Мирко Бањевић

црногорски и југословенски пјесник

Мирко Бањевић (Пјешивци, 28. март 1905Београд, 6. септембар 1968) био је црногорски и југословенски пјесник.[1]

Мирко Бањевић
Датум рођења(1905-03-28)28. март 1905.
Место рођењаПјешивци
Датум смрти1968.(1968-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (62/63 год.)
Место смртиБеоград

Живот и рад

уреди

Након завршеног Филозофског факултета у Београду радио је као новинар и уредник листа Побједа и часописа за књижевност и културу Стварање у Подгорици.[1] Пркосно је због својих идеја робијао у злогласном затвору Главњача. Имао је тежак живот и пјесничку судбину. Бањевић је писац о коме је много писано, а најпознатији есеј о њему, у коме је пјесник Мило Краљ дао његов пјеснички портрет, носи назив „До искапи, до искона“.

У Никшићу, постоји књижевна заједница „Мирко Бањевић“.[2] Књижевна заједница “Мирко Бањевић” је основана 1979. године.[2]

Оформљена је и књижевна награда “Мирко Бањевић” која се додјељује за поезију и прозу на нивоу државе Црне Горе.[2]

Дела

уреди

Објављене књиге:[1]

  • Побуне ума, Никшић, 1930.
  • Шумe, Никшић, 1930.
  • Огњена јутра, Параћин, 1940.
  • Његошев споменик, Цетиње, 1947.
  • Земља на камену, Београд, 1950.
  • Звјездани воз, Загреб, 1951.
  • Бездани, Цетиње, 1956.
  • Сутјеска, Цетиње, 1961.
  • До искапи, Београд, 1964.
  • Рожданици, Цетиње, 1968.

Референце

уреди
  1. ^ а б в Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 40. 
  2. ^ а б в „40 godina Književne zajednice “Mirko Banjević. montenegrina.net. Приступљено 17. 1. 2022. 

Спољашње везе

уреди