Мирослав Чомић (рођен у Крагујевцу, 6. маја 1929 – умро у Крагујевцу 2007. године) био је српски библиотекар и управник Народне Библиотеке "Вук Караџић" у Крагујевцу.[1]

Мирослав Чомић
Мирослав Чомић, портретска фотографија
Лични подаци
Датум рођења(1929-05-06)6. мај 1929.
Место рођењаКрагујевац, Краљевина СХС
Датум смрти2007.(2007-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (77/78 год.)
Место смртиКрагујевац, Србија

Биографија

уреди

Завршио је Вишу педагошку школу у Крагујевцу 1955. године, када се и запошљава у Народној библиотеци „Вук Караџић“. Након 15 година рада у струци, постаје управник Народне библиотеке (1. јула 1970) и одатле, 30. новембра 1994. одлази у пензију. Скоро читаве четири деценије обављао је све стручне послове у Библиотеци – од обраде књига до организације манифестација и истраживања завичајне грађе.

Његов допринос библиотекарству и установи у којој је радио, Народној библиотеци „Вук Караџић“, је немерљив: формирао је Завичајно одељење и осмислио завичајну збирку, какву данас познајемо, започео истраживања и пројекат „Завичајна библиографија“, покренуо издавачку делатност Библиотеке и потписао десетине књига као аутор, приређивач, уредник. Објавио је више радова у часописима „Кораци“, „Станишта“, „Заједница библиотека“ и „Библиотекар“. Формирао је библиотечку мрежу и отворио седам сеоских огранака, два у радним организацијама и три огранка у градским месним заједницама Крагујевца. Kao посвећени истраживач, прикупљао је вредну завичајну и рукописну грађу, а Библиотека је захваљујући њему, постајала богатија за вредне легате: Милена Николића, Зарије Вукићевића, Младена Атанасијевића, Маре Исаиловић... Најзаслужнији је за враћање Библиотеци куће-легата и изузетно вредне библиотеке гимназијског професора Јована Ђ. Мирковића, а тиме и поштовање последње жеље остављача да се у простору породичне куће налази библиотека.

Осмислио је манифестацију „Крагујевац из деценије у деценију“ чије су изложбе гостовале много пута у Београду. Један је од аутора изложбе и каталога „Од Читалишта до савремене библиотеке“ која је такође путовала по Србији. Организовао је књижевне вечери и изложбе ликовних стваралаца, а захваљујући њему многи признати књижевници гостовали су у крагујевачкој библиотеци (Иво Андрић, Меша Селимовић, Бранко Ћопић...).

Сарадња

уреди

Сарађивао је са бројним културним и просветним институцијама у Крагујевцу и Србији на обележавању важних јубилеја: Крагујевца – прве престонице модерне Србије, Прве крагујевачке гимназије, најстарије гимназије јужно од Београда, Књажевско-српског театра (тадашњег Театра „Јоаким Вујић“), Универзитета (некадашњег Лицеја), Штампарије, Читалишта (међу првима основаног у Србији 1846)...

Награде

уреди

За посебан допринос развоју библиотечке делатности више пута је награђиван, а ми издвајамо најважније: лауреат је награде „Милорад Панић Суреп“ (1977) у то време највеће награде у области библиотекарства и проглашен је за почасног грађанина града Крагујевца (1975). Библиотека је, са Чомићем на челу, такође виша пута награђивана за допринос развоју културе (Вукова награда, „Милорад Панић Суреп“..., итд.).

Референце

уреди
  1. ^ „Службени лист града Крагујевца” (PDF). www.kragujevac.rs. Приступљено 29. 10. 2018. [мртва веза]