networks, and Transitions, Volume I: To 1500: A Global History. Boston: Wadsworth. ISBN 978-1-4390-8535-6. 
  • Mason, R.H.P. and Caiger, John Godwin (1997). A History of Japan. North Clarendon, VT: Tuttle Publishing. ISBN 978-0-8048-2097-4. 
  • McCormick, Melissa. "Genji Goes West: The 1510 Genji Album and the Visualization of Court and Capital". (March 2003). Art Bulletin. (85). 54–85
  • McCullough, Helen (1990). Classical Japanese Prose: An Anthology. Stanford CA: Stanford UP. ISBN 978-0-8047-1960-5. 
  • Mostow, Joshua. "Mother Tongue and Father Script: The relationship of Sei Shonagon and Murasaki Shikibu". in Copeland, Rebecca L. and Ramirez-Christensen Esperanza (eds). The Father-Daughter Plot: Japanese Literary Women and the Law of the Father. Honolulu: Hawaii UP. 2001. ISBN 978-0-8248-2438-9. 
  • Mulhern, Chieko Irie (1991). Heroic with Grace: Legendary Women of Japan. ISBN 978-0-87332-527-1.  Armonk NY: M.E. Sharpe.
  • Mulhern, Chieko Irie (1994). Japanese Women Writers: a Bio-critical Sourcebook. Westport CT: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-25486-4. 
  • Perez, Louis G (1990). The History of Japan. Westport CT: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-30296-1. 
  • Puette, William J (1983). The Tale of Genji: A Reader's Guide. North Clarendon VT: Tuttle Publishing. ISBN 978-0-8048-3331-8. 
  • Reschauer, Edwin (1999). Japan: The Story of a Nation. ISBN 978-0-07-557074-5. . New York: McGraw-Hill.
  • Shirane, Haruo (1988-12-01). The Bridge of Dreams: A Poetics of "The Tale of Genji. ISBN 978-0-8047-1719-9. ". (1987). Stanford CA: Stanford UP.
  • Shirane, Haruo. Envisioning the Tale of Genji: Media, Gender, and Cultural Production. ISBN 978-0-231-14237-3. . (2008a). New York: Columbia UP.
  • Shirane, Haruo. Traditional Japanese Literature: An Anthology, Beginnings to 1600. ISBN 978-0-231-13697-6. . (2008b). New York: Columbia UP.
  • Shively, Donald and McCullough, William H (1999). The Cambridge History of Japan: Heian Japan. ISBN 978-0-521-22353-9. . Cambridge UP.
  • Tsunoda, Bunei. "Real name of Murasahiki Shikibu". Kodai Bunka (Cultura antiqua). (1963) (55). 1–27.
  • Ueno, Chizuko (2009). The Modern Family in Japan: Its Rise and Fall. Melbourne: Transpacific Press. ISBN 978-1-876843-56-4. 
  • Waley, Arthur. "Introduction". in Shikibu, Murasaki, The Tale of Genji: A Novel in Six Parts. translated by Arthur Waley. (1960). New York: Modern Library.

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Мурасаки_Шикибу&oldid=28707897”