Mobutu Sese Seko

председник Заира (ДР Конго) (1965—97)

Mobutu Sese Seko (fr. Mobutu Sese Seko Nkuku Ngbendu wa Za Banga; Lisala, 14. oktobar 1930Rabat, 7. septembar 1997), rođen kao Žozef Dezire Mobutu (Joseph-Désiré Mobutu), bio je predsednik Zaira (danas: Demokratska Republika Kongo) 32 godine, u periodu 1965—1997. Na vlast je došao svrgavanjem Žozefa Kazavubua. U politici se oslanjao na SAD i delovao kao antikomunistički diktator u vreme Hladnog rata u Africi. Bio je čuven po enormnom ličnom bogaćenju na račun ekonomije i eksploatacije resursa svoje zemlje. Procenjuje se da je iz zemlje izneo na lične račune u inostranstvu oko 5 milijardi dolara.[1][2] Po ovome je Mobutu Sese Seko najkorumpiraniji političar u istoriji Afrike.

Mobutu Sese Seko
Mobutu Sese Seko
Lični podaci
Puno imeMobutu Sese Seko
Datum rođenja(1930-10-14)14. oktobar 1930.
Mesto rođenjaLisala, Belgijski Kongo
Datum smrti7. septembar 1997.(1997-09-07) (66 god.)
Mesto smrtiRabat, Maroko
Politička karijera
Politička
stranka
Popular Movement of the Revolution
predsednik Zaira
24. novembar 1965 — 16. maj 1997.
PrethodnikŽozef Kasa-Vubu
NaslednikLoran Kabila

Da bi konsolidovao svoju moć, osnovao je Narodni pokret revolucije kao jedinu legalnu političku stranku 1967. godine, promenio ime Konga u Zair 1971. godine, a svoje ime u Mobutu Sese Seko 1972. Mobutu je tvrdio da je njegova politička ideologija „ni levo ni desno, pa čak ni centar”,[3] iako je ipak razvio režim koji je bio izrazito autokratski čak i po afričkim standardima njegovog vremena. On je pokušao je da očisti zemlju od svakog kolonijalnog kulturnog uticaja kroz svoj program „nacionalne autentičnosti“.[4][5] Mobutu je bio predmet rasprostranjenog kulta ličnosti.[6] Tokom svoje vladavine stekao je veliko lično bogatstvo kroz ekonomsku eksploataciju i korupciju, zbog čega su neki njegovu vladavinu nazvali „kleptokratijom“.[7][8] Predsedavao je tokom perioda sa široko rasprostranjenih kršenja ljudskih prava. Pod njegovom vladavinom, nacija je takođe patila od nekontrolisane inflacije, velikog duga i masovne devalvacije valute.

Biografija

uredi

Mobutu je rođen u gradu Lisala u tadašnjem Belgijskom Kongu, u porodici koja je pripadala etničkoj grupi Ngbanda.[9] Otac, kuvar, rano je umro te ga je odgojila majka, po zanimanju hotelska sobarica. Nakon što je najranije obrazovanje primio u katoličkoj misionarskoj školi, s 19 godina se priključio Fors publik,[10] belgijskoj kolonijalnoj vojsci i tamo stekao čin narednika. Posle je otišao u Leopoldvil i radio kao novinar u lokalnom listu L'Avenir. Tamo je upoznao Patrisa Lumumbu te se priključio njegovoj nacionalističkoj partiji Kongoanski nacionalni pokret koja se zalagala za nezavisnost od Belgije.[11]

Kada je 30. juna 1960. Kongo dobio nezavisnost, Mobutu je bio imenovan za načelnika generalštaba nove kongoanske vojske. Sledećih nekoliko meseci je igrao značajnu ulogu u kongoanskoj krizi, a 14. septembra 1960. je izveo državni udar kojim je svrgnut premijer Lumumba,[12][13] a nekoliko meseci kasnije ga je izručio vlastima secesionističke pokrajine Katange gde je Lumumba bio ubijen. Mobutu je tako stekao podršku SAD i zapadnih sila koja će ga služiti i nakon što je 1965. i formalno preuzeo vlast.

Do tada je kongoanska kriza već bila manje-više završena, te je Mobutu, iskazavši se kao izuzetno vešt političar, postao jedan od najdugovečnijih državnih vođa u Africi. Kao gorljivi antikomunist, uživao je podršku Zapada, ali je to od 1971. godine krio s afričkim nacionalizmom, odnosno politikom kojom su se zabranjivala zapadna imena i odeća. U okviru te politike Kongo je promenio ime u Zair.[14]

Mobutu je isto tako gradio kult ličnosti, ali i ideologiju mobutizam, koju su mnogi upoređivali s maoizmom. Iako gorljivi antikomunist, od početka 1970-ih počeo je da blisko sarađuje s komunističkom NR Kinom, a postao je i blizak prijatelj rumunskog komunističkog vođe Nikolaje Čaušeskua.

 
Mobutu i Ričard Nikson u Beloj kući 1973.

