Милан Чучиловић
Милан Чучиловић (Београд, 18. март 1971) српски је глумац.
Милан Чучиловић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 18. март 1971. |
Место рођења | Београд, СФРЈ |
Рад | |
Битна улога | Једини излаз — командант Драган Божовић Бележница професора Мишковића — Михајло Клан — Обрен До коске — Јапи |
Веза до IMDb-а |
Биографија
уредиУ Београду је завршио Другу економску школу, а затим Академију уметности у Новом Саду, 1995. године. Од 1996. је стални члан Београдског драмског позоришта.[1]
Наступао је у Народном позоришту у Београду, Народном позоришту у Зрењанину, Српском народном позоришту у Новом Саду, позоришту „Пуж“, Битеф театру, Култ театру и Дадову. Играо је у више телевизијских остварења, од којих су најзначајније серија Горе доле, Село гори, а баба се чешља и другим.[2]
Бави се синхронизацијом за студије Призор, Лаудворкс, Блу хаус, Хепи ТВ, Ливада Београд, Синкер медија и Студио.
До септембра 2020. био је ожењен глумицом Миленом Павловић, ћерком режисера Живојина Павловића.
Филмографија
уредиГод. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
1980-е | |||
1985. | Генеза (кратак филм) | ||
1990-е | |||
1996. | До коске | Јапи | |
1996−1997. | Горе доле (серија) | Дубравко „Дуда“ Јакшић | |
1998. | Канал мимо | Адвокат | |
2000-е | |||
2000. | Стари врускавац (ТВ) | ||
2000. | Мефисто (ТВ) | ||
2000. | Улица добре воље (серија) | Пас Петроније | |
2002. | Хотел са 7 звездица | Бора | |
2003. | Приватни животи (ТВ) | Елиот Чејс | |
2004. | Трагом Карађорђа (серија) | Јанићије Ђурић | |
2004. | Карађорђе и позориште (серија) | Кула | |
2007. | Вратиће се роде (серија) | Луле | |
2009. | Друг Црни у НОБ-у | Научник Леополд | |
2009. | Село гори... и тако | Доктор Милош | |
2009−2010. | Село гори, а баба се чешља (серија) | Доктор Милош | |
2010-е | |||
2012. | Il commissario Nardone | Курери | |
2013. | Последњи и први | ||
2013. | Равна гора | Капетан Мартиновић | |
2013. | Друг Црни у НОБ-у | Војник Леополд, поштар Милан, логораш Јанко, немачки официр 2, судија Јусуф | |
2015. | За краља и отаџбину | Капетан Мартиновић | |
2015. | Оф | Алекса | |
2015. | Андрија и Анђелка | Продавач на пијаци | |
2016−2022. | Убице мог оца | полицајац | |
2017. | Моја ћерка је нестала | Јури | |
2018−2021. | Жигосани у рекету | Банана | |
2018. | Патуљци са насловних страна | Коле Пацов | |
2018. | Шифра Деспот | Забар | |
2018. | Немањићи: Рађање Краљевине | Хенрик | |
2018. | Manus x Machina x Moralia | Server Room Cleaner | |
2019. | Режи | Владимир | |
2019. | Пет | Одело | |
2019. | Пси лају, ветар носи | Нацелник Интерне медије | |
2020-е | |||
2020. | Војна академија | Доктор Јовић | |
2020. | Јужни ветар | Уролог | |
2020. | Мочвара | Петар Милић | |
2020. | Кад су цветале тикве | Капетан Зорић | |
2020. | Тајне службене Србије | Михаило Сречковић | |
2021. | Јованка Броз и тајне службе | Јован Веселиновић | |
2021−2022. | Клан | Обрен | |
2021. | Азбука нашег живота | Доктор у УЦ | |
2021. | Једини излаз | Командат Драган Божовић | |
2022. | Траг дивљачи | ||
2022. | 3211 | Инспектор | |
2023. | Немирни |
Референце
уреди- ^ „Milan Cucilovic”. Архивирано из оригинала 28. 01. 2021. г. Приступљено 20. 1. 2021.
- ^ „Све је почело са царевићем Алексејем”. Политика. Приступљено 20. 1. 2021.
Спољашње везе
уреди- Милан Чучиловић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Све је почело са царевићем Алексејем („Политика”, 9. јануар 2020)