Милан Керац
Милан Керац (Нови Сад, 30. мај 1914 — Нови Сад, 1980) био је југословенски и српски сликар и графичар.
| Милан Керац | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 30. мај 1914. |
| Место рођења | Нови Сад, Аустроугарска (данас Србија) |
| Датум смрти | 1980. (65/66 год.) |
| Место смрти | Нови Сад, СФРЈ |
Биографија
уреди
Основну и средњу школу завршио је у Новом Саду, а сликањем се почео бавити за време Другог светског рата, заједно с Бошком Петровићем, Радмилом Граовац, Јованом Солдатовићем, Стеваном Максимовићем, Иванком Ацин и Божидаром Вучковићем. Тада је радио углавном портрете, пејсаже и мртву природу у уљу, као и аквареле на платну и картону. Године 1945. је примљен на Академију ликовних уметности у Београду, гдје је три године био студент Недељка Гвозденовића и једну годину код Марка Челебоновића. Након завршетка студија, 1949. године се враћа са супругом Анкицом Опрешник у Нови Сад, где се запошљава као наставник ликовног васпитања у средњој школи, да би након пет година напустио педагошки позив и постао слободни уметник. Члан Удружења ликовних уметника Војводине постаје 1950. године, а 1951. члан Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС), а исте године приређује прву самосталну изложбу у Новом Саду. Успоредо са сликарством, бави се и графиком, на потицај професора Михајла Петрова и супруге Анкице Опрешник.
Након оснивања ликовне колоније у Сенти, бави се и графиком, а након боравка у ликовној колонији у Бачкој Тополи усваја свој стил сликања са мотивима рустичне Војводине, и у својим пејзажима приказује војвођанске равнице, које се спајају са небом, а на његовим сликама се појављују волови, најчешће приказују главе у горњем делу, као и прикази војвођанских села, који су уклопљени у слике воловских глава одоздо и одозго, и доминирају експресионистички прикази са зеленом, црвеном, жутом, окер и црном бојом. Почетком 1950-их цртао је пејзаже из Витеза у тушу, графике са портретима босанских сељака, као и цртеже старог дела Травника и Јајца. Године 1955. посетио је Аустрију, где се упознао са радом Међународне летње академије сликара Оскара Кокошке у Салцбургу када настају цртежи у тушу са пејзажима Граца. Током самосталне изложбе у Љубљани 1957. упознаје холандског сликара и графичара Тона Вегнера са којим ће сарађивати и заједно излагати наредних година у Холандији и Југославији. Након што су му откупљене графике са изложбе „Модерна југословенска графика” у Лиону, провео је месец дана у Паризу те године. На позив издавача 1962. илустровао је књигу „Елегија написана на сеоском гробљу“ Томаса Грeјa[1] и књига са есејем "Натур!: еин Фрагмент" , којa се приписује Гетеу.[2]
Награде
уреди- Октобарска награда града Новог Сада 1968.
Наслеђе
уредиОд 2019. године у Новом Саду постоји улица с његовим именом, која се налази између Улице Живојина Ћулума и Газиместанске улице.[3]
Извори
уреди- ^ „An elegy written in a country churchyard”. 1965 (на језику: немачки). Mindelheim. Приступљено 26. 3. 2022.
- ^ „Natur! : ein Fragment”. 1966 (на језику: немачки). Mindelheim. Приступљено 26. 3. 2022.
- ^ „Решење о давању назива улици у Новом Саду (Улица Милана Керца)”. demo.paragraf.rs. 2019. Приступљено 18. 3. 2022.
Литература
уреди- Ивановић, Љиљана (1975). Милан Керац. Нови Сад: Галерија савремене ликовне уметности Нови Сад.
- Јовић, Ђорђе (1980). Милан Керац графике. Нови Сад: Савремена галерија Ечка - Зрењанин, Анкица Опрешник.