Mobutuova spoljna politika je, pak, bila čvrsto vezana uz SAD, te je od sredine 1970-ih Zair korišten kao baza za tajne operacije protiv prosovjetske vlade u susednoj Angoli.[15] Zbog tih hladnoratovskih obzira, zapadne vlade se nisu previše osvrtale na Mobutuove često brutalne metode vladavine, pri čemu su često i njegovi najbliži saradnici bili optuživani za izdaju, hapšeni i mučeni.

Još je više upadao u oči između velikih prirodnih bogatstava Konga i sveopšteg siromaštva i nerazvijenosti, odnosno potpune zapuštenosti puteva, škola, bolnica i druge nacionalne infrastrukture. Kongoanska državna uprava je za vreme njegove vlasti bila poznata slabim ili nikakvim platama, te je vladala sveopšta korupcija. S druge strane, Mobutu je, slično kao i mnogi drugi afrički vođe tog vremena, zgrnuo i u švajcarske banke smestio veliki deo nacionalnog bogatstva, postavši oličenje fenomena koji će se kasnije zvati kleptokratija.[16]

Mobutu je, s druge strane, veliki deo novca uložio u sopstvenu predsedničku gardu, čime se osigurao od mogućih državnih udara, dok je političku opoziciju, uz brutalnu represiju, gušio i potkupljivanjem. Pokazao je veliku veštinu da održava vernost svoje vlade tako što je vršio stalne kadrovske rotacije, a iskazao se i u veštom balansiranju između različitih verskih i etničkih grupa.

Nakon završetka Hladnog rata, Mobutu je shvatio da više nije tako koristan kao zapadni saveznik te je započeo korake u smeru nominalne demokratizacije zemlje. Međutim, zdravstveni problemi izazvani rakom prostate su do sredine 1990-ih počeli da utiču na njegovu sposobnost upravljanja zemljom. Ključni događaj je, pak, bilo stajanje na stranu Hutua u građanskom ratu u Ruandi, a kasnije pomaganje izbeglih Hutua u napadima na novu tutsijevsku vladu Ruande, kao i na lokalne Tutsije, Banjamulenge. To je bio povod za pobunu u kojoj su na stranu Tutsija stale vlade Ruande, Burundija, a kasnije i Angole i Ugande te započele invaziju istočnog dela Zaira. Time je počeo Prvi kongoanski rat u kome je Savez demokratskih snaga za oslobođenje Konga (AFDL) na čelu s Loranom Kabilom zauzela velike delove istočnog Zaira i započela napredovanje prema zapadu.

U martu 1997. je Mobutu, suočen s vojnim porazom, pokušao da pregovara i imenovao svog starog neprijatelja Etjena Cišekedija za premijera, ali su pobunjenici odbili pregovore. Nekoliko dana pre nego je glavni grad pao, Mobutu je pobegao.[17] Teško bolestan, nekoliko meseci kasnije, umro je u Maroku.

Reference

uredi
  1. ^ Fortune, October 12, (1987). str. 189.
  2. ^ 60 Minutes, March 4, 1984
  3. ^ Crawford Young, Thomas Edwin Turner, The Rise and Decline of the Zairian State, p. 210, 1985, University of Wisconsin Press
  4. ^ Vieira, Daviel Lazure: Precolonial Imaginaries and Colonial Legacies in Mobutu's "Authentic" Zaire in: Exploitation and Misrule in Colonial and Postcolonial Africa, (edited by) Kalu, Kenneth and Falola, Toyin, pp. 165–191, Palgrave Macmillan, 2019
  5. ^ David F. Schmitz, The United States and Right-Wing Dictatorships, 1965–1989, pp. 9–36, 2006, Cambridge University Press
  6. ^ „Mobutu Sese Seko”. The Columbia Electronic Encyclopedia. Columbia University Press. 2012. Pristupljeno 30. 4. 2013. 
  7. ^ Acemoglu, Daron; Robinson, James A.; Verdier, Thierry (2004). „Kleptocracy and Divide-and-Rule: A Model of Personal Rule”. Journal of the European Economic Association. 2 (2–3): 162—192. CiteSeerX 10.1.1.687.1751 . S2CID 7846928. doi:10.1162/154247604323067916. Arhivirano iz originala 29. 12. 2014. g. Pristupljeno 26. 10. 2013. 
  8. ^ Pearce, Justin (16. 1. 2001). „DR Congo's troubled history”. BBC. 
  9. ^ United Nations High Commissioner for Refugees (15. 5. 2013). „Chronology for Ngbandi in the Dem. Rep. of the Congo”. refworld.org. 
  10. ^ Wrong 2009, str. 72–74.
  11. ^ Wrong 2009, str. 76.
  12. ^ Wrong 2009, str. 68–70.
  13. ^ For more on Belgian and American involvement, see Jonathan Kwitny, Endless Enemies. str. 38-103, and Madeleine G. Kalb, The Congo Cables. str. 189-196
  14. ^ Shaw 2005, str. 63.
  15. ^ Department of State Background Notes: Congo (Kinshasa) Foreign Relations
  16. ^ „Plundering politicians and bribing multinationals undermine international development, says TI” (PDF). Transparency International. 25. 5. 2004. Arhivirano iz originala (PDF) 03. 09. 2010. g. Pristupljeno 31. 5. 2013. 
  17. ^ Ending a Chapter, Mobutu Cremates Rwanda Ally by Howard W. French. New York Times. May 16, 1997

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi