Википедија

Михаило Петровић Његош

За другу употребу, погледајте страницу Михаило Петровић.

Михаило Петровић Његош (Подгорица, 14. септембар 1908 — Париз, 24. март 1986) био је принц из краљевске куће Петровића.

Михаило Петровић Његош
Лични подаци
Датум рођења(1908-09-14)14. септембар 1908.
Место рођењаПодгорица, Књажевина Црна Гора
Датум смрти24. март 1986.(1986-03-24) (77 год.)
Место смртиПариз, Француска
ГробСрпско православно гробље, Париз
Породица
СупружникЖеневјев Петровић Његош
ПотомствоНикола Петровић
РодитељиМирко Петровић
Наталија Константиновић
ДинастијаПетровићи Његоши
ПретходникДанило Петровић
НаследникНикола М. Петровић Његош

Биографија

уреди

Рођен је 1908. године у Подгорици, од оца принца Мирка Петровића и мајке Наталије Константиновић. Године 1916, Краљевина Црна Гора је капитулирала, јер је била освојена од Аустроугарске. Краљ Никола одлази у егзил са породицом у Италију. Михаило је као дете одведен у Напуљ, а потом га шаљу у Уједињено Краљевство, где завршава основну школу у Истбурну. Након Првог светског рата, принц Михаило одлази на студије у Француску, које успешно завршава. У ово доба Народна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца чланове краљевске куће Петровић ставља на цивилну листу чиме стичу право на апанажу.[1] Краљ Александар I Карађорђевић му је био брат од тетке. Почетком 30-их година 20. века Фашистичка Италија на челу са Бенитом Мусолинијем је понудила принцу Михаилу престо краља Албаније у циљу вршења притисака на Југославију и тражења ревизија граница.[2] Принц Михаило је одбио престо и титулу црногорско-албанског краља.[2] Принц Михаило је био велики поборник југословенства и политике коју је спроводио његов брат од тетке краљ Александар I. У Априлском рату 1941. године Краљевина Југославија је била окупирана од страна сила Осовине (Немачке, Италије, Мађарске, Бугарске). Црна Гора је припала Италији. Министар иностраних послова Италије Галеацо Ћано је желео да спроведе у дело своју политику о стварање вазалних држава и режима методом персоналне уније. У Црној Гори је желео да реституише краљевску кућу Петровића под покровитељством италијанске краљевске куће Савоја и да обнови Црну Гору као независну државу. Принца Михаила Петровића, унука краља Николе су заједно са особљем југословенске амбасаде у Паризу, где се налазио после Априлског рата Немци спровели у један логор близу Франкфурта. Ту га налази специјални изасланик италијанске краљевске куће тражећи од њега да крене на Цетиње и преузме црногорски краљевски престо, јер би Црна Гора требало ускоро да прогласи своју независност. Принцу Михаилу је тетка Јелена Савојска била краљица Италије. Принц Михаило је на нељубазан начин одбио специјалног изасланика још изјавивши да се осећа Србином и да је непоколебљив противник црногорског сепаратизма и зеленаша, који су једино мотивисани жељом да се разбије српство и југословенство.[3]

Једно време после рата је живео у Београду након 1948. године,[1] као и његов брат од тетке Ђорђе П. Карађорђевић, чиме су они били једини чланови својих династија који су живели у послератној Југославији. Није познато да ли су се сретали током тог периода.

Сахрањен је на Српском војничком гробљу у Паризу.[а] Пошто се његов гроб налази у запуштеном стању[4], постоји иницијатива да се његово тело ексхумира и пренесе и сахрани у већ постојећу гробницу са његовим именом код Цетињског манастира.[5]

Породично стабло

уреди
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Станко Петровић-Његош
 
 
 
 
 
 
 
8. Мирко Петровић Његош
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Крстиња Врбица
 
 
 
 
 
 
 
4. Никола I Петровић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Драго Мартиновић
 
 
 
 
 
 
 
9. Анастасија Мартиновић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Стана Мартиновић
 
 
 
 
 
 
 
2. Мирко Петровић Његош
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Стеван П. Вукотић-Перковић
 
 
 
 
 
 
 
10. Петар Вукотић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Стана Милић
 
 
 
 
 
 
 
5. Милена Вукотић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Тадија Војводић
 
 
 
 
 
 
 
11. Јелена Војводић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Милица Павићевић
 
 
 
 
 
 
 
1. Михаило Петровић Његош
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Обрад Константиновић
 
 
 
 
 
 
 
12. Александар Константиновић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Даница Гвозденовић
 
 
 
 
 
 
 
6. Александар Константиновић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Јеврем Обреновић
 
 
 
 
 
 
 
13. Анка Обреновић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Томанија Богићевић
 
 
 
 
 
 
 
3. Наталија Константиновић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Тадија Опујић
 
 
 
 
 
 
 
14. Александар Опујић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Видосава Милић
 
 
 
 
 
 
 
7. Милена Опујић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Рајко Бошковић
 
 
 
 
 
 
 
15. Марија Бошковић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Мара Никчевић
 
 
 
 
 
 

Породица

уреди

Супружник

уреди
име слика датум рођења датум смрти
Женевјев Прижан 4. децембар 1919. 26. јануар 1990.
  • брак разведен 1949. године

Деца

уреди

Није спорно да је Михаило унук краља Николе, питање око Михаиловог сина је спорно. Наиме, како он пише у својим Мемоарима, Гестапо му је нудио да постане сепаратни краљ Црне Горе, што је он одбио. Хапсе га и жена му се порађа у његовом одсуству. У мемоарима спомиње драгог сина Николицу. Они се разводе 1949. Касније, пријатељи наводе да он није признао сина тврдећи да су му га подметнули. Могуће је да је Гестапо подметнуо сина за неког будућег сепаратног краља Црне Горе, када је ту понуду већ Михаило одбио. Пријатељи су наводили и да је жена с њим била само због титуле. Да ли је он био разочаран у жену па је накнадно одбацио и сина, схвативши да је све превара, тешко је утврдити. За себе је тврдио да је последњи изданак лозе Петровића.

име слика датум рођења супружник
Принц Никола 7. јул 1944. Франсина Наваро

Напомене

уреди
  1. ^ Ово гробље се налази у Тјеу, а не у Орлију како неки извори погрешно наводе.

Референце

уреди
  1. ^ а б Три пута одбио круну, Вечерње новости, репортаже, Ч, Прелевић, 2. август 2010.
  2. ^ а б Opet AA
  3. ^ Краљ Никола Први. стр. 160-161, Марко Милуновић Пипер, Крагујевац, 2001.
  4. ^ Гроб принца Михаила Петровића у Паризу потпуно руиниран, прекривен травом и смећем („Портал Аналитика”, 28. јул 2018)
  5. ^ Последњи Петровић се враћа на Цетиње („Политика”, 28. април 2019)

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Михаило_Петровић_Његош&oldid=28705308”