Miroslav Čomić

Miroslav Čomić (rođen u Kragujevcu, 6. maja 1929 – umro u Kragujevcu 2007. godine) bio je srpski bibliotekar i upravnik Narodne Biblioteke "Vuk Karadžić" u Kragujevcu.

Miroslav Čomić
Miroslav Čomić, portretska fotografija
Lični podaci
Datum rođenja	(1929-05-06)6. maj 1929.
Mesto rođenja	Kragujevac, Kraljevina SHS
Datum smrti	2007.(2007-Nedostaje neophodni parametar 1, mesec!-00) (77/78 god.)
Mesto smrti	Kragujevac, Srbija

Biografija

Završio je Višu pedagošku školu u Kragujevcu 1955. godine, kada se i zapošljava u Narodnoj biblioteci „Vuk Karadžić“. Nakon 15 godina rada u struci, postaje upravnik Narodne biblioteke (1. jula 1970) i odatle, 30. novembra 1994. odlazi u penziju. Skoro čitave četiri decenije obavljao je sve stručne poslove u Biblioteci – od obrade knjiga do organizacije manifestacija i istraživanja zavičajne građe.

Njegov doprinos bibliotekarstvu i ustanovi u kojoj je radio, Narodnoj biblioteci „Vuk Karadžić“, je nemerljiv: formirao je Zavičajno odeljenje i osmislio zavičajnu zbirku, kakvu danas poznajemo, započeo istraživanja i projekat „Zavičajna bibliografija“, pokrenuo izdavačku delatnost Biblioteke i potpisao desetine knjiga kao autor, priređivač, urednik. Objavio je više radova u časopisima „Koraci“, „Staništa“, „Zajednica biblioteka“ i „Bibliotekar“. Formirao je bibliotečku mrežu i otvorio sedam seoskih ogranaka, dva u radnim organizacijama i tri ogranka u gradskim mesnim zajednicama Kragujevca. Kao posvećeni istraživač, prikupljao je vrednu zavičajnu i rukopisnu građu, a Biblioteka je zahvaljujući njemu, postajala bogatija za vredne legate: Milena Nikolića, Zarije Vukićevića, Mladena Atanasijevića, Mare Isailović... Najzaslužniji je za vraćanje Biblioteci kuće-legata i izuzetno vredne biblioteke gimnazijskog profesora Jovana Đ. Mirkovića, a time i poštovanje poslednje želje ostavljača da se u prostoru porodične kuće nalazi biblioteka.

Osmislio je manifestaciju „Kragujevac iz decenije u deceniju“ čije su izložbe gostovale mnogo puta u Beogradu. Jedan je od autora izložbe i kataloga „Od Čitališta do savremene biblioteke“ koja je takođe putovala po Srbiji. Organizovao je književne večeri i izložbe likovnih stvaralaca, a zahvaljujući njemu mnogi priznati književnici gostovali su u kragujevačkoj biblioteci (Ivo Andrić, Meša Selimović, Branko Ćopić...).

Saradnja

Sarađivao je sa brojnim kulturnim i prosvetnim institucijama u Kragujevcu i Srbiji na obeležavanju važnih jubileja: Kragujevca – prve prestonice moderne Srbije, Prve kragujevačke gimnazije, najstarije gimnazije južno od Beograda, Knjaževsko-srpskog teatra (tadašnjeg Teatra „Joakim Vujić“), Univerziteta (nekadašnjeg Liceja), Štamparije, Čitališta (među prvima osnovanog u Srbiji 1846)...

Nagrade

Za poseban doprinos razvoju bibliotečke delatnosti više puta je nagrađivan, a mi izdvajamo najvažnije: laureat je nagrade „Milorad Panić Surep“ (1977) u to vreme najveće nagrade u oblasti bibliotekarstva i proglašen je za počasnog građanina grada Kragujevca (1975). Biblioteka je, sa Čomićem na čelu, takođe viša puta nagrađivana za doprinos razvoju kulture (Vukova nagrada, „Milorad Panić Surep“..., itd.).